Ђорђе Андрејевић Кун
| ЂОРЂЕ АНДРЕЈЕВИЋ КУН | ||||||
 |
||||||
| Ђорђе Андрејевић Кун сликар | ||||||
| Датум рођења | 31. март 1904. | |||||
| Место рођења | Вроцлав, Прусија, Немачко царство |
|||||
| Датум смрти | 17. јануар 1964. (60 год.) | |||||
| Место смрти | Београд, НР Србија, ФНР Југославија |
|||||
| Супруга | Нада Андрејевић Кун | |||||
|
|
||||||
| Члан КПЈ од | 1939. | |||||
| Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба |
|||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | |||||
|
|
||||||
| Одликовања |
|
|||||
|---|---|---|---|---|---|---|
Ђорђе Андрејевић Кун (Вроцлав, Прусија, 31. март 1904 — Београд, НР Србија, 17. јануар 1964), српски сликар и графичар, учесник шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и члан Српске академије наука и уметности.
Садржај |
Биографија[уреди]
Рођен је у 31. марта 1904. године у месту Вроцлав у Пољској тада Немачко царство у породици Вељка Андрејевића Куна и жене му Гертруде као четврто од укупно петоро деце које су имали Вељко и Гетруда. Отац Вељко је био графички мајстор и пре него што је дошао у Немачку, а ту је изучио и граверски занат. Постао гравер у једном од најбољих графичких предузећа у Немачкој и тако успео да споји занат и велику наклоност према уметности. Испоставило се да је и једно и друго пренео на свога сина Ђорђа. Уметничку црту у малом Ђорђу први је открио његов берлински учитељ господин Штрајх. Ђорђе је са породицом дошао у Београд 1914, где је завршио је штампарски занат 1920., а затим учио сликарство на Уметничкој школи у Београду (1920—1925).
Захваљујући добротвору београдском трговцу Илији Ранкићу, Ђорђе Андрејевић Кун добија од њега стипендију за сликарско усавршавање у Италији. Боравио је у Венецији, тамо је учио, сликао, обилазио музеје и галерије – а затим исто то у Фиренци, Милану и Риму. У Италији је провео две године пред платнима великих мајстора ренесансе и барока Микеланђела, Тицијана, Веронезеа, Тинторета. Након Италије Ђорђе је наставио студије у Паризу где је проучавао савремене уметнике Сезана, Модиљанија и бугарског сликара Паскина, али је и – нашао себе тј. свој стил. У Паризу је тада продао своје прве слике које се и данас чувају у приватним збиркама.
Прва самостални изложбу Кун је имао крајем фебруара 1931. године, на којој су преовладавале две његове главне теме: мртва природа и аутопортрет. Те исте године млади Кун (имао је 27 година) на анонимном конкурсу за грб града Београда, на коме је учествовало 56 уметника из Југославије, добија прву награду. Тај грб је и данас званични грб Београда. Прелом у Куновом стваралаштву настаје 1934. године кад је одржан светски конгрес писаца у Москви на коме је изречен појам „социјалистички реализам”. Тим појмом је означено да тема уметничког дела треба да буду свакодневица радника како би им уметност помогла у борби против класног непријатеља. С обзиром да је Кун по политичкој оријентацији био левичар, вратио се графици као најпогоднијем уметничком медију за остварење тих захтева. Како све то изгледа у животу, видело се већ исте те године, на Првој графичкој изложби покренутој с намером да јавност сазна могућности графичке вештине. У том периоду са тематиком из радничког живота издаје мапу графика под називом „Крваво злато“. Из Шпаније, куда је отишао да се с тамошњим патриотама бори против фашизма у Интернационалним бригадама, донео је мапу графика „За слободу”.
У Другом светском рату био је од почетка до краја. После ослобођења објавио је мапу цртежа „Партизани”. Познат је по монументалним реалистичним композицијама и графичким мапама у којима је приказао злочине окупатора у време Другог светског рата и мотиве из обнове и изградње земље. Творац је идејних решења за ордење и грб нове југословенске државе формиране 1943. године на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. Професор Академије ликовних уметности у Београду и ректор Уметничке академије[1][2][3].
Илустровао је и опремио бројна књижевна дела: (Жена у кошуљи, Колона, Црвене рибе, Риба на белом...) На његов рад утицали су Георг Грос и Франс Масерел.
Умро је 17. јануара 1964. године у Београду.
Признања[уреди]
У току живота и рада Ђорђе Андрејевић Кун је добио многа признања најзначајнија су:
Награде[уреди]
- 1931. Прва награда за грб Београда,
- 1947. Прва награда за графику Комитета за културу и уметност владе ФНРЈ,
- 1949. Прва награда за сликарство Председништва владе ФНРЈ,
Одликовања[уреди]
- Партизанска споменица,
- Орден заслуга за народ првог реда,
- Орден за храброст.
- Орден рада првог реда
Литература[уреди]
- Војна енциклопедија (књига прва), Београд 1970. година,
- Српска енциклопедија Том 1. (2010.). „АНДРЕЈЕВИЋ КУН, Ђорђе“ (на ((sr))). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд. стр. 218 страна. ISBN 978-86-7946-078-3.
- Протић, Миодраг Б. (1970.) (на ((sr))). Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна.
- Трифуновић, Лазар (1973.) (на ((sr))). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране.
Референце[уреди]
- ^ Члан САНУ, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2999/04.php Соња Ћирић: Ратничке боје душе
- ^ Arte - Đorđe Andrejević Kun - Biografija, Приступљено 28. 3. 2013.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
 |
Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Биографија на сајту САНУ
- Đorđe Andrejević Kun (1904 - 1964)
- Predstavljamo umetnika - Đorđe Andrejević Kun
- Djordje Andrejević Kun
- Đorđe Andrejević Kun: sa Španijom u srcu
