Lari Pejdž

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Lari Pejdž
Lari Pejdž u Evropskom parlamentu 17. juna 2009.
Lični podaci
Datum rođenja(1973-03-26)26. mart 1973. (51 god.)
Mesto rođenjaIst Lansing, Sjedinjene Američke Države
ObrazovanjeUniverzitet Mičigena, Univerzitet Stanford, Srednja škola Ist Lansing
Naučni rad
PoljeInformatika
Poznat poSuosnivač kompanije Gugl

Lorens „Lari“ Pejdž[1][2][3] (engl. Lawrence "Larry" Page; Ist Lensing, 26. mart 1973) je američki informatičar i preduzetnik. Zajedno sa Sergejom Brinom je saosnivač kompanije Gugl.[1][4] Prema magazinu Forbs, Pejdž se 2012. godine našao na 13. mestu liste najbogatijih Amerikanaca sa bogatstvom koje iznosi 20,3 milijardi dolara. Pejdž je poznat po tome što je napravio algoritam Pejdž Rank (PageRank) koji je osnova algoritma za pretragu koji koristi veb pretraživač Gugl.

Pejdž je bio glavni izvršni direktor Gugla od 1997. do avgusta 2001. godine (odstupivši u korist Erika Šmita), zatim od aprila 2011. do jula 2015. kada je prešao na mesto izvršnog direktora kompanije Alfabet Ink),[5] pozicije na kojoj je bio do 4. decembra 2019. On ostaje član odbora kompanije Alfabet, službenik, i kontrolni akcionar.[6]

Stvaranjem Gugla izgrađeno je značajno bogatstvo. Prema Blumbergovom indeksu milijardera, dana 20. avgusta 2021. godine Pejdž je imao neto vrednost od približno 122,9 milijardi dolara,[7] što ga čini šestom najbogatijom osobom na svetu.[7]

Pejdž je sakreator i po njemu je nazvan PejdžRank, Guglov algoritma za rangiranje pretrage.[15] On je dobio Markonijevu nagradu sa koautorom Brajnom 2004. godine.[16]

Rani život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Pejdž je rođen 26. marta 1973. godine,[17] u Lansingu u Mičigenu.[18][19] Njegova majka je Jevrejka;[20] njegov deda po majci je kasnije emigrirao u Izrael.[19] Međutim, Pejdžovo vaspitanje je bilo bez ikakve religiozne judaističke prakse, i on se proglasio da nije pobornik formalne religije.[20][21] Njegov otac, Karl Viktor Pejdž stariji, doktorirao je računarstvo na Univerzitetu u Mičigenu. Reporter Bi-Bi-Sija Vil Smejl opisao ga je kao „pionira u računarstvu i veštačkoj inteligenciji”.[22] Pejdžov otac je bio profesor računarstva na Državnom univerzitetu Mičigena, a njegova majka Glorija instruktorka računarskog programiranja na koledžu Lajman Brigs u istoj instituciji.[23][22][24]

Tokom intervjua, Pejdž se prisetio da je njegov dom iz detinjstva „obično bio u neredu, sa računarima, naučnim i tehnološkim časopisima i izdanjima Popular Science na sve strane“, što je okruženje u kojem je uronio sebe.[25] Pejdž je tokom svoje mladosti bio strastveni čitalac, koji je u svom pismu osnivača Gugla iz 2013. godine napisao: „Sećam se da sam potrošio ogromnu količinu vremena pročešljavajući knjige i časopise“.[26] Prema piscu Nikolasu Karlsonu, kombinovani uticaj Pejdžove kućne atmosfere i njegovih pažljivih roditelja „podstakao je kreativnost i izum“. Pejdž je tokom odrastanja takođe svirao instrumente i učio muzičku kompoziciju. Njegovi roditelji su ga poslali u muzički letnji kamp - Interločenski umetnički kamp u Interločenu u Mičigenu, i Pejdž je spomenuo da je njegovo muzičko obrazovanje inspirisalo njegovo nestrpljenje i opsednutost brzinom u računarstvu. „U izvesnom smislu, osećam se kao da me je muzička obuka dovela do nasleđa velike brzine Gugla“. U jednom intervjuu Pejdž je izjavio da „u muzici jako dobro poznajete vreme. Vreme je kao primarna stvar” i da „ako o tome razmišljate sa muzičke tačke gledišta, ako ste perkusionista, udarate nešto, to se mora dogoditi u milisekundama, u delićima sekunde”.[8]

Pejdža su prvi put privukli računari kada je imao šest godina, jer se mogao da se „igra stvarima koje leže okolo“ - ličnim računarima prve generacije - koje su ostavili njegova majka i otac.[23] Postao je „prvo dete u osnovnoj školi koje je predalo zadatak napravljen programom za obradu teksta“.[27] Njegov stariji brat ga je takođe naučio da rastavlja stvari i ubrzo je „otvarao sve u svojoj kući da vidi kako to funkcioniše”. Izjavio je da „od vrlo ranog doba, takođe sa shvatio da želim da budem izumitelj stvari. Tako sam se zainteresovao za tehnologiju i poslovanje. Verovatno sam sa 12 godina znao da ću na kraju pokrenuti kompaniju.”[27]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Pejdž je pohađao okemosku montesorsku školu (sada se zove Montesori Radmur) u Okemosu, Mičigen, od 2 do 7 godine (1975. do 1979). On je pohađao srednju školu u Ist Lansingu, koju je završio 1991. U letnjoj školi je dva leta boravio u Interločenskom centru za umetnost svirajući flautu, i uglavnom saksofon. Pejdž je diplomirao računarsko inženjerstvo sa Univerziteta u Mičigenu, sa odlikovanjem i magistrirao računarstvo na Univerzitetu Stanford.[28] Dok je bio na Univerzitetu u Mičigenu, Pejdž je stvorio inkjet štampač napravljen od Lego kockica (doslovno crtač linija), jer je smatrao da je moguće jeftino štampati velike plakate upotrebom inkjet kertridža - Pejdž je reverzno projektovao kartridž sa mastilom i napravio elektroniku i mehaniku da ga pokreću.[23] Pejdž je bio predsednik Beta Epsilon poglavlja bratstva Eta Kapa Nu,[29] i bio je član tima za solarne automobile „Mejz & Blu“ Univerziteta u Mičigenu 1993.[30] Kao dodiplomac na Univerzitetu u Mičigenu, on je predložio da škola zameni sistem autobusa ličnim sistemom za brzi tranzit, koji je u suštini jednošinska železnica bez vozača sa zasebnim kolima za svakog putnika.[8] Takođe je razvio poslovni plan za kompaniju koja bi koristila softver za izradu muzičkog sintisajzera.[31]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Larry Page”. Forbes. 18. 1. 2020. Arhivirano iz originala 29. 10. 2018. g. Pristupljeno 18. 1. 2020. 
  2. ^ „Larry Page's house in Palo Alto, California”. Arhivirano iz originala 26. 7. 2016. g. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  3. ^ The Columbia Electronic Encyclopedia (2013). „Page, Larry”. Thefreedictionary.com. Arhivirano iz originala 29. 8. 2018. g. Pristupljeno 28. 8. 2018. 
  4. ^ „In The Garage Where Google Was Born”. Mashable. 27. 9. 2013. Arhivirano iz originala 27. 9. 2013. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  5. ^ Yarow, Jay (10. 8. 2015). „Google new operating structure – Business Insider”. Business Insider. Arhivirano iz originala 12. 8. 2015. g. Pristupljeno 10. 8. 2015. 
  6. ^ Yurieff, Kaya (3. 12. 2019). „Google co-founder Larry Page stepping down as CEO of Alphabet”. CNN. Pristupljeno 4. 12. 2019. 
  7. ^ a b „Bloomberg Billionaires Index: Larry Page”. Bloomberg. Pristupljeno 22. 8. 2021. 
  8. ^ a b v Nicholas Carlson (24. 4. 2014). „The Untold Story Of Larry Page's Incredible Comeback”. Business Insider. Business Insider, Inc. Arhivirano iz originala 2. 2. 2015. g. Pristupljeno 2. 2. 2015. 
  9. ^ „Gmail Now Has 425 Million Users, Google Apps Used By 5 Million Businesses And 66 of the Top 100 Universities”. TechCrunch. AOL. Arhivirano iz originala 30. 6. 2012. g. Pristupljeno 25. 6. 2017. 
