Pređi na sadržaj

Mitropolit cetinjski Rufim II

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rufim (Ruvim) II Boljević bio je mitropolit cetinjski od 1662. do 1685. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Bio je rodom iz Crmnice, poreklom je iz porodice Plamenac, pa se u letopisima pominje i kao Ruvim Plamenac.[1]

Ruvimov prethodnik na mestu mitropolita cetinjskog bio je Mardarije (1640-1659).[2] Ne zna se pouzdano ko je bio mitropolit od 1660. do 1662. godine i da li je on uopšte bio na toj funkciji. On se posebno pominje u izvorima iz 1673, 1675, 1682. i 1685. godine. Platio je izgradnju rezervoara u manastiru Hilandar pre svog ustoličenja.[3] Istoričari I. Stepčević i P. Kovijančić tvrde da je Ruvim 1662. godine izabran za mitropolita cetinjskog, pa je stoga bio jedan od sudija u rešavanju spora između harambaše Lazarića i Karučana iz Crmnice, koji se dogodio 2. novembra 1772. godine.

Prema istoričarima, upravo su se pod mitropolitom Ruvimom crnogorski hajduci predvođeni Bajom Pivljaninom borili na strani Mletačke republike u Kritskom ratu. Posle rata, Ruvim se aktivno suprotstavljao nasilnom pokatoličenju Crne Gore i čak je po pravoslavnom obredu krstio guvernera Kučija Lalea Drekalova.[4] Mitropolit je uspeo i da postigne pomirenje među mnogim crnogorskim porodicama i okonča običaje krvne osvete i anatema nezadovoljnih[5].

Istovremeno, podržao je Mletačku republiku. Januara 1685. iznenada je umro, a Senat Venecije poslao je pismo kotorskom mletačkom guverneru u kome je izrazio tugu zbog smrti cetinjskog mitropolita, koji je oduvek bio zainteresovan da pomogne Veneciji[6]. Istoričari smatraju da je mitropolit Ruvim bio najverniji prijatelj vladara Venecije u to vreme. Sahranjen je u manastiru Gornje Brčele.[7]

Daleki potomak episkopa Ruvima, Arsenije (Plamenac) bio je i mitropolit cetinjski (1781–1784).

Marko Dragović je objavio jedno pismo od 19. oktobra 1673. godine u kojem se spominje ovaj mitropolit. Iz pisma se vidi da je vladika mijenjao imovinu sa Franom Antonovim u Mainama kod Budve. U drugom pismu, za koji Dragović pretpostavlja da je iz doba Rufima II, a ne I, navodi se da je Rufin bio sveštenik, a tada vladika, koji stoji u manastir na Cetinje. On sam sebe spominje i na jednoj srbulji iz 1689. godine. U njoj spominje veliku bijedu i nesreću kada se carstvo smjenjuje i kaže da može Bog opet dati da vide općega oca patrijarha u svojoj eparhiji. Marko Dragović smatra da se to odnosi na Arsenija Crnojevića koji je odlaskom u velikoj seobi, upraznio patrijaršijski prijesto.[8] 1675. godine je uticao na Kuče, da se iz rimokatolicizma vrate u pravoslavlje. On se u jednom bratonožićkom predanju naziva vladika brčeoski(Manastir Brčeli je bio filijala manastira Vranjine).[9] Pošto je 1614. bio u Kučima zbor glavnih ljudi iz okolnih pokrajina sa pećkim patrijarhom na čelu, gdje se dogovaralo o općem ustanku protiv Turske, moguće je da je taj povratak pravoslavlju bio tako uspješan, jer se pokatoličavanje desilo u istom vijeku (nije se desilo davno, da bi se dublje ukorijenilo).[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Plamenac, Rade Turov (1997). Memoari (na jeziku: srpski). CID. ISBN 978-86-495-0047-1. 
  2. ^ Ivanović, Filip (2006). Problematika autokefalije Mitropolije Crnogorsko-primorske (na jeziku: srpski). Unireks. ISBN 978-86-7660-033-5. 
  3. ^ „Projekat Rastko Cetinje - Povijest”. www.rastko.rs. Pristupljeno 2023-10-16. 
  4. ^ Litavrin, Gennadij G. (1998). Osmanskaя imperiя i stranы Centralьnoй, Vostočnoй i Юgo-Vostočnoй Evropы v XVII v: glavnыe tendencii političeskih vzaimootnošeniй (na jeziku: ruski). Pamяtniki Istoričeskoй Mыsli. ISBN 978-5-88451-114-9. 
  5. ^ Pravoslavlje u Crnoj Gori (na jeziku: srpski). Mitropolija Crnogorsko Primorska "Svetigora". 2006. ISBN 978-86-7660-031-1. 
  6. ^ Stanojević, Gligor (1970). Jugoslovenske zemlje u mletačko-turskim ratovima XVI-XVIII vijeka (na jeziku: srpski). Istorijski institut. 
  7. ^ „Ćipur: Smiraj 23 mitropolita kod oltara”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-10-16. 
  8. ^ Dragović, Marko (1887). Starine, knj. 19., Prilozi za istoriju Crne Gore iz vremena vladika iz raznih plemena. Zagreb: JAZU. str. 255, 259, 260. 
  9. ^ Rovinski 1998, str. 74, 78.
  10. ^ Tomanović, Lazar (1899). G. Ruvarac i Montenegrina. Sremski Karlovci. str. 37. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Ikona za klice

Ovaj članak je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Митрополит_цетињски_Руфим_II&oldid=26941753”