Mač i magija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mač i magija (Sword and sorcery) je pravac (žanr) fantastike okarakterisan junacima koji se upuštaju u uzbudljive i nasilne avanture. Često je prisutan i element romantizma, kao i element magije i natprirodnog. Za razliku od epske fantastike, ove priče, iako dramatične, se uglavnom više fokusiraju na lične borbe nego na ogromne svetske konflikte.[1] Mač i magija se obično preklapa sa herojskom fantastikom.[2]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Robert E. Hauard

Termin „Mač i magija" je prvi put pomenuo američki autor 1961. godine Fric Leiber kao odgovor na pismo od britanskog autora Majkla Murkoka u časopisu Amra, u pokušaju da imenuje vrstu fantastičnih priča koje je pisao Robert E. Hauard[3].

Murkok je prvo predložio termin „epska fantastika". Leiber je odgovorio u časopisu Ankalagon (6. aprila 1961), predlažeći „mač-i-magiju kao dobru popularnu frazu za ovu oblast". Ovo je dodatno obrazložio u julskom izdanju časopisa Amra 1961. godine, komentarišući:

Više nego ikad sam siguran da ova oblast treba da se zove mač-i-magija. Ovo ime precizno opisuje kulturni i natprirodni element, kao i razliku između ogrtača-i-mača (istorijska avantura) - i (sasvim slučajno) ogrtača-i-bodeža (međunarodna špijunaža) takođe![4]

Još od začeća, bilo je puno pokušaja da se ustanovi precizna definicija termina „mač-i-magija". Iako su mnogi diskutovali o pojedinim detaljima, odluka je da ga karakteriše jaka sklonost ka brzopletim akcionim pričama postavljenim unutar kvazi-mitskog ili fantastičnog poretka. Za razliku epske fantastike, rizici su uglavnom lični, a opasnost svedena na trenutak.[5] Okolnosti su tipično egzotične, a glavni junaci neretko sumnjivog morala.[6]

Mnoge priče ovog pravca su se pretvorile u dugačke serije avantura. Njihovi manji rizici i opasnosti koje nisu kobne po ceo svet čine ovakve priče pogodnije za ponavljanje nego opasnosti iz epske fantastike. To se odnosi i na prirodu junaka, najčešće avanturista po prirodi, kojima mir posle avanture predstavlja dosadu.[5] Primer ovoga su junaci Urobora (E. R. Edisona), koji žale za krajem rata i zato što više nemaju doraslog neprijatelja. Kao odgovor na njihove molitve, bogovi ponovo dižu neprijateljski grad kako bi junaci mogli iz početka da ratuju.[7]

Izvori[uredi | uredi izvor]

Čudnovate priče, maj 1934.

Lin Karter (Lin Carter) smatra da nasleđe Mača i Magije slavno i da se može trasirati do mitologije, uključujući i Herkulove podvige, kao i klasične epike kao što su Homerova Odiseja, Nordijska mitologija, i Legende o Kralju Arturu.[7]

Takođe je inspirisan i istorijskom fikcijom, čiji je primer Valter Skot koji je inspirisan Škotskim folklorom i baladama.[8] Međutim, veoma mali broj Skotovih priča sadrže fantastične elemente. U većini je njihova pojava objašnjena na neki drugi način.[9]

Praočevima mača-i-magije se smatraju pustolovne priče Aleksandra Dima Oca (Tri Musketara (1844)), Rafael Sabatini (Scaramouche(1921)) i njihovi imitatori, kao što su Talbot Mundi, Harold Lamb i H. Bedford-Džons, koji su bili uzor Robertu E. Hauardu.[10] Međutim, ovi istorijski „pustolovi" nemaju u sebi natprirodni element (iako je Dima koristio neke od fantastičnih motiva) koji definiše ovaj pravac.[11] Još jedna od inspiracija je rana fantastika kao što je Dunsanijev The Fortress Unvanquishable, Save for Sacnoth (1910).[12] Svi ovi autori su inspirisali mač i magiju zbog njihovih tema, likova i pejzaža.[13]

