Mihajlo Ratković
| Datum smrti | 1953. |
|---|---|
| Mesto smrti | Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija |
| Mandat | predsednik Izvršnog odbora Narodnog odbora Beograda |
| Prethodnik | niko |
| Naslednik | Ninko Petrović |
Mihajlo Ratković (? — Beograd, 1953) bio je stolarski radnik i prvi gradonačlenik Beograda nakon Drugog svetskog rata.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Po zanimanju je bio stolarski radnik. Stanovao je na Kotež Neimaru, u Beogradu.
Tokom okupacije Beograda, 1941—1944. aktovno je sarađivao sa Narodnooslobodilačkim pokretom (NOP). Posebno je pomagao svom zetu Đorđu Andrejeviću Kunu, koji je izrađivao falsifikovane legitimacije za komunističke ilegalce i vodio brigu o ilegalnim skloništima za partijske aktiviste.[1]
Nakon oslobođenja Beograda, odlukom Glavnog Narodnooslobodilačkog odbora Srbije 26. oktobra 1944. ukinuta je Komanda grada i imenovan prvi Narodnooslobodilački odbor grada Beograda. Ovaj organ bio je privremenog tipa sa zadatkom organizovanja života u oslobođenom gradu dok se nesteknu uslovi za izbore. Za predsednika Izvršnog odbora Narodnooslobodilačkog odbora izabran je Mihajlo Ratković, koji je tako postao prvi gradonačelnik Beograda nakon Drugog svetskog rata.[2] Nakon što je Antifašistička skupština narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS) preimenovana u Narodnu skupštinu Srbije, njeno Predsedništvo je 18. aprila 1945. donelo odluku o raspuštanju Izvršnog odbora NO odbora Beograda i izboru novog čiji je predsednik ponovo bio Mihajlo Ratković. Potpredsednici Izvršnog odbora bili su — Branko Maksimović i Marko Nikezić, a sekretar Dobrivoje Radosavljević.[3]
Dan nakon izbora Narodnooslobodilačkog odbora Beograda, 27. oktobra 1944. formiran je Gradski odbor Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta (JNOF) Beograda čiji je predsednik bio Siniša Stanković, a potpredsednici Vučko Ivković i Mihajlo Ratković.[4] Na Skupštini JNOF Beograda održanoj 25. februara 1945. izabran je novi Izvršni odbor čiji je predsednik bio Kirilo Savić, a jedan od članova Izvršnog odbora bio je i Mihajlo Ratković.[5]
Dužnost predsednika Izvršnog odbora Narodnog odbora Beograda Ratković je vršio do 27. septembra 1946. kada je podneo ostavku, a na mestu predsednika ga je zamenio potpredsednik Ninko Petrović.[6]
U braku sa suprugom Dragom imao je ćerku Nadu (1908—1993), koja je bila supruga slikara Đorđa Andrejevića Kuna (1904—1964).
Umro je 1953. u Beogradu, gde je i sahranjen.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Beograd 1984, str. 540.
- ^ Beograd 1984, str. 652.
- ^ Beograd 1984, str. 725.
- ^ Beograd 1984, str. 640.
- ^ Beograd 1984, str. 648.
- ^ „Novi članovi INO grada Beograd”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 28. 9. 1946. str. 5.
- ^ Protić 1978.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Protić, Đorđe (1978). Svetlosti Revolucije. Priština: Jedinstvo. COBISS.SR 50534151
- Beograd u ratu i revoluciji 1941—1945. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 1984. COBISS.SR 37352711
