Хуан Доминго Перон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хуан Доминго Перон

Хуан Перон
Хуан Перон

Биографија
Датум рођења 8. октобар 1895.
Место рођења Лобос (Аргентина)
Датум смрти 1. јул 1974.
Место смрти Оливос (Аргентина)
Супружник Ева Перон
Изабела Перон
Професија војно лице
Мандат(и)
Председник Аргентине
4. јун 1946 — 21. септембар 1955.
Претходник Еделмиро Фарел
Наследник Едуардо Лонарди
Председник Аргентине
12. октобар 1973 — 1. јул 1974.
Претходник Раул Ластири
Наследник Изабела Перон

Хуан Доминго Перон (шп. Juan Domingo Perón; Лобос, 8. октобар 1895Оливос, 1. јул 1974) је био аргентински генерал и председник од 1946. до 1955. и од 1973. до 1974. године. Перона је са власти 1955. оборила војна хунта. После државног удара, отишао је из Аргентине и до 1973. живео у иностранству. У земљу се вратио 1973, када је формирана перонистичка влада Хектора Кампоре и поново је изабран за председника. По повратку у земљу поново изабран за председника и био на челу државе до смрти 1974. После његове смрти 1974. положај председника преузела је његова супруга Изабела Перон.

Биографија[уреди]

Перон је одрастао у сеоској породици, а са 16 година се уписао на војну академију и након тога брзо напредовао у редовима аргентинске војске. 1930их је био војни аташе у Мусолинијевој Италији, где је развио склоност према фашизму.[тражи се извор од 09. 2009.]

Године 1943. учествовао је у војном удару против владе Рамона Кастиља и учествовао у пучистичкој влади. Крајем 1945. се разишао са пучистима, био присиљен на оставку и краће време ухапшен. Међутим, популарност његове тадашње супруге Еве Перон и синдикалне демонстрације су натерале властодршце да га ослободе, а године 1946. је победио на председничким изборима.

Перон је као председник увео низ реформи с циљем национализације индустрије, смањења утицаја страних - првенствено британских компанија - на политику земље, те побољшања социјалног положаја најсиромашнијих слојева. Перонова идеологија - коју је описивао као трећи пут између социјализма и капитализма - данас се назива перонизам.

Перон је за председника изабран 1946. године, али се након смрти Еве нашао све више политички изолован. Године 1955. је збачен у војном удару и протеран у Шпанију.

Када је у Аргентини након осамнаест година поновно успостављена демократија, Перон се вратио и глатко победио на изборима. Међутим, био је тешко болестан и није био у стању спречити све крвавије обрачуне између леве и десне фракције својих присталица.

Након смрти га је наследила супруга Изабела Перон.

Контроверзе[уреди]

Након завршетка Другог светског рата, Аргентина је постала популарно склониште за нацисте, од којих су неки били под Пероновом заштитом. У Аргентину су се пребацивали преко тзв. пацовских канала из Европе. Неки од њих били су Јозеф Менгеле (стигао 1949) и Адолф Ајхман (1950). У Аргентини су уточиште нашли и функционери марионетских режима, попут Анте Павелића, који је до одласка у Франкову Шпанију 1957. био Перонов саветник за безбедност[1]. Бегунци су обично добивали фалсификоване пасоше у аргентинском конзулату у Барселони.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]