Џорџ Бернард Шо
| Џорџ Бернард Шо | |
|---|---|
| Информације | |
| Пуно име | Џорџ Бернард Шо |
| Датум рођења | 26. јун 1856. |
| Место рођења | Даблин (Уједињено Краљевство) |
| Датум смрти | 2. новембар 1950. |
| Место смрти | Ајот Сент Лоренц (Уједињено Краљевство) |
| Дела | |
| Награде | Нобелова награда за књижевност |
| Потпис | |
Џорџ Бернард Шо (енгл. George Bernard Shaw; 26. јун 1856, Даблин, Ирска - 2. новембар 1950, Ајот Саинт Лавренц, Хартфордшир, Енглеска, УК [1]) је био ирски драмски писац, романсијер, есејиста, новинар, књижевни, позоришни, музички критичар, друштвено ангажовани интелектуалац, човек снажне, издржљиве природе, неуморни радник у својој области којом се бавио, проницљиви, смели дух, отворен и искрено убеђен у исправност својих ставова, критичан до подсмеха и подсмешљив до цинизма, колико хваљен толико и нападан, увек је био спреман да тражи узроке појава и да о томе излаже - за говорницом или у својим текстовима.[2]
Рођен је у Даблину 26. јула 1856. године. Касније се преселио у Лондон где се школовао на Британском музеју, док је неколико његових новела објављено у малим социјалистичким магазинима.[3]Књижевну каријеру почео писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним делима. Добитник Нобелове награде за књижевност 1925. Преминуо је 2. новембра 1950.
Био је вегетаријанац. Сматрао је да је српска ћирилица најсавршеније писмо на свету и један заокружен и логичан систем. У свом тестаменту оставио је новчани износ (£367,233 13s) Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас).[4]
Садржај |
Дела [уреди]
Драматика [уреди]
- Widowers' Houses (1892)
- Оружја и човек - (енгл. Arms and the Man; 1894)
- The Philanderer (1898)
- Mrs. Warren's Profession (1898)
- The Man of Destiny (1897)
- Candida (1898)
- You Never Can Tell (1898)
- The Devil's Disciple (1897)
- Captain Brassbound's Conversion (1900)
- Цезар и Клеопатра (1901)
- Man and Superman (1902)
- John Bull's Other Island (1904)
- Major Barbara (1905)
- The Doctor's Dilemma (1906)
- Fanny's First Play (1911)
- Androcles and the Lion (1912)
- Пигмалион (1913)
- Heartbreak House (1919)
- Back to Methuselah (1921)
- Saint Joan (1923)
- The Apple Cart (1929)
- Misalliance
Новеле и колекције есеја [уреди]
- Commonsense about the War
- The Intelligent Woman's Guide to Socialism and Capitalism
- The Black Girl in Search of God
Референце [уреди]
- ^ * ИМДб Џорџ Бернард Шо на ИМДб-у ((en))
- ^ Поговор: „О писцу позоришног комада Ђаволов ученик“, Надежда Винавер: у књизи „Ђаволов ученик“, Београд : Дерета, 2007; 127-135 стр. ISBN 978-86-7346-589-0
- ^ Google Books: Arms and The Man стр. 3 ISBN 0-486-26476-9
- ^ Holroyd, Michael (1998). Bernard Shaw: A Biography. Vintage.
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстјерне Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал, Хосе Ечегарај и Еизагире | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп, Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сеферис | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон, Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимер | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Кензабуро Ое | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. Видјадар Сураџпрасад Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер | 2006. Орхан Памук | 2007. Дорис Лесинг | 2008. Жан-Мари Гистав ле Клезио | 2009. Херта Милер
2010. Марио Варгас Љоса | 2011. Томас Транстремер | 2012. Мо Јен
|
|||||||