Povrh svega, na mnoge ranije pisce mača-i-magije, kao što su Robert E. Hauard i Klark Ešton Smit, su uticale priče sa Bliskog istoka, Hiljadu i jedna noć, čije priče o magičnim stvorenjima i zlim čarobnjacima su bile veliki uticaj na nastanak ovog pravca.[14]

Česti prizori zadimljenih krčmi i smrdljivih sokaka vuku inspiraciju od pikarskog romana. Na primer, Rejčel Bingam tvrdi da Fric Leiberov grad Lankmar nosi mnogo sličnosti sa Seviljom iz 16. veka, prikazanom u Migel de Servantesovoj priči Rinconete y Cortadillo. [15]

Mač i magija je prvobitno nastala u časopisima fantastike, gde je pronikla iz Iracionalne fantastike.[16] Jedan od značajnijih časopisa je Čudnovate priče, koji je publikovao Hauardovog Konana i C. L. Murove priče Jirel of Joiry, kao i ključne inspiracije kao što su Lavkraft i Klark Ešton Smit. [17]

Oživljavanje[uredi | uredi izvor]

Konan Varvarin (1982)

Od 1960-ih do 1980-ih, pod vođstvom Lina Kartera, određena grupa pisaca je formirala Udruženje Mačevalaca i Čarobnjaka Amerike (Swordsmen and Sorcerers' Guild of America), u cilju popularizovanja pravca Mača-i-magije. Od 1973. do 1981. godine, publikuju se pet antologija koje sadrže kratke priče članova ovog udruženja. Uređeno od strane Kartera, ove antologije su se zvanično zvale Sevajući Mačevi (Flashing Swords!). Zbog ovih i ostalih antologija, kao i svojih radova i kritika, Karter se smatra za jednog od najbitnijih popularizatora pravca fantastike.[18]

Još jedan serijal vredan pominjanja koji je kružio od 1977. do 1979. godine se zvao „Mačevi Protiv Tame" ("Swords Against Darkness"). Ovaj serijal se sastojao iz pet delova i sadržao je priče autora kao što su Poul Anderson (Poul Anderson), Dejvid Drejk (David Drake), Remzi Kembel (Ramsey Campbell), Andre Norton (Andre Norton) i Menli Vejd Velman (Manly Wade Wellman).

Uprkos najvećim naporima ovih autora, neki kritičari su koristili mač-i-magija kao pežorativ.[19] Tokom 1980-ih, inspirisani uspehom filma Konana varvarina (1982), objavljeni su mnogi niskobudžetni fantastični filmovi koji su spadali u pravac „Mač i magija". Ovaj termin nekad koriste pisci i čitaoci pravca fantastike u podrugljivom smislu.

Posle praska ranih 1980-ih, mač-i-magija opet doživljava pad popularnosti, dok epska fantastika zauzima mesto u pravcu fantastike. Međutim, javlja se još jedan preporod krajem 20. veka. Ponekad nazvan i „nov" ili "književni" mač-i-magija, ovaj razvitak ističe književnu tehniku, i pozajmljuje elemente epske fantastike i ostalih žanrova da bi proširio domet mača-i-magije. Priče obuhvataju šire probleme koji mogu da budu pretnje na svetskom nivou koje su do tada bile karakteristika epske fantastike, ali prikazane iz gledišta junaka i smislom za avanturu koji više pripadaju maču-i-magiji.

