Арсеније III Чарнојевић

Арсеније III Чарнојевић
Арсеније III
Датум рођења:	1633.
Место рођења:	Бајице
Датум смрти:	27. октобар 1706.
Место смрти:	Беч

Арсеније III Чарнојевић (око 1633, Бајице, Цетиње, Црна Гора — 27. октобар 1706, Беч), пећки патријарх 1674 – 1690, архиепископ и патријарх аустријских Срба 1690 — 1706.

Као патријарх путовао је 1683. у Јерусалим. За време аустријско-турског рата 1683. до 1699. продрла је аустријска војска у јужне српске крајеве, те је Чарнојевић, у октобру 1689, непосредно пред долазак Аустријанаца, морао да се клони испред турског огорчења из Пећи у Никшић и одатле на Цетиње, али га аустријски командант Пиколомини (Piccolomini), освојивши Приштину, Скопље, Призрен и Пећ, позове крајем октобра, да се врати у Пећ и да се са својим сународницима ангажује за борбу против Турака. Чарнојевић послуша Пиколоминија и дође у Пећ, а потом у Призрен, где се састане са њим. Пристајање Чарнојевића уз Аустријанце појачало је ревност Срба, који су и дотле помагали хришћанску војну акцију. После Пиколоминијеве смрти (9/11 1689, од куге), обрне се ратна срећа у корист Турака (почетком 1690), те се аустријска војска повуче на леву обалу Дунава и Саве. С војском се доселио у Угарску и Чарнојевић, а с њиме и многе српске породице, које су се бојале освете Турака ради помагања хришћана у борби против Турске. У Угарској је цар Леополд признао Чарнојевића за старешину свих православних Срба, који су се налазили у његовој држави. Пуних 11 година није Чарнојевић имао у Угарској стално седиште, него је становао у Сентандреји, Ковину, Сиригу, Хопову, Сечују, Футогу и Пакрацу, уређујући српску цркву. 8/10 1701. наложио му је цар да мора становати у Сентандреји.

Чарнојевић је спровео реорганизацију православне цркве у Угарској, Хрватској и Славонији, која је као саставни дио пећке патријаршије била организована у тим крајевима и за време Турака, оснивао је нове епископије, постављао је епископе и сређивао у српској цркви хаотичко стање, ратом проузроковано, долазећи често у сукоб с католичким клером, који је ометао његов рад и пропагирао унију. У време Ракоцијева устанка (1703 — 1711) Чарнојевић је са Србима устрајао уз цара и послао је у Беч проглас, од 9/8 1704, којим је Ракоци позвао Србе, да му се придруже. Верност и услуге Чарнојевића и његових Срба наградио је цар, поклањајући патријарху спахилуке Сирач и Даљ (у замену за Сечуј) и дајући Србима нове патенте и привилегије, који су већим делом остали на папиру. Чарнојевић је умро у Бечу, одакле је пренесен у Срем и сахрањен у манастиру Крушедол.

У писму руском државном саветнику В. М. Головину написао кратак поетски путопис у Свету земљу, у коме је оставио снажно и потресно сведочанство о патњама српског народа приликом Велике сеобе, још једно дело у духу плача над страдањем Срба, што је чест мотив у старој српској књижевности после Маричке битке, од записа Инока Исаије до Орфелиновог Плача Сербији.

[уреди] Литература

Народна енциклопедија (1927 г.)
Превод: Молитва заспалом Господу, прев. Ђорђе Сп. Радојичић, у: Миодраг Павловић, Антологија српског песништва, Београд, СКЗ, 1978.
Писма, у: Catena mundi, књ. 1, Београд, 1992, 508–510.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Портал Биографија

Арсеније III Црнојевић: Молитва заспалом Господу

Претходник: Максим Скопљанац	патријарх српски 1674 — 1690.	Наследник: Калиник I
Претходник: -	митрополит карловачки 1690 — 1706.	Наследник: Исаија Ђаковић
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}