Korisnik:Ivanović Lidija/pesak
Opis biljke[uredi | uredi izvor]
Keleraba je jednogodišnja kupusnjača i ona se najviše gaji u bašti.
- Koren kelerabe je vretenast ili razgranat sa slabo razvijenim bočnim žilicama.
- Stablo u prizemnom delu nagomilava hranljive materije, tako odebljava i dobija okrugao,ovalan ili jajast oblik. Masa ovog zadebljalog stabla (krtole) može dostići i preko 500g. Ima mali sadržaj celuloze, ali njegovim starenjem se povećava sadržaj celuloze i biljka gubi na kvalitetu. Zadebljalo stablo je bele, svetlozelene ili ljubičaste boje.
- List kelerabe je sa dugom lisnom drškom, izdužen i nazubljen po ivici. Može biti svetlozelene, tamnozelene i ljubičaste boje.
- Cvet je sitan kao kod ostalih kupusnjača.
- Cvast je rastresita metlica sa 300-600 cvetova.
Sorte kelerabe su :
- Bečka bela
- Bečka plava
- Delikates beli
- Delikates plavi
- Golijat beli i dr.
Uslovi uspevanja[uredi | uredi izvor]
Keleraba je osetljiva na niske temperature i nedostatak vode, pa se zbog toga mora tokom cele vegetacije ujednačeno i redovno zalivati. Potrebna je vlažnost zemljišta 70%. Najbolje uspeva na lakim zemljištima neutralne do slabokisele reakcije. Za što bolji prinos, potrebno je đubriti organskim đubrivima. Pri gajenju kelerabe u zaštićenom prostoru temperatura se mora održavati iznad 7°C, jer ako je niža, veći broj biljaka prolazi kroz stadijum jerovizacije (na temperaturi od 2°C do 7°C) i daje generativne organe. Čak i kratkotrajna visoka temperatura preko 25°C dovodi do značajnih oštećenja. Optimalna temperatura za gajenje u januaru je 10-12°C danju i 6-8°C noću, u februaru i novembru 12-15°C ,odnosno 8-10°C noću, u martu, aprilu i oktobru 15-18°C danju, odnosno 10-12°C noću i u decembru 8-10°C danju i 4-6°C noću. Keleraba nije osetljiva na nedostatak svetlosti.
Tehnologija proizvodnje[uredi | uredi izvor]
Keleraba se gaji kao prethodna i naknadna kultura, a veoma često i kao međuusev između redova salate, krastavca, paradajza. Za sadnju kelerabe je potrebno 300-500g semena za 1ha. Ona se obavlja na rastojanju redova 25-50cm i u redu 25-30cm.
Vreme proizvodnje kelerabe
| Način proizvodnje | Setva | Sadnja | Početak berbe |
|---|---|---|---|
| rana sa agrotekstilom | 01.01-05.02. | 01.03-25.03. | 04.05-15.05. |
| otvoreno polje-prolećna | 15.02-25.03. | 01.04-01.05. | 15.05-16.06 |
| letnja | 28.04-15.06. | 01.06-15.07. | 15.07-30.08. |
| jesenja | 21.06-20.07. | 23.07-25.08. | 04.09-25.10. |
Berba se obavlja kada zadebljalo stablo dostigne prečnik 5-8cm. Biljke se čupaju, oštrim nožem se odseca koren i listovi. Prinos kelerabe zavisi od sorte i iznosi 10-30t/ha, a u zaštićenom prostoru se kreće od 0.5 do 3kg/m².
Proizvodnja semena kelerabe je ista kao kod kupusa. U prvoj godini se proizvode izvodnice koje se krajem oktobra sade na stalno mesto. Izvodnice se sade u brazde na rastojanju 80-100cm sa rastojanjem u redu 25-30cm. Biljke se zagrću zemljom. Prinos semena je 200 do 300kg/ha.
Lekovita svojstva[uredi | uredi izvor]
Keleraba je dobra za jačanje imuniteta,jer sadrži vitamin C, koji takođe podstiče apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom. Pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi. Utiče na stabilizaciju nivoa šećera u krvi,pa se preporučuje kod ljudi koji boluju od hipoglikemije i dijabetesa. Redovnim konzumiranjem kelerabe smanjuje se i rizik od pojave kamena u bubregu, pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva, pozitivno deluje na zdravlje kostiju, limfni sistem, vezivno tkivo, zube i desni.[1]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Starović, M.,Lazić, B.: Possebno ratarstvo i povrtarstvo, Zavod za udžbenike Novi Sad i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1992.
- Branka Lazić: Povrtarstvo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, prvo izdanje 2003.