Meloterapija

Meloterapija je primena muzike u lečenju bolesti.

Zdravlje kao baza i osnova da se čovekova harmonična ličnost svakodnevno potvrđuje u porodici, na radu, u kreativnom procesu, omogućava svakom biću stabilnost, smirenost, otpornost na delovanje nemilosrdne svakodnevice. Ali, isto tako živimo, danas, u vreme velikih emotivnih naboja, mediskih pritisaka, tragičnih zbivanja koji doprinose psihičkoj disharmoniji i traže, često hitnu pomoć od medicine. Medicina i muzika dovode se u vezu, još u davnoj prošlosti. Stari narodi su patnju i bolest često otklanjali uz pomoć magijskih rituala čiji pratilac je bila muzika. Već su sledbenici velikog Pitagore lečili muzikom groznicu i padavicu, jer su smatrali da je bolest poremećaj svemirskog sklada čiji je proizvod i čovek sam. Platon je uveo pevanje u terapiju da bi čoveku, kod koga je taj sklad poremećen, brže se vratilo zdravlje, često uz učešće starih instrumenata. Tako je meloterapija počela da se razvija.

No, tek od XIX veka lekari, posebno psiholozi, počinju da proučavaju lekovito dejstvo zvuka, harmonije, melodije, boje pojedinih instrumenata u procesu lečenja i poboljšanja stanja obolelog čovečijeg tela i duše. Naročito se u savremenoj psihijatriji postižu određeni rezultati, jer u toj oblasti blagotvorni uticaj muzike vodi obolelog na staze rehabilitacije pa i do potpunog ozdravljenja. Tako se razvila kurativna metoda koja ublažava i leči psihički obolele pacijente uz pomoć muzike.

Literatura

• Mila Matejić, Muzika i zdravlje, Muzička škola „Stanković“ – Beograd, u Timočki medicinski glasnik