Melita Norvud

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Melita Norvud
Melita Norvud
Puno imeMelita Stedman Norvud
Datum rođenja(1912-03-25)25. mart 1912.
Mesto rođenjaBornmut, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti2. jun 2005.(2005-06-02) (93 god.)
Mesto smrtiVulverhempton, Ujedinjeno Kraljevstvo
RoditeljiPeter Alexander Sirnis

Melita Stedman Norvud (engl. Melita Stedman Norwood; Bornmut, 25. mart 1912 — Vulverhempton, 2. jun 2005) bila je britanska državna službenica i obaveštajni izvor KGB-a, koja je, nakon regrutovanja 1937, snabdevala KGB (i njene prethodne agencije) državnim tajnama sa posla koji je obavljala u Britanskom udruženju za istraživanje lakih metala.[1]

U Arhivi Mitrohin: KGB u Evropi i na zapadu, čiji je autor Kristofer Endru, opisana je kao „najvažniji britanski agent iz istorije KGB-a i osoba sa najdužom službom svih sovjetskih špijuna u Britaniji”.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Melita Norvud (rođena Sirnis) odrasla je u predgrađu Bornmuta. Njen otac, Piter Aleksandar Sirnis (engl. Peter Alexander Sirnis) bio je Letonac, a majka, Gertruda Stedman Sirnis (engl. Gertrude Stedman Sirnis), Britanka.[3] Otac Melite, koji je umro kad joj je bilo šest godina, bio je knjigovezac. Izdavao je novine pod naslovom Južni radnički i laburistički i socijalistički časopis, sa tekstovima koji su bili pisani pod uticajem Oktobarske ruske revolucije. List je objavljivao njegove prevode dela Lenjina i Trockog. Gertruda Sirnis bila je član levo orijentisane partije pod nazivom Co-operative Party.[4][5] Nakon završetka srednje škole, Melita je započela studije latinskog i logike u Sauthemptonu. Napustila ih je godinu dana kasnije i preselila se u London da bi pronašla posao.[5]

Od 1932. godine Melita je radila kao sekretar pri Britanskom udruženju za istraživanje lakih metala.[3] Krajem 1935. udala se za Hilari Nusbauma (engl. Hilary Nussbaum)[6], koji je imao rusko poreklo (kasnije je promenio prezime u Norvud), nastavnika hemije, komunistu.[7] Nakon što je Nezavisna laburistička stranka, čiji je član postala ranije tokom decenije, propala 1936. godine, Melita Norvud pridružila se Komunističkoj partiji Velike Britanije. Vlasti Velike Britanije, mnogo kasnije, nisu ni bile svesne njene partijske pripadnosti. Prethodne godine, britanski novinar, jedan od vodećih članova Komunističke partije Velike Britanije, Endru Rotstin (engl. Andrew Rothstein) preporučio ju je Narodnom komesarijatu unutrašnjih poslova [a]. Punopravni agent postala je 1937. godine.[8] Iste godine Norvud i njen suprug kupili su dvojnu kuću u južnom predgrađu Londona. Melita Norvud živela je u njoj sve do svoje 90. godine.

Špijunaža[uredi | uredi izvor]

Špijunska karijera Norvudove započela je sredinom 1930-ih. Bila je član Woolwich Spy ring u Londonu. Tri njena člana uhapšena su u januaru 1938. i osuđena na tri do šest godina zatvora[9], ali Melita Norvud tada nije bila pritvorena. U međuvremenu, talas čistki u Moskvi doveo je do toga da se Narodni komesarijat unutrašnjih poslova obustavi prekomorske špijunske aktivnosti. Norvudov novi sovjetski poslodavac postala je Glavna obaveštajna uprava. Njeni sovjetski rukovodioci dali su joj niz različitih tajnih imena, poslednje je bilo „agent Hola”.[3][8][10]

Orden crvene zastave dodeljen joj je 1958. godine

Pozicija sekretara šefa odeljenja u Britanskom udruženju za istraživanje lakih metala, omogućila je Norvudovoj da prosleđuje sovjetskim rukovodiocima materijal koji se odnosi na britanski projekat atomskog oružja.[3]

Orden crvene zastave dobila je 1958. godine.[3]

Britanske službe bezbednosti na kraju su ipak identifikovale Melitu Norvud kao bezbednosni rizik 1965. godine. Međutim, nije došlo do njenog ispitivanja. Penzionisala se 1972. godine.[5] Njen muž je umro 1986. godine. Norvudova je 1999. godine izjavila da nije odobravao njene aktivnosti kao agenta.[11] Ljudi iz njene neposredne okoline, čak ni ćerka Anita, nisu znali za njena levičarska ubeđenja.[5]

