Objekti (psihologija)
Objekti u psihologiji mogu biti subjekti i stimulusi. U nekim istraživanjima ne postoje ni subjekti ni stimulusi. To su na primer analize sadržaja u kom istraživači obrađuju dokumenta, ali ne dolaze u kontakt sa ljudima. U nekim postoje samo subjekti, ali ne i stimulusi. To su istraživanja gde se registruju osobine subjekata. U nekim istraživanjima, naglasak može biti na stimulusima, subjektima ili razlikama između subjekata ili stimulusa.[1]
Subjekti i stimulusi[uredi | uredi izvor]
Subjekti ili ispitanici jesu živi organizmi, ljudi ili životinje, čije se osobine ispituju u istraživanju. Može biti pojedinačni subjekt, a može da bude i grupa subjekata (porodica, razred, čopor). Postoje razne prednosti i mane istraživanja u kojima su subjekti životinje.
Prednosti ovakvog istraživanja jesu:
- kontrola uslova istraživanja može se potpunije i lakše ispitati
- neki oblici životinjskih ponašanja prostiji su nego kod ljudi
- na životinjama se mogu vršiti neka istraživanja koja se ne mogu vršiti kod ljudi
Mane istraživanja sa životinjskim subjektima jesu:
- Otežana komunikacija sa subjektima
- Potreba zbrinjavanja, hranjenja...
- Da li su rezultati dobijeni sa životinjama relevantni za ljude
Druga vrsta objekata jesu stimulusi. Stimulusi su sadržaji, predmeti i informacije koje kontroliše istraživač i prikazuje ih subjektima da bi ispitao njihovo dejstvo na subjektima. Ako se radi o sadržajima verbalnog tipa, obično se umesto reči stimulus govori "ajtem" ili "stavka". U istraživanjima se registruje ponašanje, reakcija subjekata na stimuluse.[1]
Izbor objekata istraživanja[uredi | uredi izvor]
Uzorak je skup objekata koji učestvuju u istraživanju. Ti objekti su elementi uzorka. U istraživanjima koja imaju i subjekte i stimuluse postoji uzorak subjekata i uzorak stimulusa. Postupak uzorkovanja se odnosi na sastavljanje uzorka odnosno izbor objekata koji će ući u uzorak. Uzorak se bira iz populacije po određenim kriterijumima.
Istraživanje cele populacije bilo bi nepraktično (kada je populacija vrlo velika), nemoguće (kada se cela populacija ni u načelune može ispitati) ili nepotrebno (kada se i na osnovu uzorka mogu utvrditi osobine populacije).[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Todorović, Dejan (2008). Metodologija psiholoških istraživanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. str. 34.
- ^ Todorović, Dejan (2008). Metodologija psiholoških istraživanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. str. 35
