Будва

Из Википедије, слободне енциклопедије
Будва

Будва, поглед са Госпоштине
Будва, поглед са Госпоштине

Грб
Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Будва
Становништво
Становништво (2003) 10918
Положај
Координате 42°17′07″N 18°50′14″E / 42.285166, 18.837333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 0 m
Будва на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Будва
Будва на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 85310
85311
Позивни број 033
Регистарска ознака BD


Координате: 42° 17′ 07" СГШ, 18° 50′ 14" ИГД

Будва је градско насеље у општини Будва у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 10918 становника (према попису из 1991. било је 7178 становника).

Географија[уреди]

Будва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. Подручје око града, дуж обале, познато је и као Будванска ривијера. Ривијера је центар црногорског туризма, и позната по пешчаним плажама, ноћном животу. Најчувенија плажа Будве је Могрен. Током 2010. у будванској општини било је 557.000 гостију са 3.4 милиона ноћења, што Будву чини најпопуларнијом туристичком дестинацијом у Црној Гори.

Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар Бечићи.

Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали Млечани и Аустријанци, који су напустили град 1918. године.

Будва је стара око 2.500 година[тражи се извор од 11. 2011.] и један је од најстаријих градова на Јадранском мору[тражи се извор од 11. 2011.].

Историја[уреди]

Илирско-грчки тип шлема из Будве (4-ти век старе ере)
Цркве: Св. Саве и Санта Марија ин Пунта
Острво Свети Никола (Шкољ) код Будве

Утврђени град на овом простору је постојао још у доба антике. Историчари верују да је првобитно био острво, које се касније спојило са обалом и направило земљоуз. Мада су Грци основали многе колоније у Медитерану, по свему судећи, у делу обале Јадранског мора, на подручју данашње Црне Горе, нису успели у насељавању колониста, из разлога што им то није допуштало домородачко илирско становништво. Умјесто тога, постојали су само поједини грчки тржишни центри - емпорији. Један од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, био у Будви (Butua). Први помен овог илирског града налазимо у V веку пре нве ере, код Софокла, а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до Драча путује морем дан и ноћ, а копном три дана. Земља илирског племена Енхилејаца, на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti"). Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Конвенти или опида (oppida civium Romananorum) била су насеља колонизираних римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију. Међу таквим насељима се помиње и Butua-Butuanum (Будва). Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија.

Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је византински град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине Будва улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После 1181. у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, сачињен је у вријеме цара Стефана Уроша IV Немањића – Статут града Будве. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре Турака на Балканско полуострво, Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: Бара и Будве. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитивши Турке, до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до Котора. Тако су под њихову власт пали и градови: Улцињ, Бар и Будва. У предатим им местима, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године Имена ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав Аустроугарске. Црногорска војска ослобађа Будву 1915. године.

Стари Град[уреди]

Венецијански зидови Будве на поштанској разгледници из 1900.

Име Стари Град, Будва је носила у Средњем веку. Већина архитектуре Старог Града је Венецијанког порекла. Врата, прозори, балкони и многе друге мале, али приметне ствари су римског стила Венецијанске Републике. Постоје три основне цркве у Старом Граду. Прва је Светог Ивана, која је саграђена у 7. веку и све до укидања Будванске бискупије била је катедрала, друга Богородичина црква (Santa Maria in Punta) која датира из 840. и трећа, Свете Тројице, која је саграђена 1804. године. Венецијански зидови Старог Града су занимљива туристичка атракција.


Стари Град је такође познат по земљотресима који су га прилично оштетили, 1979. године. Поједине куће биле су потпуно срушене, а дио зидина напукао. За комплетно санирање кућа, улица и бедема било је потребно 8 година (до 1987).

Демографија[уреди]

Етничка мапа општине Будва

Будва је административни центар општине Будва, која укључује насеља Бечићи и Петровац.

Попис становништва 1991 - 11.710 становника:

Националност (2004)

Националност Број Проценат
Црногорци 7.333 45,56
Срби 6.510 40,45
Муслимани 205 1,27
Хрвати 177 1,1
Албанци 60 0,37
Роми 32 0,23
Бошњаци 22 0,14
остали 460 2,86
нису изјашњени 1,153 7,16
непознати 138 0,86
Укупно 16.095 100%


У насељу Будва живи 8154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,4 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 3587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 687 [1]
1953. 812
1961. 1349
1971. 2550
1981. 4684
1991. 7178 7086
2003. 11058 10918
2011. {{{п2011}}}
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
5.260 48,17%
Срби
  
4.177 38,25%
Муслимани
  
167 1,52%
Хрвати
  
134 1,22%
Југословени
  
69 0,63%
Албанци
  
43 0,39%
Роми
  
27 0,24%
Бошњаци
  
24 0,21%
Мађари
  
19 0,17%
Македонци
  
18 0,16%
Руси
  
13 0,11%
Словенци
  
8 0,07%
Немци
  
7 0,06%
Италијани
  
4 0,03%
непознато
  
77 0,70%


Спорт[уреди]

Најпознатији спортски клубови из будве су ОК Будванска ривијера, ВК Будва и ФК Могрен.

Манифестације[уреди]

  • Пјесма Медитерана
  • Монтенегро Баскер Фест
  • Фестивал етно медитеранске музике »Ноћи медитерана« 
  • Фестивал »Укус Медитерана« - Гастро фестивал
  • Дан шируна

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :