Odjeća u starom Egiptu

Odeća muškaraca i žena iz nekoliko društvenih slojeva u starom Egiptu. Mural iz grobnice iz 15. veka p. n. e.

Izraz staroegipatska odeća se odnosi na odeću koja je nošena u starom Egiptu od kraja neolitskog perioda (pre 3100. p. n. e.) do propasti dinastije Ptolemejida sa smrću Kleopatre VII u 30-oj god. p. n. e. Egipatska odeća je bila prošarana različitim bojama. Ukrašena dragim kamenjem i draguljima, odeća starih Egipćana bila je napravljena ne samo za lepotu već i za udobnost. Egipatska odeća bila je napravljena da održava hladovinu u vrućoj pustinji.

Elementi egipatske odeće

Uzorak staroegipatskog lanenog platna iz Sakare, iz perioda 390-343. p. n. e. (Kasni period)

U starom Egiptu, laneno platno je bilo najčešći tekstil. Pomagalo je ljudima da se osećaju prijatno na suptropskoj vrućini. Platno se proizvodilo od lana vretenjem vlakana sa stabljike biljke. Predenje, tkanje i šivenje su bile veoma važne tehnike za sve slojeve egipatskog društva. Postojala je mogućnost nanošenja biljnih boja na odeću, ali je odeća obično ostajala u prirodnoj boji. Vuna je bila poznata, ali se smatrala nečistom. Samo bogati su nosili odeću od životinjskog vlakna koja su bila predmet tabu-a. Koristila su se povremeno za ogrtače, ali su bila zabranjena u hramovima i svetilištima. Šenti ili nabedrenik (od lana) nosili su svi ljudi. Robovi su često radili goli. Najčešća kapa zvala se nemes, prugasta tkanina koju su nosili muškarci.

Božanstva

Stari Egipćani su imali nekoliko božanstva vezanih za tkanine, odeću i tkanje, pre svega boga Heđhetepa i boginju Tajt.

Faraoni

Kraljevska odeća je posebno dokumentovana, kao i odeća i krune faraona. Faraoni su često nosili životinjske kože, najčešće kože leoparda ili lava, kao simbol svog položaja.

Muška odeća

Oko 2130. p. n. e. za vreme Starog kraljevstva, muška odeća je bila jednostavna.. Muškarci su oblačili suknje poznate pod imenom šendit, koje su se vezivale na struku, a ponekad su bile naborane ili skupljene na prednjoj strani. Tokom ovog perioda, muške suknje su bile kratke. U Srednjem kraljevstvu, oko 1600. p. n. e., nosile su se duže suknje. Zatim, oko 1420. p. n. e., nosila se lagana tunika ili bluzica sa rukavima, kao i nafaltana podsuknja.

Ženska odeća

Mrežna haljina iz perioda 5. dinastije. Pronađena u grobnici iz 978. p. n. e. Izložena u muzeju egipatske arheologije u Londonu

Egipatska žena u kalasarisu

Za vreme Starog, Srednjeg i Novog kraljevstva, žene su nosile jednostavne haljine koje su se zvale kalasaris. Ženska odeća u starom Egiptu bila je konzervativnija od muške odeće.Haljine su držale jedna ili dve trake na ramenima i padeale su do gležnjeva, a gornja ivica haljine se nalazila iznad ili ispod grudi.Dužina haljine označavala je društvenu klasu nosioca. Perle ili perje su korišćeni za ukrašavanje haljina. Preko haljina, žene su obično nosile šalove ili ogrtače. The shawl was a piece of fine linen cloth around 4 feet wide by 13 or 14 feet long.

Dečja odeća

Deca nisu nosila odeću do 6 godina starosti. Kada bi napunili 6 godina bilo im je dozvoljeno da nose odeću koja bi ih štitila od vrućine. Iako deca obično nisu nosila odeću, nosila su nakit kao što su ankleti, narukvice, ogrlice i pribor za kosu. Kada bi odrasla, nosila su iste stiloveodeće kao i njihovi roditelji.

Nakit

Nakit je bio veoma popularan u starom Egiptu, bez obzira na društvenu klasu. Bio je veoma raznovrstan. Glavni razlog za nošenje nakita bila je njegova estetska funkcija. Egipćani su oblačili odeću od monotonih belih tkanina, a nakit im je pružao mogućnost kontrasta. Egipćani su preferirali upotrebu svetlih boja, sjajnih kamena i plemenitih metala. Zlato su iskopavali u velikim količinama u istočnoj pustinji Egipta, ali je takođe dolazilo i iz Nubije, koja je bila vekovna egipatska kolonija.

Sa druge strane, srebro je bilo retko i uveziloo se iz Azije. Zbog toga se srebro smatralo dragocenijim od zlata. Istočna pustinja je takođebilo važno nalazište za živopisno poludrago kamenje kao što je karleon, ametist i jaspis. Na Sinaju su bili rudnici tirkiza, a tamnoplavi lapis lazuli dolazili su iz Avganistana. Staklo i posebna vrsta keramike (glazura iznad jezgra kamena ili peska) bili su omiljeni za zamenu dragog kamenja, jersu se mogli proizvoditi u mnogim bojama.

Egipćani su postali vrlo stručni u praviljenju nakita od tirkiza, metala poput zlata i srebra i malih perlica. I muškarci i žene su se kitili minđušama, narukvicama, prstenjem i ogrlicama. Oni koji nisu mogli da priušte nakit izrađeni od zlata ili dragog kamenja, napravili bi svoj nakit od obojenih grnčarskih perli.

Kozmetika

Staroegipatski kozmetički set iz perioda 1550-1458. p. n. e.

Balzamovanje je omogućavalo razvoj kozmetike i parfema. Postojali su raznovrsni parfemi u starom Egiptu, ali su takođe bili jedan od najskupljih proizvoda koji su se obimno koristili. Egipćani su koristili šminku prvi od svih starih naroda. Nokti i ruke su bile oslikane kanom.

Crni kohl, koji se koristio za senčanje oko očiju, dobijao se iz galenita. Takođe je senka za oči dobijana drobljenjem malahita. Crvena, koja se nanosila na usne, dobijala se iz okera. Ovi proizvodi su se mešali sa mastima životinjskog porekla, kako bi bili kompaktniji i dugotrajniji. Koristili su galenit ili drobljeni malahit ne samo zbog ulepšavanja, već zato što su verovali da sprečavaju prašinu i prljavštinu da ulazi u oči. Iz tog razloga koristili su ih i muškarci i žene.

Istraživanja koja je obavilo Američko hemijsko društvo pokazuju da je korišćenje olova u šminkanju bilo namerno. Nalazi pokazuju da olovo u kombinaciji sa solima proizvedenim prirodno od strane tela proizvodi azot oksid koji podstiče imuni sistem. Veruje se da su proizvodnja i rezultati bili namerni. Povećanje imuniteta je pomagalo u prevenciji infekcija kao što je konjuktivitis.

Obuća

Obuća je bila ista za oba pola. To su pretežno bile sandale pravljene od životinjske kože ili za siromašnije od papirusa. Budući da su Egipćani najčešće išli bosi, sandale su nošene samo u posebnim prilikama ili u slučajevima kada bi njihove noge mogle biti povređene.

Literatura

• Tierney, Tom (1999). Ancient Egyptian fashions. Mineola, N.Y.: Dover. str. 2. ISBN 9780486408064.