Kaledonska orogeneza
Kaledonska orogeneza je tektonska faza koja je bila aktivna u siluru i devonu, pre otprilike 444 do 416 miliona godina. Ovom orogenezom su nastale planine severne Škotske, Irske, Engleske, Velsa i zapadne Norveške. Ova orogeneza je nazvana po Kaledoniji, latinskom imenu za Škotsku.
Nastanak Kaledonskog venca desio se tokom nastajanja Pangee, konvergencijom starijih ploča. U prethodnoj periodi, ordovicijumu, pre oko 488 do 444 miliona godina, najveći kontinent, Gondvana, koji se sastojao od ploča buduće Afrike, Južne Amerike i Antarktika, nalazio se između južnog pola i ekvatora. Druga kopnena masa, Laurencija, koja se sastojala od budućeg severoistočnog dela Severne Amerike, prostirala se oko ekvatora. Na severoistoku je bio Sibirski štit, sa još jednim kontinentom, Sibirom, koji je bio odvojen od Gondvane Uralskim okeanom. Na jugoistoku, Baltički štit sa kontinentom Baltikom je od Gondvane bio odvojen Japet okeanom. Mali kontinent poput arhipelaga, Avalonija (koji se sastojao od današnje Nove Engleske, Nove Škotske i dela zapadne Evrope uključujući Britanska ostrva), nalazio se zapadno od Baltike, odvojen od nje okeanom Tornkvist. Rejski okean je ležao između Avalonije i Baltike na severu, odnosno Gondvane na jugu.
U ordovicijumu, Rejski okean je počeo da se otvara, gurajući Baltiku i Avaloniju u pravcu Laurencije širenjem okeanskog dna. Baltika i severna Avalonija su se prve sudarile, izazvavši kaledonsku orogenezu u siluru. Krajem silura i u kasnijem devonu, sudario se i ostatak Avalonije, prouzrokujući Akadsku orogenezu Severne Amerike, koja je izdigla rane Apalačke planine.
