Muzej nezavisnosti u Tukumanu
| Muzej nezavisnosti u Tukumanu | |
|---|---|
| Casa Histórica de Tucumán | |
 | |
| Osnivanje | Nacionalni istorijski spomenik Argentine 1941. |
| Lokacija | San Migel de Tukuman Argentina |
Istorijska kuća Tukumana, (Casa Histórica de Tucumán) zvanično Istorijska kuća nezavisnosti) je istorijska zgrada i muzej smešten u San Migel de Tukumanu u Argentini, izgrađena tokom kolonijalnog doba. Kongres Tukumana radio je u ovoj kući tokom argentinskog rata za nezavisnost i objavio argentinsku deklaraciju o nezavisnosti 9. jula 1816. Nacionalizovana je decenijama kasnije, a delimično srušena zbog lošeg stanja. Proglašena je nacionalnim istorijskim spomenikom Argentine 1941. godine i rekonstruisana, uz pojednostavljene detalje u odnosu na originalni izgled.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Grad San Migel de Tukuman prvi put je osnovan u Ibatinu 1565. godine. Iz strateških razloga napušten je i ponovo osnovan na današnjem mestu 1685. U španskoj kolonijalnoj arhitekturi postojao je glavni trg okružen najvažnijim zgradama, a grad je bio organizovan u mrežu kvadrata. Svaki kvadrat bio je podeljen na četiri dela. Izgled grada osnovanog 1685. godine bio je isti kao u starom gradu. Lokacija Casa de Tucumán bila je u vlasništvu Dijega Basan i Figeroa. Sadašnju kuću izgradili su 1760. godine Franciska Basan i Miguel Laguna.[1]
Argentinski rat za nezavisnost (protiv Španske imperije) započeo je 1810. godine, a bitka kod Tukumana vođena je 24. septembra 1812. godine, izvan grada. Porodica Laguna-Basan u to vreme nije živela u kući koja je korišćena kao kasarna za trupe Vojske Severa. Vlada je uspostavila carinu i pukovsku bazu 1815. godine, plaćajući za to vlasnicima kuće naknadu. Kongres u Tukumanu, sa predstavnicima većine provincija Ujedinjenih provincija Rio de la Plata, počeo je sa radom 1816. godine. Porodična tradicija je nalagala da porodica Laguna Basan kuću pokloni državi za Kongres i da druge porodice i verski redovi doniraju nameštaj, ali istoričar Ramon Leoni Pinto dokazao je 1974. godine da je kuća iznajmljena državi i da su nameštaj izradili robovi za taj događaj.[2] Kongres je počeo da radi 1. marta 1816, a argentinsku deklaraciju o nezavisnosti izdao je 9. jula. Kongres je nastavio svoj rad do februara 1817, kada je premešten u Buenos Aires.[3]
Kada je Kongres otišao, država je kuću još uvek iznajmljivala za štampariju. Porodica se vratila u nju ubrzo nakon toga i izdavala je samo dve prednje sobe. Karmen de Sabalia, unuka Franciske Basan i Nikolasa Laguna, nasledila je kuću 1839. godine i započela radove na njenoj obnovi. Vlažna klima Tukumana i materijali korišćeni za njegovu izgradnju prouzrokovali su brzo propadanje, a porodica nije imala novca da je pravilno održava. Kuća je bila veoma oštećena 1869. godine kada je Anhel Paganeli napravio prvu poznatu fotografiju.[4] Fotografisao je ulazna vrata i još jednu unutrašnju terasu sa „slepim Sabaliama“, slepim ćerkama Karmen.[5]
