25. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
25. март (25.03) је 84. дан у години по грегоријанском календару (85. у преступној години). До краја године има још 281 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 25. март
- 1196. — Велики жупан Рашке Стефан Немања предао власт другорођеном сину Стефану, који је 1217. крунисан као први српски краљ, Првовенчани. Најстарији син Вукан као велики кнез задржао Зету, Требиње, Топлицу и Хвосно, а најмлађи син Растко се замонашио под именом Сава, касније свети Сава.
- 1807. — у Великој Британији и Ирској забрањена трговина робљем.
- 1821. — Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је после 12 година завршен признавањем независности Грчке.
- 1844. — Проглашен Српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије.
- 1923. — Слетањем авиона на линији Париз-Цариград на аеродром у Панчеву Југославија постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем.
- 1924. — у Грчкој са престола збачен краљ Ђорђе II, Грчка проглашена републиком.
- 1937. — Италија и Краљевина Југославија склопиле споразум о међусобној мирољубивој политици, "Ускршњи пакт".
- 1941. — Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић.
- 1957. — Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембруг, Француска и Холандија потписале Римски уговор по којем је 1. јануара 1958. основано Европско заједничко тржиште. Организација касније названа Европска економска заједница, данас Европска унија.
- 1975. — У Ријаду убијен краљ Фејсал. Убица, краљев братанац, принц Фејсал Мусаид, јавно погубљен у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз.
- 1991. — Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с предсдником Антом Марковићем. Одржавање састанка и постигнут договор никада нису званично потврђени, али бројни извори касније саопштили да за то имају чврсте доказе.
- 1993. — Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а председник Републике Српске Радован Караџић то одбио, сматрајући предложене мапе неприхватљивим за Србе.
- 1994. — Неонацисти бацили бомбу на синагогу у Либеку, што се сматра првим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој.
- 1999. — Влада Југославије прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. После првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам градова у Србији, у центру Београда демолирани су културни центри САД, Немачке, Француске и Велике Британије.
- 2002. — У снажном земљотресу у Авганистану и северозападном Пакистану живот изгубило око 1.800 људи, преко 2.000 повређено.
- 2003. — Влада Србије одлучила да распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.
Рођења [уреди]
- 1297. — Андроник III Палеолог, византијски цар (†1341.)
- 1611. — Евлија Челебија, турски путописац († 1682.)
- 1979. — Стојан Симић, уставобранитељ
- 1867. — Артуро Тосканини, италијански диригент.
- 1875. — Бранислав Петронијевић, један од најистакнутијих српских и југословенских филозофа.
- 1881. — Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста. († 1945.)
- 1907. — Спасенија Цана Бабовић учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Србије, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
- 1942 - Арета Франклин, америчка певачица.
- 1947 - Елтон Џон, енглески музичар.
- 1965 - Сара-Џесика Паркер, америчка глумица.
- 1976 - Владимир Кличко,украјински боксер.
Смрти [уреди]
- 1751 - Фредерик Први, шведски краљ (* 1676.)
- 1918 - Клод Ашил Дебиси, француски композитор (* 1862.)
- 1975 - краљ Фејсал, краљ Саудијске Арабије.
- 1991 - Милутин Мића Татић, српски позоришни, филмски и ТВ глумац.
- 1995 - Крешимир Ћосић, хрватски кошаркаш, (* 1948.)
- 2006 - Данило Лазовић, српски глумац (* 1951.)