  10. ^ „60 Amazing Google Search Statistics and Facts”. DMR – Digital Marketing Ramblings. Arhivirano iz originala 6. 2. 2015. g. Pristupljeno 5. 2. 2015. 
  11. ^ „Google Search Statistics”. internetlivestats.com. Arhivirano iz originala 4. 2. 2015. g. Pristupljeno 5. 2. 2015. 
  12. ^ „Google locations”. Arhivirano iz originala 15. 8. 2013. g. Pristupljeno 11. 11. 2016. 
  13. ^ „Google Inc. Announces Fourth Quarter and Fiscal Year 2014 Results”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2015. g. Pristupljeno 3. 2. 2015. 
  14. ^ „Management team”. Google Company. 2. 2. 2015. Arhivirano iz originala 30. 12. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2015. 
  15. ^ [8][9][10][11][12][13][14]
  16. ^ „The Marconi Society Fellows”. marconisociety.org. Arhivirano iz originala 17. 10. 2012. g. 
  17. ^ „Larry Page”. Biography. Arhivirano iz originala 9. 2. 2019. g. 
  18. ^ Brin, Sergey; Page, Lawrence (1998). „The Anatomy of a Large-Scale Hypertextual Web Search Engine”. Stanford University. Arhivirano iz originala 11. 2. 2012. g. Pristupljeno 15. 5. 2013. 
  19. ^ a b Lowe, Janet (2009). Google Speaks: Secrets of the World's Greatest Billionaire Entrepreneurs, Sergey Brin and Larry PageNeophodna slobodna registracija. Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons. str. 22. ISBN 978-0-470-50122-1. OCLC 427903805. 
  20. ^ a b Brezina, Corona (2013). Sergey Brin, Larry Page, Eric Schmidt, and Google (1st izd.). New York: Rosen Publishing Group. str. 18. ISBN 9781448869114. LCCN 2011039480. 
  21. ^ Mark Malseed (februar 2007). „The Story of Sergey Brin”. Moment magazine. sv. 32 br. 1. Arhivirano iz originala 14. 7. 2011. g. Pristupljeno 15. 5. 2013. 
  22. ^ a b Will Smale (30. 4. 2004). „Profile: The Google founders”. BBC News. Arhivirano iz originala 1. 5. 2004. g. Pristupljeno 15. 5. 2013. 
  23. ^ a b v „Larry Page Biography and Interview”. achievement.org. American Academy of Achievement. Arhivirano iz originala 25. 10. 2018. g. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  24. ^ „Alumni newsletter” (PDF). str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 5. 2013. g. Pristupljeno 16. 5. 2014. 
  25. ^ Carlson, Nicholas. „The Untold Story Of Larry Page's Incredible Comeback”. Business Insider. 
  26. ^ Larry Page (2013). „2013 Founders' Letter”. Google Investor Relations. Arhivirano iz originala 2. 2. 2015. g. Pristupljeno 2. 2. 2015. 
  27. ^ a b Scott, Virginia A. (30. 10. 2008) [First published in 2008]. Google / Virginia Scott. Corporations That Changed the World. Westport, Connecticut; London: Greenwood Press. str. 2. ISBN 978-0313351273. ISSN 1939-2486. LCCN 2008030541. OCLC 234146408. 
  28. ^ Lowe, Janet (2009). Google speaks: secrets of the world's greatest billionaire entrepreneurs, Sergey Brin and Larry PageNeophodna slobodna registracija. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. ISBN 9780470398548. 
  29. ^ „HKN College Chapter Directory”. Eta Kappa Nu. Arhivirano iz originala 15. 4. 2013. g. Pristupljeno 5. 9. 2012. 
  30. ^ „Larry Page”. americarichest.com. Arhivirano iz originala 5. 6. 2013. g. Pristupljeno 18. 6. 2013. 
  31. ^ Helft, Miguel (18. 11. 2014). „How music education influenced Google CEO Larry Page”. Fortune. Arhivirano iz originala 8. 2. 2015. g. Pristupljeno 8. 2. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lari Pejdž na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лари_Пејџ&oldid=26086013”