Хуан Доминго Перон
| Хуан Доминго Перон | |
Хуан Перон |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. октобар 1895. |
| Датум смрти | 1. јул 1974. |
| уреди |
|
Хуан Доминго Перон (шп. Juan Domingo Perón; 8. октобар 1895 — 1. јул 1974) је био аргентински генерал и председник од 1946. до 1955. и од 1973. до 1974. године.
Садржај |
Биографија [уреди]
Перон је одрастао у сеоској породици, а са 16 година се уписао на војну академију и након тога брзо напредовао у редовима аргентинске војске. 1930их је био војни аташе у Мусолинијевој Италији, где је развио склоност према фашизму.[тражи се извор од 09. 2009.]
Године 1943. учествовао је у војном удару против владе Рамона Кастиља и учествовао у пучистичкој влади. Крајем 1945. се разишао са пучистима, био присиљен на оставку и краће време ухапшен. Међутим, популарност његове тадашње супруге Еве Перон и синдикалне демонстрације су натерале властодршце да га ослободе, а године 1946. је победио на председничким изборима.
Перон је као предсједник увео низ реформи с циљем национализације индустрије, смањења утицаја страних - првенствено британских компанија - на политику земље, те побољшања социјалног положаја најсиромашнијих слојева. Перонова идеологија - коју је описивао као трећи пут између социјализма и капитализма - данас се назива перонизам.
Перон је за председника изабран 1951. године, али се након смрти Еве нашао све више политички изолован. Године 1955. је збачен у војном удару и протеран у Шпанију.
Када је у Аргентини након осамнаест година поновно успостављена демократија, Перон се вратио и глатко победио на изборима. Међутим, био је тешко болестан и није био у стању спречити све крвавије обрачуне између леве и десне фракције својих присталица.
Након смрти га је наследила супруга Изабела Перон.
Контроверзе [уреди]
Након завршетка Другог светског рата, Аргентина је постала популарно склониште за нацисте, од којих су неки били под Пероновом заштитом. У Аргентину су се пребацивали преко тзв. пацовских канала из Европе. Неки од њих били су Јозеф Менгеле (стигао 1949) и Адолф Ајхман (1950). У Аргентини су уточиште нашли и функционери марионетских режима, попут Анте Павелића, који је до одласка у Франкову Шпанију 1957. био Перонов саветник за безбедност[1]. Бегунци су обично добивали фалсификоване пасоше у аргентинском конзулату у Барселони.
Извори [уреди]
- ^ Yossi Melman, Tied up in the Rat Lines, Haaretz, January 17, 2006
Спољашње везе [уреди]
| Овај незавршени чланак Хуан Доминго Перон је везан за политичаре. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |