Константин Лопушански

С Википедије, слободне енциклопедије
Константин Лопушански
Фотографија Лопушанског, 2017.
Пуно имеКонстантин Сергејевиич Лопушански
Датум рођења(1947-06-12)12. јун 1947. (76 год.)
Место рођењаДњепар, СССР
Веб-сајтwww.lopushansky.ru

Константин Сергејевич Лопушански (рус. Константин Сергеевич Лопушанский; Дњепар, 12. јун 1947) совјетски и руски je филмски редитељ, теоретичар филма и писац.[1][2] Познат је по режији апокалиптичних и постапокалиптичких филмова Писма покојника (1986), Посетилац музеја (1989), Руска симфонија (1994) и Ружни лабудови (2006).

Године 1997. Лопушански је добио титулу почасног уметника Руске Федерације а 2007. добио је почасну титулу Народног уметника Русије, највише руско цивилно признање за извођачку уметност.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Рођен је у Дњепропетровску, Украјинска ССР.[2][3] Његов отац је био Сергеј Тимофејевич Лопушански, војник на фронту који је умро 1953. од задобијених рана у рату.[4]

Образовање и почетак каријере[уреди | уреди извор]

Константин Лопушански је 1970. године дипломирао на Казанском конзерваторијуму као виолиниста, а 1973. је завршио постдипломски курс на Лењинградском конзерваторијуму са звањем доктора наука са дисертацијом на тему ликовне критике. Након тога, Лопушански је неколико година предавао на Казанском и Лењинградском конзерваторијуму. Он е похађао више курсеве за сценаристе и филмске редитеље на редитељском одсеку у радионици Емила Лотеануа.[2][5]

По завршетку курсева за режију 1979. године, Лопушански је помогао Андреју Тарковском у режији легендарног филма Сталкер, заснованог на роману Пикник поред пута Бориса Стругацког.[5]

Дипломски филм Лопушанског Соло снимљен 1980. године. Говори о музичару који свира свој последњи концерт током опсаде Лењинграда.[6]

Од 1980. Лопушански је радио као директор продукције у биоскопском студију Ленфилм.[7]

Писма покојника и развитак каријере[уреди | уреди извор]

Године 1986. Константин Лопушански је дебитовао као редитељ дугометражног филма са постапокалиптичним филмом Писма покојника, чији је косценариста Борис Стругацки. Филм је приказан је на Филмском фестивалу у Кану 1987.[8] и добио је награду ФИПРЕСЦИ на 35. Међународном филмском фестивалу у Манхајму-Хајделберг.[9]

Лопушанксијев филм Посетитељ музеја из 1989. уврштен је на 16. Московски међународни филмски фестивал где је освојио награду сребрни Свети Ђорђе и награду екуменског жирија.[10]

Филм Лопушанског Руска симфонија из 1994. приказан је у оквиру форума 45. Берлинског међународног филмског фестивала где је добио награду екуменског жирија.[11][12]

Лопушански је снимио филм Ружни лабудови из 2006. по роману Аркадија и Бориса Стругацког. Научно-фантастични филм је био о писцу који посећује интернат за даровиту децу где су учитељи мутанти.

Драмски филм Улога Лопушанског из 2013. приказао је причу о глумцу који одлучује да глуми преминулог команданта Црвене армије. Приказан је у конкурентском делу 35. Московског међународног филмског фестивала.[13] Филм је добио награду Ника за најбољи сценарио.[14]

Драмски филм Константина Лопушанског Кроз црно стакло објављен је 2019.[15][16]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Година Филм
1978 Сузе у ветровитом времену (Слиози в ветренуу погоду) (кратки филм)
1980 Соло (кратки филм)
1986 Писма покојника (Писма миортвого цхеловека)
1989 Посетилац музеја ( Посетител музеиа)
1994 Руска симфонија (Руска симфонија)
2001 Преокрет века (Конетс века)
2006 Ружни лабудови (Гадкие лебеди)
2013 Улога (Рол)
2019 Кроз црно стакло (Сквоз чорное стекло)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Константин Лопушанский”. VokrugTV. 
  2. ^ а б в „Константин Лопушанский - режиссер”. Russian Cinema. Архивирано из оригинала 2018-01-27. г. Приступљено 2018-01-27. 
  3. ^ Roman Merzlyakov (20. 11. 2013). „Режиссер Константин Лопушанский: «Актеры расплачиваются своим рассудком»”. Argumenty i Fakty. 
  4. ^ „ЭКСПОЗИЦИЯ ЛОПУШАНСКАЯ СОФИЯ ПЕТРОВНА”. Музей истории русского языка им. О.Н. Трубачева. Архивирано из оригинала 20. 10. 2018. г. Приступљено 24. 05. 2022. 
  5. ^ а б Elena Ringo (8. 12. 2017). „Interview with director Konstantin Lopushansky”. Indie Cinema. 
  6. ^ Anton Sazonov. „Режиссер Константин Лопушанский: Люди 20-х — бабочки над кровавой бездной”. Snob. 
  7. ^ „Konstantin Lopushansky Film Director :: People :: Russia-InfoCentre”. 
  8. ^ „26e SELECTION DE LA SEMAINE DE LA CRITIQUE - 1987”. International Critics' Week. 
  9. ^ „35th International Filmfestival Mannheim-Heidelberg, Germany (October 6 - October 11, 1986)”. International Critics' Week. 
  10. ^ „16th Moscow International Film Festival (1989)”. MIFF. Архивирано из оригинала 16. 3. 2013. г. Приступљено 2013-02-25. 
  11. ^ „Russkaja simfinoija”. Berlin International Film Festival. Архивирано из оригинала 28. 01. 2018. г. Приступљено 2016-05-30. 
  12. ^ „Russian Symphony”. FilmAffinity. Приступљено 2016-05-30. 
  13. ^ „35th Moscow Film Festival Competition Program”. Moscow International Film Festival. Приступљено 2016-05-25. 
  14. ^ Kozlov, Vladimir (2014-04-02). „'Geographer' Big Winner at Russian Academy Awards”. The Hollywood Reporter. Приступљено 2016-05-25. 
  15. ^ Svetlana Mazurova. „Сквозь черное стекло”. Rossiyskaya Gazeta. 
  16. ^ „Сквозь чёрное стекло”. VokrugTV. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Лопушански&oldid=27413845”