Сакара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сакара

Позиција Сакаре

Point rouge croix frontier vert green.gif
Поглед на некрополу у Сакари, укључујући Џосерову степенасту пирамиду

Сакара (арап. سقارة) је велико древно гробље у Египту, које садржи најстарију данас стојећу степенасту пирамиду на свијету (29.871264° Н 31.216381° Е). Налази се око 30 km јужно од савременог Каира и покрива подручје димензија 7 x 1,5 km.

Док је Мемфис био главни град Древног Египта, Сакара је служила као његова некропола. Иако су је засјенили краљевски гробови у Гизи, а касније и Долина краљева у Теби, остао је важан комплекс за мање погребе и церемоније разних култова преко 3.000 година, све до птолемејских и римских времена.

Степенасту пирамиду у Сакари је саградио Имхотеп за краља Џосера (око 2667-2648. пне). То је најстарија потпуно очувана камена зграда у историји.

На тој је локацији и недавно (године 2006) отворен Имхотепов музеј.

Рани династички период[уреди]

Saqqara map.jpg


Иако се најстарији гробови племића у Сакари могу датирати све до Прве династије, тек су се за Друге династије почели покопавати први краљеви, укључујући Хотепсехемуија и Нинечера.

Старо царство[уреди]

Најважнији објект некрополе, пак, датира из Треће династије. Дан-данас се може видјети Степенаста пирамида фараона Џосера.

Уз Џосерову, на налазишту постоји још 16 пирамида, у различитом стању очуваности.

Пирамида Унаса, фараона из Пете династије, лоцирана је јужно од степенасте пирамиде те на врху Хотепсекхемвјевог гроба. У њој се налазе најранији познати примјери пирамидских текстова - натписа који дају упутства за загробни живот којима се украшавала унутрашњост гробова, претеча Књиге мртвих у Новом царству .

У Сакари се такође налази прилично импресиван број мастаба гробова. С обзиром да је већи дио некрополе прекрио пијесак у посљедња два миленијума - чак ни велики гробни комплекс око Џосерове пирамиде није био откривен до године 1924. - многи од тих објеката суи добро очувани, укључујући раскошну унутрашњу декорацију исто као и спољашњу структуру.

Најважније грађевине Старог царства[уреди]

All Gizah Pyramids.jpg
Чланци из серије Историја
Периоди
Прединастичка епоха
Ране династије - Старо царство
I прелазни период
Средње царство
II прелазни период
Ново царство
III прелазни период
Позна епоха
Династије
0 - I - II - III - IV - V - VI - VII - VIII - IX - X - XI - XII - XIII - XIV - XV - XVI - XVII - XVIII - XIX - XX - XXI - XXII - XXIII - XXIV - XXV - XXVI - XXVII - XXVIII - XXIX - XXX - XXXI - Птолемејевићи

Постоји неколико пирамида који датирају из Првог пријелазног периода, од њих је најпознатија Хенџерова пирамида у Јужној Сакари.[1]

Некропола Новог царства[уреди]

Док већина мастаба датира из Старог царства, у Сакари је такође представљена једна важна личност Новог царства: Хоремхеб, посљедњи фараон 18. династије, који је себи саградио гроб прије него што ће преузети пријестољеригхт, док је слуђио као један од Тутанкамонових генерала. Међутим, треба напоменути да фараон Хоремхеб није овдје сахрањен. Након смрти је покопан, као и многи други краљеви 18. династије, у Долини краљева у древној Теби.

Каснији погреби и споменици[уреди]

Још један значајан споменик Сакаре је Серапеум: галерија гробова, издубљених у стијени, који су служили као почивалиште мумифицираних тијела Аписових бикова, које се штовало у мемфису као утјеловљење бога Птах. Открио га је Аугуст Мариете године 1851, али су гробови раније били отворени и опљачкани &ндасх; једини изузетак је био гроб који је остао нетакнут 3.700 година. Мумифицирани бик из њега се данас може видјети у Каирском пољопривредном музеју.

На прилазу Серапеуму стоји помало незграпна група кипова звана Круг филозофа: птолемејско признање највећим пјесницима и мислиоцима међу њиховим грчким прецима. Она је првобитно била смјештена у оближњем храму. Ту су представљени Хесиод, Хомер, Пиндар, Платон и други.

Референце[уреди]

  1. ^ [1]. Pristupljeno 21.5. 2006.

Спољашње везе[уреди]