24. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
24. новембар (24.11.) је 328. дан године по грегоријанском календару (329. у преступној години). До краја године има још 37 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1642. — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија.
- 1859. — Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина "Порекло врста". Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света.
- 1896. — Основан Педагошки музеј (Београд)
- 1941. — Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату. Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон. Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града.
- 1963. — Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Даласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат.
- 1974. — Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја.
- 1976. — Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске. Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова.
- 1989. — Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша. На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек.
- 1992. — На југу Кине срушио се путнички авион "боинг 737". У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде.
- 1995. — Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака.
- 1998. -
- Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића.
- Генерал Емил Лахуд, први председник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео дужност шефа државе.
- 2000. -
- Око 900.000 људи протестовало на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА. На челу протестне колоне били премијер Шпаније Хосе Марија Аснар и други државни и политички званичници.
- Председник Југославије Војислав Коштуница допутовао у Загреб на Самит на врху држава Југоисточне Европе и Европске уније, у прву посету неког српског званичника Хрватској од распада СФРЈ.
- 2003. — Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног кривим за учешће у рушењу авиона Пан ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.
Рођења [уреди]
- 1632. — Барух де Спиноза, холандски филозоф јеврејског порекла. (†1677.)
- 1729. — Александар Васиљевич Суворов, руски војсковођа. (†1800.)
- 1833. — Јован Јовановић Змај, српски писац, драматург и дечји песник. (†1904.)
- 1864. — Анри де Тулуз-Лотрек, француски сликар. (†1901.)
- 1878. — Радован Драговић новинар и политичар, један од вођа радничког покрета и један од основава Српске социјалдемократске странке.
- 1954. — Емир Кустурица, српски филмски режисер.
- 1977. — Давор Бобић - Москри, српски репер. (†2005.)
- 1980. — Вуле Авдаловић, српски кошаркаш.
Смрти [уреди]
- 1572. — Џон Нокс, шкотски протестантски реформатор, следбеник Калвина.
- 1848. — лорд Мелбурн, британски државник, премијер и повереник краљице Викторије.
- 1916. — Хајрем Стивенс Максим, британски конструктор оружја америчког порекла, изумитељ митраљеза.
- 1929. — Жорж Бенжамин Клемансо, француски државник.
- 1957. — Дијего Ривера, мексички сликар и комунистички активиста.
- 1991. — Фреди Меркјури, британски рок музичар, фронтмен и певач групе Queen.