Karlov most

Karlov most
Karlov most i stari praški grad
Mesto	Prag

Karlov most (češ. Karlův most) predstavlja najstariji očuvani praški most, koji je podigao kralj Karlo IV (1346—1378), 1357. godine. Autor projekta je navodno bio majstor Oto. Vekovima je most bio najvažnija komunikacija koja je povezivala praške gradove na obe obale Vltave. Po redu je četvrti kameni most u Čeha, nakon Juditinog, piseckog i rudnickog.

Karlov most je izgrađen na mestu prethodnog, Juditinog mosta koji je srušen 1342. Izgradnja novog mosta je započeta 1357. pod pokroviteljstvom Karla IV, a završen je 1402. godine. Do izgradnje mosta Franje I, 1841. godine, bio je jedini most preko Vltave.

Zvanično je nazvan Karlov most 1870. godine, a do tada se nazivao Praški most ili Kameni most.

Most je 516 m dug i blizu 10 m širok, obezbeđen sa tri tornja od kojih su dva na Maloj Strani, a treći u Starom Gradu. Ukrašen je sa 30 statua podignutih oko 1700. godine od kojih je većina u baroknom stilu.

Tokom noći Karlov most je mirno mesto, ali se tokom dana menja u veoma živo mesto sa brojnim slikarima, trgovcima i turistima.

Istorija

Izgradnja mosta

Staromestski toranj

Potreba za izgradnjom novog mosta se javila nakon što je stari romaneskni Juditin most (izgrađen oko 1170. i nazvan po Juditi, ženi kralja Vladislava II) uništen u poplavi 1342. Izgradnja je počela 1357. pod vođstvom Jana Ota a nadgledao ju je Petar Parler.

Postoji moderna legenda koja kaže da je kamen temeljac stavljen 1357. 7 dana 9 meseca u 5:31 a da je Karlo IV izabrao to vreme da kad bi neko napisao vreme početka dobio sekvencu brojeva 1-3-5-7-9-7-5-3-1.

Most je sagrađen od Bohemijske sedimentne stene. Postoji legenda koja kaže da su jaja i mleko korišćeni da poboljšaju malter kojim su povezivani kameni blokovi i da su u tu svrhu dolazili iz celog kraljevstva. Iako legenda ne može biti potvrđena, moderni laboratorijski testovi su pronašli neorganske i organske materije u malteru. Konstrukcija Karlovog mosta je trajala do početka 15. veka.

Karlov most do 20. veka

Kroz istoriju Karlov most je pretrpeo nekoliko razaranja i svedočio mnogim istorijskim događajima. Poplava 1432. je oštetila tri stuba. 1496. treći svod, brojeći od Staromestske strane se srušio a popravke su završene 1503. godinu dana posle Bitke na Beloj planini, kad je 27 vođa antihabzburgovske revolucije pogubljeno 21. juna 1621. Staromestski toranj je služio za isticanje odsečenih glava žrtvi da bi zaustavili dalji otpor Čeha. Pred kraj Tridesetogodišnjeg rata 1648. Šveđani su okupirali zapadnu obalu Vltave i kako su pokušavali da uđu u Staro Mesto najteže bitke su se odigrale upravo na mostu. Tokom bitaka oštetili su stranu Staromestskog tornja koja je okrenuta ka reci i ostaci skoro svih gotskih dekoracija su morali biti uklonjeni. Krajem 17. i početkom 18. veka most je dobio svoj današnji izgled kad su postavljene barokne statue na stubove. Tokom velike poplave 1784. pet stubova je bilo oštećeno i iako se lukovi nisu srušili saobraćaj na mostu je morao biti prekinut na neko vreme.

1845. se dogodila još jedna velika poplava, ali most nije pretrpeo veću štetu. 1848, tokom dana revolucije most nije oštetilo bombardovanje, ali nekoliko statua jeste. 1866. pseudo-gotička gasna svetla koja su kasnije zamenjena električnim su postavljena na ogradu stubova. 1870-ih prva regularna linija javnog transporta (omnibus) je prošla preko mosta a kasnije je zamenjena tramvajima sa konjima. Tornjevi su bili rekonstruisani između 1874. i 1883.

