Miletina buna
Miletina buna je bila buna protiv kneza Miloša koja je izbila u januaru 1835. i koju je predvodio Mileta Radojković. Ustanici su želeli da ograniče apsolutističku vlast kneza Miloša. Po pitanju kako i na koji način da se reguliše kneževa vlast, došlo je do potpunog rascepa između kneza Miloša i velikog dela uglednih srpskih starešina, među kojima je bio i knežev brat Jevrem Obrenović. Kako za vreme bune nije došlo do većih vojnih okršaja, Vladimir Ćorović je karakteriše kao „ozbiljnu demonstraciju“.[1] Knez Miloš je obećao pobunjenicima sazivanje narodne skupštine i donošenje ustava ( Sretenjskog ustava), nakon čega su se pobunjenici razišli. To je imalo za posledicu izbijanje Miletine bune u januaru 1835. godine. Otpor Miloševom načinu vladanja pružali su i pojedini narodni prvaci dižući veliki broj buna uperenih direktno ili indirektno protiv samog kneza Miloša. Najkarakterističnije bune su bile Molerova, Đakova, Šarapićeva i Miletina . [2]
Pripremanje i tok bune[uredi | uredi izvor]
Buna je isplanirana uoči Božića 1835. u kući Stojana Simića. Pored njega, u planiranju bune su učestvovali Avram Petronijević, Milosav Zdravković Resavac, Mileta Radojković, Đorđe Protić i Milutin Petrović Era.[3]
Mileta Radojković je uspeo da skupi najviše ljudi za bunu. Kada su se pobunjenici približili Kragujevcu, pred njih je izašao Toma Vučić Perišić sa 150 konjanika.[3] Vučić je pristao da bude posrednik između kneza i pobunjenika. Knez Miloš, koji je pomišljao i na bekstvo, poslao je svog sekretara Dimitrija Davidovića da se informiše o zahtevima pobunjenika.[3] Nakon razgovora sa Davidovićem, 35 izaslanika iz redova pobunjenika je krenulo sa njim da iznesu knezu svoje zahteve. Nakon toga je knez Miloš došao u Kragujevac i izmirio se sa vođama bune uz reči: Svi smo krivi; i ja sam sâm često grešio; trudimo se da se svi ispravimo i oprostimo uzajamno jedni drugima.[3]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Knez Miloš je, zaplašen bunom, odlučio da u Kragujevcu (tadašnjoj prestonici), izda novi ustav. Dimitrije Davidović, knežev sekretar, morao je na brzinu da sastavi ustav. Sretenjskim ustavom od 15. februara 1835. ograničen je vladarev apsolutizam i uvedena parlamentarna monarhija. Vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Porez se mogao povećati samo jednom godišnje, uz saglasnost građana. Definisana je neprikosnovenost privatne svojine i jednakost pred zakonom.[4] Kneževa prava su delimično preneta na Državni savet. Zbog pritiska velikih sila, između ostalog Turske, Austrije i Rusije, knez Miloš je kasnije rado stavio Sretenjski ustav van snage.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vladimir Ćorović: Istorija Srba: Krize u Srbiji, Projekat Rastko, pristupljeno na dan 31. 10. 2013.
- ^ Nedeljković, Ivana. „Sretenjski ustav iz 1835. godine” (PDF). Pravni fakultet Niš. Pristupljeno 18. 4. 2020.
- ^ a b v g Danijel Spasojević: Sto sedamdeset godina od donošenja prvog srpskog ustava Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. novembar 2013), Istorijski arhiv Niš, pristupljeno na dan 31. 10. 2013.
- ^ Sretenjski ustav promenio Srbiju Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. novembar 2013), Radio-televizija Kragujevac, pristupljeno na dan 31. 10. 2013.