Argentinski nacionalni kongres je 1869. godine (tokom predsedavanja Dominga Faustina Sarmienta) sankcionisao zakon kojim je država ovlašćena da nacionalizuje kuću i organizuje održavanje. Nacionalizacija je bila spor proces, koji je 1874. godine postigao predsednik Nikolas Avelaneda, rodom iz Tukumana. Kancelarija nacionalnih inženjera bila je zadužena za održavanje i zadržala je „salu zakletve“ (salu proglašenja nezavisnosti), rušeći ostatak zgrade i uspostavljajući novu, za poštansku službu grada. Predsednik Hulio Arhentino Roka, rodom iz Tukumana, odobrio je projekat rušenja spoljne zgrade i zatvaranja hale u strukturu koja bi je zaštitila od klime. Dvorani se pristupalo iz atrijuma sa dva bareljefa sa bočnih strana koje je napravila vajarka Lola Mora, jedan o proglašenju nezavisnosti i drugi o Majskoj revoluciji (događaju koji je započeo rat za nezavisnost). Sala je postala i lokacija godišnjih proslava godišnjice proglašenja nezavisnosti svakog 9. jula, koja se neredovno slavila od 1817. godine.[6]
Kuća nezavisnosti u Tukumanu proglašena je nacionalnim istorijskim spomenikom Argentine 1941. godine. Nacionalni predstavnik za Tukuman Ramon Paz Pos poslao je Kongresu predlog zakona kojim predlaže rekonstrukciju Kuće u njen izvorni oblik. Radovi su izvedeni na osnovu fotografija Paganelija, arhiva uprave 1870. godine i temelja koji su još bili pod zemljom. Radovi su započeli 1942. godine, a obnovljena zgrada otvorena je 24. septembra 1943. godine (godišnjica bitke kod Tukumana). Novi zidovi su napravljeni od opeke umesto od ćerpiča, trska krova bila je vezana kožom, a vrata nisu bila okrečena zbog nedostatka dokumentarnih dokaza o njihovoj izvornoj boji.[7]
Predsednik Huan Domingo Peron proglasio je ekonomsku nezavisnost zemlje u kući 9. jula 1947. godine, nakon kompletne isplate argentinskog spoljnog duga.[8] Subverzivna organizacija Montoneros napala je kuću 15. februara 1971. godine i premazala slogane u glavnoj sali. Nadjačali su jedinog policajca koji se nalazio na lokaciji, a pokrajina je reagovala i poslala 2.500 naoružanih policajaca.[9]
Događaji[uredi | uredi izvor]
Grad San Migel de Tukuman imenuje se za glavni grad Argentine svakog 9. jula od 1992. godine. Godišnjoj proslavi proglašenja nezavisnosti prisustvuju predsednik Argentine, guverner provincije Tukuman, njihovi kabineti i specijalni gosti.[10]
Kuća je sada muzej. U kući se svake večeri održava zvučni i svetlosni šou koji postavlja scenu za priču o proglašenju nezavisnosti. Emisija se završava državnom himnom ispred argentinske zastave, sa obe strane velikih reljefa istorijskih scena koje je izvajala Lola Mora.[11]
Dvestogodišnjica proglašenja nezavisnosti održana je 2016. godine. Ameriko Kastilja, sekretar za kulturno nasleđe nacije, najavio je projekte za redizajn muzeja.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Marinsalda, str. 2
- ^ Marinsalda, str. 5
- ^ Marinsalda, str. 4–5
- ^ "El gran fotógrafo del viejo Tucumán", La Gaceta, 25 Aug 2013
- ^ Marinsalda, str. 6–8
- ^ Marinsalda, str. 9–11
- ^ Marinsalda, str. 14–17
- ^ Marinsalda, str. 19–20
- ^ „Montoneros en la casa de Tucumán” [Montoneros at the Casa de Tucumán]. La Gaceta. 1971. Arhivirano iz originala 16. 8. 2004. g. Pristupljeno 11. 2. 2013.
- ^ Marinsalda, str. 20
- ^ „Casa histórica de la independencia”. Tucumán Turismo. Arhivirano iz originala 17. 07. 2012. g. Pristupljeno 11. 2. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Marinsalda, Juan Carlos (2012). La Casa - La Historia. San Miguel de Tucumán: Asociación de amigos del museo Casa Histórica de la Independencia.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Museo Casa Histórica de la Independencia – Official website of the Historical House of Independence Museum.
- Argentine Ministry of Education – links and pictures.
- Tucumán, ciudad capital – a tourist brochure.