Razotkrivanje[uredi | uredi izvor]

Špijunske aktivnosti Melite Norvud prvi je javno otkrio bivši arhivista KGB-a Vasilij Mitrohin, u knjizi Arhiva Mitrohina: KGB u Evropi i na zapadu (1999), čiji je koautor istoričar Kristofer Endru. Mitrohin je dezertirao 1992. godine. Britanskim vlastima predao je svoju arhivu.[11] Za Melitu Norvud se znalo da je bila komunistički simpatizer, ali odvojeni izveštaj iz 1999. godine kaže da je britanska obaveštajna služba postala svesna njenog značaja tek nakon Mitrohinove odbrane. Kako bi se zaštitile druge istrage, odlučeno je da se Norvudova ne procesuira.[12] Neki su doveli u pitanje validnost dokaza iz arhive Mitrohin. Konačno, Melita Norvud nikada nije bila optužena za bilo kakvo delo i umrla je 2005. godine.

U vreme razotkrivanja, Melita Norvud rekla je da od špijunskih aktivnosti nije imala nikakve materijalne koristi.[1] Penziju u iznosu od 20 funti, koju je dobila od KGB-a, odbila je da primi. Kada je sa mužem, 1979. godine posetila Moskvu, ponuđena joj je novčana nagrada, koju je takođe odbila. Izjavila je da nije radila za novac.[3]

Dosijei iz Mitrohin arhive otkriveni 2014. godine, ukazuju da je Melita Norvud za KGB bila značajnija od Kima Filbija i Petorke iz Kembridža.[3][13]

Film Red Joan[uredi | uredi izvor]

Red Joan je film iz 2018. godine koji je inspirisan životom Melite Norvud. U njemu igraju Džudi Denč i Sofi Kukson. Režirao ga je Trevor Nan. Film je sniman u Velikoj Britaniji. Premijerno je predstavljen na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu 2018. godine.[14]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Narodni komesarijat unutrašnjih poslova bio je preteča KGB-a

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Grandmother: I was right to spy”. BBC News. 20. 9. 1999. Arhivirano iz originala 14. 2. 2009. g. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  2. ^ Andrew, Christopher; Mitrokhin, Vasili (2015) [1999]. The Mitrokhin Archive: The KGB in Europe and the West. London: Penguin. str. 154.  (Originally published by Allen Lane, The Penguin Press)
  3. ^ a b v g d đ e „Mitrohinov arhiv”. Vreme. 20. 11. 1999. Arhivirano iz originala 07. 01. 2010. g. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  4. ^ „Melita Norwood”. The Daily Telegraph. 29. 6. 2005. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  5. ^ a b v g Cunningham, John (28. 6. 2005). „Melita Norwood”. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  6. ^ „Index entry”. FreeBMD. ONS. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  7. ^ John Simkin; et al. „Melita Norwood”. Spartacus International. Arhivirano iz originala 02. 07. 2015. g. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  8. ^ a b „Melita Norwood”. The Times. 28. 6. 2005. Pristupljeno 25. 11. 2019.  (potrebna pretplata)
  9. ^ Duff, W. E. (1999). A Time for Spies: Theodore Stephanovich Mally and the Era of the Great IllegalsNeophodna slobodna registracija. Nashville, TN: Vanderbilt University Press. str. 141. ISBN 978-0-82651-352-6. 
  10. ^ „The Mitrokhin Inquiry Report”. Intelligence and Security Committee. Arhivirano iz originala 24. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  11. ^ a b Hoge, Warren (13. 9. 1999). „The Great-Grandmother Comes In From the Cold”. The New York Times. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  12. ^ „Melita Norwood Timeline”. BBC News. 20. 12. 1999. Arhivirano iz originala 27. 12. 2007. g. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  13. ^ Allan Massie (7. 7. 2014). „The Cambridge Five were unreliable spies because they lived before the age of the booze-free lunch”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 13. 7. 2014. g. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  14. ^ „Judi Dench, Sophie Cookson to star in Trevor Nunn's 'Red Joan' (exclusive)”. screendaily.com. Pristupljeno 25. 11. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Andrew, Christopher and Mitrokhin, Vasili, The Mitrokhin Archive: the KGB in Europe and the West, Allen Lane The Penguin Press (1999)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мелита_Норвуд&oldid=27492141”