Pređi na sadržaj

Konstantin Lopušanski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Konstantin Lopušanski
Fotografija Lopušanskog, 2017.
Puno imeKonstantin Sergejeviič Lopušanski
Datum rođenja(1947-06-12)12. jun 1947. (76 god.)
Mesto rođenjaDnjepar, SSSR
Veb-sajtwww.lopushansky.ru

Konstantin Sergejevič Lopušanski (rus. Константин Сергеевич Лопушанский; Dnjepar, 12. jun 1947) sovjetski i ruski je filmski reditelj, teoretičar filma i pisac.[1][2] Poznat je po režiji apokaliptičnih i postapokaliptičkih filmova Pisma pokojnika (1986), Posetilac muzeja (1989), Ruska simfonija (1994) i Ružni labudovi (2006).

Godine 1997. Lopušanski je dobio titulu počasnog umetnika Ruske Federacije a 2007. dobio je počasnu titulu Narodnog umetnika Rusije, najviše rusko civilno priznanje za izvođačku umetnost.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rani život[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Dnjepropetrovsku, Ukrajinska SSR.[2][3] Njegov otac je bio Sergej Timofejevič Lopušanski, vojnik na frontu koji je umro 1953. od zadobijenih rana u ratu.[4]

Obrazovanje i početak karijere[uredi | uredi izvor]

Konstantin Lopušanski je 1970. godine diplomirao na Kazanskom konzervatorijumu kao violinista, a 1973. je završio postdiplomski kurs na Lenjingradskom konzervatorijumu sa zvanjem doktora nauka sa disertacijom na temu likovne kritike. Nakon toga, Lopušanski je nekoliko godina predavao na Kazanskom i Lenjingradskom konzervatorijumu. On e pohađao više kurseve za scenariste i filmske reditelje na rediteljskom odseku u radionici Emila Loteanua.[2][5]

Po završetku kurseva za režiju 1979. godine, Lopušanski je pomogao Andreju Tarkovskom u režiji legendarnog filma Stalker, zasnovanog na romanu Piknik pored puta Borisa Strugackog.[5]

Diplomski film Lopušanskog Solo snimljen 1980. godine. Govori o muzičaru koji svira svoj poslednji koncert tokom opsade Lenjingrada.[6]

Od 1980. Lopušanski je radio kao direktor produkcije u bioskopskom studiju Lenfilm.[7]

Pisma pokojnika i razvitak karijere[uredi | uredi izvor]

Godine 1986. Konstantin Lopušanski je debitovao kao reditelj dugometražnog filma sa postapokaliptičnim filmom Pisma pokojnika, čiji je koscenarista Boris Strugacki. Film je prikazan je na Filmskom festivalu u Kanu 1987.[8] i dobio je nagradu FIPRESCI na 35. Međunarodnom filmskom festivalu u Manhajmu-Hajdelberg.[9]

Lopušanksijev film Posetitelj muzeja iz 1989. uvršten je na 16. Moskovski međunarodni filmski festival gde je osvojio nagradu srebrni Sveti Đorđe i nagradu ekumenskog žirija.[10]

Film Lopušanskog Ruska simfonija iz 1994. prikazan je u okviru foruma 45. Berlinskog međunarodnog filmskog festivala gde je dobio nagradu ekumenskog žirija.[11][12]

Lopušanski je snimio film Ružni labudovi iz 2006. po romanu Arkadija i Borisa Strugackog. Naučno-fantastični film je bio o piscu koji posećuje internat za darovitu decu gde su učitelji mutanti.

Dramski film Uloga Lopušanskog iz 2013. prikazao je priču o glumcu koji odlučuje da glumi preminulog komandanta Crvene armije. Prikazan je u konkurentskom delu 35. Moskovskog međunarodnog filmskog festivala.[13] Film je dobio nagradu Nika za najbolji scenario.[14]

Dramski film Konstantina Lopušanskog Kroz crno staklo objavljen je 2019.[15][16]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Godina Film
1978 Suze u vetrovitom vremenu (Sliozi v vetrenuu pogodu) (kratki film)
1980 Solo (kratki film)
1986 Pisma pokojnika (Pisma miortvogo cheloveka)
1989 Posetilac muzeja ( Posetitel muzeia)
1994 Ruska simfonija (Ruska simfonija)
2001 Preokret veka (Konets veka)
2006 Ružni labudovi (Gadkie lebedi)
2013 Uloga (Rol)
2019 Kroz crno staklo (Skvoz čornoe steklo)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Konstantin Lopušanskiй”. VokrugTV. 
  2. ^ a b v „Konstantin Lopušanskiй - režisser”. Russian Cinema. Arhivirano iz originala 2018-01-27. g. Pristupljeno 2018-01-27. 
  3. ^ Roman Merzlyakov (20. 11. 2013). „Režisser Konstantin Lopušanskiй: «Akterы rasplačivaюtsя svoim rassudkom»”. Argumenty i Fakty. 
  4. ^ „ЭKSPOZICIЯ LOPUŠANSKAЯ SOFIЯ PETROVNA”. Muzeй istorii russkogo яzыka im. O.N. Trubačeva. Arhivirano iz originala 20. 10. 2018. g. Pristupljeno 24. 05. 2022. 
  5. ^ a b Elena Ringo (8. 12. 2017). „Interview with director Konstantin Lopushansky”. Indie Cinema. 
  6. ^ Anton Sazonov. „Režisser Konstantin Lopušanskiй: Lюdi 20-h — babočki nad krovavoй bezdnoй”. Snob. 
  7. ^ „Konstantin Lopushansky Film Director :: People :: Russia-InfoCentre”. 
  8. ^ „26e SELECTION DE LA SEMAINE DE LA CRITIQUE - 1987”. International Critics' Week. 
  9. ^ „35th International Filmfestival Mannheim-Heidelberg, Germany (October 6 - October 11, 1986)”. International Critics' Week. 
  10. ^ „16th Moscow International Film Festival (1989)”. MIFF. Arhivirano iz originala 16. 3. 2013. g. Pristupljeno 2013-02-25. 
  11. ^ „Russkaja simfinoija”. Berlin International Film Festival. Arhivirano iz originala 28. 01. 2018. g. Pristupljeno 2016-05-30. 
  12. ^ „Russian Symphony”. FilmAffinity. Pristupljeno 2016-05-30. 
  13. ^ „35th Moscow Film Festival Competition Program”. Moscow International Film Festival. Pristupljeno 2016-05-25. 
  14. ^ Kozlov, Vladimir (2014-04-02). „'Geographer' Big Winner at Russian Academy Awards”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 2016-05-25. 
  15. ^ Svetlana Mazurova. „Skvozь černoe steklo”. Rossiyskaya Gazeta. 
  16. ^ „Skvozь čёrnoe steklo”. VokrugTV. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Лопушански&oldid=27413845”