Јеврем Обреновић
| Јеврем Обреновић | |
 |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 18. март 1790. |
| Место рођења | Горња Добриња (Османско царство) |
| Датум смрти | 20. септембар 1856. |
| Место смрти | Марашешти, Влашка (Османско царство) |
уреди  |
|
Јеврем Обреновић (Горња Добриња, 18. март 1790 — Марашешти, 8/20. септембар 1856) је био најмлађи брат Милоша Обреновића, дугогодишњи обор-кнез Шабачке нахије, мецена и један од најзнаменитијих Шапчана.
Садржај |
[уреди] Биографија
Рођен је у Горњој Добрињи (код Ужица) око 1790. године. У марту 1816. године, Милош Обреновић га је поставио за обор-кнеза Шабачке нахије. Тада му је било само 26 година.
У Шапцу се оженио Томанијом, ћерком Анте Богићевића, с којом је изродио осморо деце — седам кћери и једног сина. Његов син Милош био је отац краља Милана Обреновића.
Јевремова кћерка Анка била је удата за Александра Констатиновића, с којим је изродила четворо деце, од којих су Катарина и Алексаднар оставили потомство, како мушко тако и женско. Катарином је хтео да се ожени кнез Михаило Обреновић. Ваља споменути и Анкину унуку Наталију, кћерку пуковника Александра Константиновића, команданта краљеве гарде, која се удала за кнеза Мирка Петровића, сина црногорског краља Николе, с којим је имала петоро деце од којих је један од синова, Михаило, отац Николе, актуелног претедента на престо Црне Горе[1].
Јеврем Обреновић умро је 10. септембра 1856. године на свом имању у Влашкој близу Јашија (данас Румунија тада Османско царство), после дуже болести, где је и сахрањен.[2]
[уреди] Обор-кнез Шабачке нахије
У Шабачкој нахији, Јеврем је имао бројна задужења: прикупљање пореза, комунално и урбанистичко уређење, оснивање и устројство Магистрата, организација здравства и спречавање зараза и епидемија, сузбијање хајдучије, ушоравање села, гушење буна, учешће у дипломатским активностима итд. Учествовао је у гушењу Абулине (1821), Ђакове (1825) и Чарапићеве (1826) буне.
У Шапцу је провео 15 година и својим делима сврстао се у ред знаменитих бесмртника. Зато се његов боравак у Шапцу назива „Јевремовим златним добом“. Својим визионарским деловањем ударио је темеље потоњег „Малог Париза“.
1829. године, Јеврем је из Сомбора довео Јосифа Шлезингера за учитеља музике својој деци. Шлезингер је у Шапцу основао сопствену „музичку капелу“, али ју је кнез Милош убрзо одвео у Крагујевац (1. јуна 1831. године Јосиф Шлезингер постављен је за капелника војне музике у Крагујевцу). Захваљујући Јевремовим напредним схватањима, Шабац је, међу првим градовима у Србији, имао: школу, учитеље, лекаре, апотекаре, „художественике“ итд. Шабачку варош Јеврем је такође по „европејски“ уредио: главне улице су се секле под правим углом, а остале „према њима... изведене лењиром“[тражи се извор од 12. 2009.]. За време Јевремове владе, у Шапцу су почеле да раде бројне значајне установе: Шабачки магистрат (1823), Школа код Цркве (коју је Јеврем подигао сопственим средствима), грађанска болница са две просторије (већа за болеснике, мања за лекаре, 1826. године), добро опремљена апотека (1826), касарна (зграда са четири просторије) са 60 војника итд. Јоаким Вујић сведочи да је, 1826. године, у Шапцу затекао солидно снабдевену апотеку са лековима у вредности од 5000 гроша.
[уреди] Јевремов Конак
Године 1824. завршена је градња Јевремовог конака у Шапцу, складне спратне грађевине, која је била међу најлепшим у Србији. У њему се живело по „европејским“ назорима и манирима. Здање је било стециште школованих и учених људи, интелектуалне и уметничке елите ондашње Србије, којима је Јеврем био мецена и потпора.
Јеврем и његов Конак су по много чему значајни: по првом клавиру у Србији, првом кревету, савременом намештају и прибору за јело, а имао је и прва пенџерска стакла у Србији. Била је у оквиру Конака и знаменита Јевремова библиотека (са делима Лафонтена, Купера, Скота, Шилера, и других) једна од богатијих у Србији. А у дворишту Конака, као симбол статуса и моћи, стајао је нацифрани фијакер (опет први у Србији), купљен у тадашњој аустријској Војводини.
[уреди] Губернатор београдске вароши
У новембру 1831. године, кнез Милош поставио је Јеврема за губернатора вароши и Нахије београдске. Половином 1835. године унапређен је у чин генерал-мајора, а надаље је заузимао многе значајне положаје: надзорник јавних грађевина, управник Војно-полицијске канцеларије, председник Државног савета, члан Намесничке владе итд.
Под Јевремовим покровитељством, почетком 1832. године, основана је у Београду јавна Библиотека као „полудржавна“ установа. Први дародавац књига био је управо Јеврем.
[уреди] Извори
- ^ Лоза Обреновића (објављено на форуму). Nadjisve.com. Приступљено на дан 27. 12. 2011.
- ^ Српски кнежевски гроб у Румунији. Czipm.org. Приступљено на дан 27. 12. 2011.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Биографија на сајту САНУ
- Небојша Јовановић: Јеврем Обреновић - скица једне политичке каријере, Историјски часопис, број 50, 2003. године
| Лични подаци | |
|---|---|
| ИМЕ | Обреновић, Јеврем |
| ДРУГА ИМЕНА | |
| КРАТАК ОПИС | Обор-кнез Шабачке нахије, Губернатор Београдске нахије |
| ДАТУМ РОЂЕЊА | 1790. |
| МЕСТО РОЂЕЊА | Горња Добриња |
| ДАТУМ СМРТИ | 1856. |
| МЕСТО СМРТИ | Влашка |
