Konstantin Leontjev

Konstantin Leontjev
Konstantin Nikolajevič Leontjev
Lični podaci
Puno ime	Konstantin Nikolajevič Leontjev
Datum rođenja	(1831-01-25)25. januar 1831.
Mesto rođenja	Kudinovo, Ruska Imperija
Datum smrti	24. novembar 1891.(1891-11-24) (60 god.)
Mesto smrti	Trojice-Sergijev Posad, Ruska Imperija
Obrazovanje	Moskovski državni univerzitet Lomonosov

Konstantin Nikolajevič Leontjev (rus. Константин Николаевич Леонтьев; Kudinovo, 25. januar 1831 — Trojice-Sergijev Posad, 24. novembar 1891) je bio ruski pisac, publicista i religiozni mislilac.

Biografija

Rodio se 13 (25) januara 1831. godine u selu Kudinovo u Kaluškoj guberniji Ruske imperije, kao sedmo dete sitnog plemića Nikolaja Borisoviča Leontjeva. Osnovno obrazovanje dobio je vlastitom domu od svoje učene majke Feodosije Petrovne. Godine 1849. svršio gimnaziju u Kalugi s odličnim ocenama, nakon čega se upisuje na Medicinski fakultet moskovskog univerziteta. Godine 1854. odlazi u Krimski rat kao vojni lekar. Iz vojne službe izlazi 1857. godine, i sve do 1863. radi kao lekar u Moskvi, Sankt Peterburgu i na veleposedu barona Rozena u Nižnjenovgorodskoj guberniji. Godine 1861. na Krimu se oženio Jelisavetom Pavlovnom Politovoj, ćerkom jednog grčkog trgovca koja je posle duševno obolela i umrla nesrećnim slučajem. Nekoliko godina pre stupanja u diplomatsku službu Leontjev raskida sa tada popularnim liberalizmom i postaje ubeđeni konzervativac. Od 1863-73. je ruski konsul u više grčkih i turskih gradova na Balkanu. Godine 1871. oboleo je od kolere i jedva preživevši doživljava duhovno obraćenje za kraćeg boravka na Svetoj gori. Od 1880-87. cenzor je u Moskvi. Od 1887. živi nedaleko od manastira Optina pustinja, pod duhovnim rukovodstvom starca Amvrosija. 23. avgusta 1891. godine primio je tajni postrig s imenom Kliment. Posle toga, po savetu o. Amvrosija, napušta Optinu i prelazi u manastir Trojice-Sergijev Posad. 12 (24). novembra 1891. godine Konstantin Nikolajevič umro je od oboljenja pluća i pokopan je na manastirskom groblju blizu hrama Majke Božje černigovske.

Književni i publicistički rad

Leontjev se u književnosti javlja 1851. godine svojim prvim delom, komedijom „Ženitьba po lюbvi“. Turgenjev delo odlično ocenjuje, ali ga cenzura zabranjuje. Leontjev se ne obeshrabruje i nastavlja s pisanjem. Pažnju književne javnosti skreće na sebe svojim prvim većim romanom „Podlipki“. Njegovo drugo veće delo je roman „V svoem kraю“ iz 1864. godine. Piše pod idejnim uticajem Žorž Sand a stilski je blizak Turgenjevu.

Nakon duhovnog obraćenja objavljuje radove prožete konzervativizmom i pravoslavljem. Stilski originalne su mu priče, pripovetke i romani iz diplomatskog perioda njegovog života: „Očerki Krita“, „Hrizo“, „Hamid i Manoli“, „Odisseй Polihroniades“, „Iz žizni hristian v Turcii“, „Sfakiot“, „Kamenь Sizifa“ i dr.

Njegovi prvi važniji publicistički radovi su „Panslavizm i greki“, „Panslavizm na Afone“, te znamenita rasprava „Vizantizm i slavяnstvo“. Svoje najvažnije rasprave Leontjev je objavio u svom zborniku „Vostok, Rossiя i Slavяnstvo“ (Istok, Rusija i slovenstvo, Moskva 1885-86), te u brošuri „Nacionalьnaя politika kak orudie vsemirnoй revolюcii“ (Nacionalna politika kao oruđe svetske revolucije, Moskva 1889).

U svojim publicističkim radovima Leontjev je originalan i talentovan propovednik krajnje konzervativnih pogleda koje karakterišu sledeći stavovi: a) realno-mističko, strogo crkveno i monaško hrišćanstvo vizantijskog i delimično rimskog tipa, 2) snažna i monarhistička država i 3) narodni život nenarušen globalizacijom liberalizma i demokratije.

Originalno je razradio pravoslavni pogled o kraju čovečanstva. Prema njemu ljudska istorija odvijaće se prema tri stepena: prvi stepen označava najviši stepen ljudskog razvoja, u drugom stepenu čovečanstvo bi doživelo trijumf „prosečnog, srednjeg čoveka“, zatim bi sledio „kratkovremeni procvat tih poslednjih ljudi“ i na kraju kraj čovečanstva prouzrokovan razvratom, beznađem i smutnjom među ljudima.

Dela Konstantina Leontjeva se ponovo počinju objavljivati u postsovjetskoj Rusiji, a u toku je objavljivanje njegovih sabranih dela i u srpskom prevodu.

Literatura

• Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, elektronsko izdanje na više kompakt-diskova, Мультимедиа-издательство „Адепт“, Moskva 2002.
• Konstantin Leontjev, „Istok, Rusija i slovenstvo“, Beograd 1999.
• Leksikoni i enciklopedije na sajtu www.yandex.ru

Spoljašnje veze

• Projekat Konstantin Leontьev - dela Leontjeva
• Akademik Vladeta Jerotić - prikaz dela Nikole Miloševića „Pravoslavlje i demokratija“
• Intervju u Politici sa prevodiocem Leontljevih dela