Pisci asocirani sa ovim pravcem su Stiven Erikson (Steven Erikson), Džo Aberkrombi (Joe Abercrombie) i Skot Linč (Scott Lynch), časopisi Crna Kapija (Black Gate) i digitalni časopis Sevajući Mačevi. [20] Ovi autori i urednici pokušavaju da vrate status pravca na onaj koji je imao tokmo 1920-ih i 1930-ih.[traži se izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Black Gate » The Demarcation of Sword and Sorcery”. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  2. ^ Clute, John, 1940-, Grant, John, 1949- (1999). The encyclopedia of fantasy (1st St. Martin's Griffin izd.). New York: St. Martin's Griffin. ISBN 0-312-19869-8. OCLC 40347477. 
  3. ^ Oldfield, Michael Gordon, (Mike), (born 15 May 1953), musician and composer, Oxford University Press, 1. 12. 2007, Pristupljeno 20. 5. 2020 
  4. ^ HULL, VERNAM (1961). „Amra Choluim Chille”. Zeitschrift für celtische Philologie. 28 (1). ISSN 0084-5302. doi:10.1515/zcph.1961.28.1.242. 
  5. ^ a b The writer's guide to fantasy literature : from dragon's lair to hero's quest : how to write fantasy stories of lasting value. Martin, Philip, 1953-. Waukesha, WI: Writer Books. 2002. ISBN 0-87116-195-8. OCLC 49379142. 
  6. ^ Swords & dark magic : the new sword and sorcery. Strahan, Jonathan., Anders, Lou. (1st izd.). New York: Eos. 2010. ISBN 978-0-06-172381-0. OCLC 611182345. 
  7. ^ a b De Camp, L. Sprague (Lyon Sprague), 1907-2000. (1976). Literary swordsmen and sorcerers : the makers of heroic fantasy. Kirk, Tim, 1947-. Sauk City, Wis.: Arkham House. ISBN 0-87054-076-9. OCLC 2782776. 
  8. ^ Moorcock, Michael (2004). Wizardry & Wild Romance: A Study of Epic Fantasy (rev. izd.). Austin, Tex.: MonkeyBrain. str. 79. ISBN 1-932265-07-4. 
  9. ^ Clute, John; Grant, John; Ashley, Mike; Hartwell, David G.; Westfahl, Gary (1999). The Encyclopedia of Fantasy (1st St. Martin's Griffin izd.). New York: St. Martin's Griffin. str. 845. ISBN 0-312-19869-8. 
  10. ^ Pringle, David; Pratchett, Terry (2007). The Ultimate Encyclopedia of Fantasy. North Sydney, N.S.W.: Random House Australia. str. 34. ISBN 9781741665826. 
  11. ^ Clute, John; Grant, John; Ashley, Mike; Hartwell, David G.; Westfahl, Gary (1999). The Encyclopedia of Fantasy (1st St. Martin's Griffin izd.). New York: St. Martin's Griffin. str. 300. ISBN 0-312-19869-8. 
  12. ^ [1] Arhivirano 2010-02-15 na sajtu Wayback Machine
  13. ^ Moorcock, Michael (2004). Wizardry & Wild Romance: A Study of Epic Fantasy (rev. izd.). Austin, Tex.: MonkeyBrain. str. 82. ISBN 1-932265-07-4. 
  14. ^ de Camp, L. Sprague (1976). Literary Swordsmen and Sorcerers: The Makers of Heroic Fantasy (1st izd.). Sauk City, Wisconsin: Arkham House. str. 10. ISBN 0-8705-4-076-9. 
  15. ^ Dr. Rachel B. Bingham, "The Enduring Influence of Cervantes" in "Proceedings of the Third International Conference on Spanish Literature and Culture" (published in Spanish, French and English)
  16. ^ Stiles, Paula R. (novembar 2011). „Tales From the Brass Bikini: Feminist Sword and Sorcery”. Broad Universe. Arhivirano iz originala 28. 12. 2011. g. Pristupljeno 20. 6. 2012. 
  17. ^ de Camp, L. Sprague (1976). Literary Swordsmen and Sorcerers: The Makers of Heroic Fantasy (1st izd.). Sauk City, Wisconsin: Arkham House. str. ix: Chapter IV (Lovecraft), Chapter VIII (Smith). ISBN 0-8705-4-076-9. 
  18. ^ Clute, John; Grant, John; Ashley, Mike; Hartwell, David G.; Westfahl, Gary (1999). The Encyclopedia of Fantasy (1st St. Martin's Griffin izd.). New York: St. Martin's Griffin. str. 171. ISBN 0-312-19869-8. 
  19. ^ Clute, John; Grant, John; Ashley, Mike; Hartwell, David G.; Westfahl, Gary (1999). The Encyclopedia of Fantasy (1st St. Martin's Griffin izd.). New York: St. Martin's Griffin. str. 915. ISBN 0-312-19869-8. 
  20. ^ [2] Arhivirano 2012-05-08 na sajtu Wayback Machine
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мач_и_магија&oldid=26931834”