Od 2-5. septembra 1890. Prag je zadesila još jedna velika poplava, i prilično oštetila most. Hiljade splavova, panjeva i drugih stvari koje su probile barijeru su pretile mostu. Lukovi su se srušili pod velikim pritiskom a dva stuba su propala od naleta vode dok su drugi bili delimično oštećeni. Sa petog stuba dve statue - Sv. Ignacija i Sv. Havijera - su takođe pale u vodu (zamenjene su statuama Ćirila i Metodija, a kasnije kopijama originala). Popravke su trajale dve godine i koštale 665.000 kruna. Most je ponovo otvoren 19. novembra 1892.

Od 20. veka do danas

Snimak Karlovog mosta sa broda

Početkom 20. veka Karlov most je krenuo sa teškim saobraćajem. 15. maja 1905. je bio zadnji dan linije sa konjima koja je zamenjena električnim tramvajem do 1908. a kasnije autobusima. Krajem Drugog svetskog rata sagrađena je barikada na Staromestskom tornju. Kapitalna popravka mosta je bila između 1965. i 1978, zasnovana na saradnji nekoliko naučnih i kulturalnih institucija. Stabilnost stubova je poboljšana, svi slomljeni kameni blokovi su zamenjeni, asfalt je sklonjen i saobraćaj je od tada zaustavljen na Karlovom mostu ustupajući most samo pešacima. Popravka je koštala 5 miliona kruna.

Tokom 1990-ih neki ljudi su počeli da kritikuju prethodnu rekonstrukciju mosta i predlagali novu. Ipak, posle katastrofalne poplave 2002. koja je uzrokovala samo manju štetu na mostu odlučeno da se izvrši prepravka i stabilizacija 8. i 9. stuba na malostranskoj strani mosta. To su jedini stubovi koji nisu popravljani posle poplave 1890. Kad su 2005. prepravke završene smatrane su kao prva faza rekonstrukcije koja će se koncentrisati specijalno na izgradnji novog hidroizolacionog sistema za zaštitu mosta. Cela rekonstrukcija će biti završena, bez potrebe za zatvaranjem mosta u periodu od 2007-2010.

Statue na mostu

Sv. Jan Nepomuk

Postoji 30 uglavnom baroknih statua na ogradi stubova prilagođenih umetničkom stilu gotičkog mosta. Većina statua je podignuta između 1683. i 1714. Predstavljaju svece i svece zaštitnike tog vremena. Most su dekorisali najveći Bohemijski skulptori: Matijas Braun, Jan Brokof i njegov sin Majkl Jozef i Ferdinand Maksimilijan.

Jedne od najprimećenijih i najpoznatijih statua su statue Sv. Ludgarda, Sv. Jan, Feliks i Ivan (tzv. Praški Turčin), Raspeća i Sv. Jana Nepomuka koji je sa mosta bačen u Vltavu.

Od 1965. mnoge statue su zamenjene kopijama a originali su premešteni u Nacionalni Muzej.

Most u popularnoj kulturi

• Muzički spot "Never Tear Us Apart" od INXS je sniman na Karlovom mostu.
• Delovi muzičkog spota "Numb" od Linkin Park-a su snimani na Karlovom mostu.
• Delovi muzičkog spota "Diamonds are forever" od Kanye West-a su snimani na Karlovom mostu.
• Karlov most se pojavljuje u akcionim filmovima "Mission:Impossible" i "XXX".
• Fotografija Karlovog mosta je naslikana na noveli „Prag“ Artura Filipsa iz 2002. Novela u stvari nije o Pragu, njena radnja je smeštena u Budimpeštu iz dvanaestog veka.

Spoljašnje veze

• VR panorama mosta
• Veb kamera mosta