Ђорђе Андрејевић Кун

Из Википедије, слободне енциклопедије
ЂОРЂЕ АНДРЕЈЕВИЋ КУН
Ђорђе Андрејевић Кун сликар
Ђорђе Андрејевић Кун сликар
Датум рођења 31. март 1904.
Место рођења Вроцлав, Прусија,
Немачка Немачко царство
Датум смрти 17. јануар 1964. (60 год.)
Место смрти Београд, НР Србија,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Супруга Нада Андрејевић Кун

Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Народноослободилачка борба
Служба Интернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден рада са црвеном заставом
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
Грб Града Београда рад сликара Ђорђа Андрејевића Куна (1931)

Ђорђе Андрејевић Кун (Вроцлав, Прусија, 31. март 1904Београд, НР Србија, 17. јануар 1964), српски сликар и графичар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и члан Српске академије наука и уметности.

Биографија[уреди]

Рођен је у 31. марта 1904. године у месту Вроцлав у Пољској тада Немачко царство у породици Вељка Андрејевића Куна и жене му Гертруде као четврто од укупно петоро деце које су имали Вељко и Гетруда. Отац Вељко је био графички мајстор и пре него што је дошао у Немачку, а ту је изучио и граверски занат. Постао гравер у једном од најбољих графичких предузећа у Немачкој и тако успео да споји занат и велику наклоност према уметности. Испоставило се да је и једно и друго пренео на свога сина Ђорђа. Уметничку црту у малом Ђорђу први је открио његов берлински учитељ господин Штрајх. Ђорђе је са породицом дошао у Београд 1914, где је завршио је штампарски занат 1920., а затим учио сликарство на Уметничкој школи у Београду (19201925).

Захваљујући добротвору београдском трговцу Илији Ранкићу, Ђорђе Андрејевић Кун добија од њега стипендију за сликарско усавршавање у Италији. Боравио је у Венецији, тамо је учио, сликао, обилазио музеје и галерије – а затим исто то у Фиренци, Милану и Риму. У Италији је провео две године пред платнима великих мајстора ренесансе и барока Микеланђела, Тицијана, Веронезеа, Тинторета. Након Италије Ђорђе је наставио студије у Паризу где је проучавао савремене уметнике Сезана, Модиљанија и бугарског сликара Паскина, али је и – нашао себе тј. свој стил. У Паризу је тада продао своје прве слике које се и данас чувају у приватним збиркама.

Прва самостални изложбу Кун је имао крајем фебруара 1931. године, на којој су преовладавале две његове главне теме: мртва природа и аутопортрет. Те исте године млади Кун (имао је 27 година) на анонимном конкурсу за грб града Београда, на коме је учествовало 56 уметника из Југославије, добија прву награду. Тај грб је и данас званични грб Београда. Прелом у Куновом стваралаштву настаје 1934. године кад је одржан светски конгрес писаца у Москви на коме је изречен појам „социјалистички реализам”. Тим појмом је означено да тема уметничког дела треба да буду свакодневица радника како би им уметност помогла у борби против класног непријатеља. С обзиром да је Кун по политичкој оријентацији био левичар, вратио се графици као најпогоднијем уметничком медију за остварење тих захтева. Како све то изгледа у животу, видело се већ исте те године, на Првој графичкој изложби покренутој с намером да јавност сазна могућности графичке вештине. У том периоду са тематиком из радничког живота издаје мапу графика под називом „Крваво злато“. Из Шпаније, куда је отишао да се с тамошњим патриотама бори против фашизма у Интернационалним бригадама, донео је мапу графика „За слободу”.

У Другом светском рату био је од почетка до краја. После ослобођења објавио је мапу цртежа „Партизани”. Познат је по монументалним реалистичним композицијама и графичким мапама у којима је приказао злочине окупатора у време Другог светског рата и мотиве из обнове и изградње земље. Творац је идејних решења за ордење и грб нове југословенске државе формиране 1943. године на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. Професор Академије ликовних уметности у Београду и ректор Уметничке академије[1][2][3].

Илустровао је и опремио бројна књижевна дела: (Жена у кошуљи, Колона, Црвене рибе, Риба на белом...) На његов рад утицали су Георг Грос и Франс Масерел.

Умро је 17. јануара 1964. године у Београду.

Признања[уреди]

У току живота и рада Ђорђе Андрејевић Кун је добио многа признања најзначајнија су:

Награде[уреди]

  • 1931. Прва награда за грб Београда,
  • 1947. Прва награда за графику Комитета за културу и уметност владе ФНРЈ,
  • 1949. Прва награда за сликарство Председништва владе ФНРЈ,

Одликовања[уреди]

  • Партизанска споменица,
  • Орден заслуга за народ првог реда,
  • Орден за храброст.
  • Орден рада првог реда

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Члан САНУ, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ Соња Ћирић: Ратничке боје душе
  3. ^ Arte - Đorđe Andrejević Kun - Biografija, Приступљено 28. 3. 2013.

Литература[уреди]

  • Војна енциклопедија (књига прва), Београд 1970. година,
  • Српска енциклопедија Том 1. (2010). „АНДРЕЈЕВИЋ КУН, Ђорђе“ (на ((sr))). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд. стр. 218 страна. . ISBN 978-86-7946-078-3.. 
  • Протић, Миодраг Б. (1970) (на ((sr))). Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна. 
  • Трифуновић, Лазар (1973) (на ((sr))). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране. 

Спољашње везе[уреди]