Окорела земља чуда и смак света

Okorela zemlja čuda i smak sveta
Korice knjige
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	世界の終りとハードボイルド・ワンダーランド
Autor	Haruki Murakami
Zemlja	Japan
Jezik	japanski jezik
Izdavanje
Broj stranica	487
Prevod
Prevodilac	Nataša Tomić
Datum izdavanja	2009.
Klasifikacija
ISBN ?	978-86-7666-198-5

Okorela zemlja čuda i smak sveta je japanski roman autora Harukija Murakamija iz 1985. Dobio je nagradu Tanizaki 1985. godine za ovaj roman. Engleski prevod Alfreda Birnbauma objavljen je 1991. godine a srpski 2009. godine. Čudan roman nalik na snove, njegova poglavlja se smenjuju između dva narativa — „Okorela zemlja čuda“ (sajberpank, naučna fantastika deo) i „Kraj sveta“ (nadrealni, virtuelni fantazijski deo).

Radnja romana

Priča je podeljena između paralelnih narativa. Neparna poglavlja se odvijaju u „Okoreloj zemlji čuda“, iako se ta fraza nigde u knjizi ne koristi, već samo u zaglavljima stranica. Narator je „Kalkutek“ (計算士), ljudski procesor podataka i sistem za šifrovanje koji je obučen da koristi svoju podsvest kao ključ za šifrovanje. Kalkuteci rade za kvazi-vladin sistem, za razliku od kriminalnih "Semioteka" (記号士) koji rade za Fabriku i koji su generalno pali Kalkuteci. Odnos između ove dve grupe je jednostavan: sistem štiti podatke dok ih Semioteci kradu, iako se sugeriše da bi jedan čovek mogao da stoji iza oba. Narator završava zadatak za misterioznog naučnika, koji istražuje „uklanjanje zvuka“. On radi u laboratoriji skrivenoj u anahronoj verziji kanalizacionog sistema Tokija. Narator na kraju saznaje da ima samo dan i po pre nego što njegova svest napusti svet koji poznaje i zauvek se udubi u svet koji je stvoren u njegovoj podsvesti. Prema naučniku, spoljašnjem svetu ova promena će izgledati trenutna, ali u umu Kalkuteka, njegovo vreme u ovom svetu će izgledati gotovo beskonačno.

Parna poglavlja bave se pridošlicom u „Smaku sveta“, čudnim, izolovanim Gradom, koji je na karti prikazan kao okružen savršenim i neprobojnim zidom. Pripovedač je u procesu prijema u Grad. Njegova Senka je „odsečena“ i ova Senka živi u „Grandu senki“ gde se ne očekuje da će preživeti zimu. Stanovnici grada ne smeju da imaju senku, a pokazuje se, nemaju ni pameti. Naratoru je dodeljen stan i posao kao aktuelni „Čitač snova“: proces koji je namenjen uklanjanju tragova uma iz Grada. Svako veče ide u biblioteku gde uz pomoć bibliotekara uči da čita snove iz lobanja jednoroga. Ove "zveri" pasivno prihvataju svoju ulogu, poslate noću iz grada u svoje ograđene prostore, gde mnoge umiru od hladnoće tokom zime. Postepeno postaje evidentno da je ovaj Grad svet unutar podsvesti pripovedača Okorele zemlje čuda (lozinka koju koristi da kontroliše različite aspekte svog uma je čak i „kraj sveta“). Narator zavoli Bibliotekara dok on otkriva tajne Grada, i iako planira da pobegne iz Grada sa svojom Senkom, kasnije se vraća na reč i dozvoljava svojoj Senki da sama pobegne iz Grada.

Dve priče se spajaju, istražujući koncepte svesti, podsvesnog ili nesvesnog uma i identiteta.

U originalnom japanskom jeziku, pripovedač koristi formalniju zamenicu u prvom licu vataši da bi ukazao na sebe u priči o zemlji čuda u narativu o kraju sveta. Prevodilac Alfred Birnbaum postigao je sličan efekat na engleskom tako što je napisao odeljke o kraju sveta u sadašnjem vremenu.

Likovi

U oba narativa nijedan od likova nije imenovan. Umesto toga, svaki se naziva zanimanjem ili opštim opisom, kao što je „bibliotekar“ ili „veliki momak“.

Okorela zemlja čuda:

• Pripovedač

35-godišnji Kalkutek koji, osim neobične profesije, živi životom tipičnog tokijskog japija. Iako veoma pažljiv, malo razmišlja o neobičnosti sveta oko sebe.

• Starac / Naučnik

Sjajan, a ipak odsutan, naučnik koji angažuje naratora da obrađuje informacije. On istražuje "uklanjanje zvuka". Razvio je način čitanja podsvesti i stvarnog snimanja kao razumljivih, iako nepovezanih slika. Imao je inspiraciju da zatim uredi ove slike kako bi ugradio izmišljenu priču u podsvest svojih subjekata, uključujući i naratora. To je uradio radeći sa Sistemom zbog atraktivnosti njegovih objekata, iako nije voleo da radi ni za koga. Kasnije odlazi u Finsku, kako je rekla njegova unuka, da pobegne.

• Gojazna devojka

17-godišnja unuka Starca, koja izgleda kao da ima 30 godina. Opisuju je kao veoma gojaznu, ali privlačnu. Ona pomaže Naratoru u njegovom putovanju kroz kanalizaciju i odlučuje da se preseli u njegov stan nakon što se dva njegova sveta spoje.

• Bibliotekar

Uvek gladna devojka koja pomaže pripovedaču da istražuje jednoroge i postaje njegova 48-časovna devojka.

• Junior i Veliki dečak

Dvojica nasilnika koji se, po nepoznatom naređenju, sukobljavaju sa pripovedačem, napuštajući njegov stan uništen i nanevši mu namerno nesmrtonosni, ali ozbiljan udarac u donjem delu stomaka.

• INKlings

Skraćeno od Infra-Nokturnal Kapa. Entiteti koji žive u kanalizaciji opisani kao "Kapa" (demoni iz japanske kulture) koji su razvili sopstvenu kulturu. Oni su toliko opasni da naučnik živi u njihovom carstvu, zaštićen odbojnim uređajem, da se drži podalje od onih koji žele da ukradu njegove podatke. Rečeno je da obožavaju ribu Tilapia sa nasilnim sklonostima (i pijavicama). Takođe ne jedu sveže meso; nego, kada uhvate čoveka, potapaju ga u vodu na nekoliko dana da bi ga pustili da istrune pre nego što ga pojedu.

Kraj sveta:

• Pripovedač

Novajlija u Smaku sveta. Kao inicijacija u Grad, njegova Senka je odsečena i njegove oči probušene kako bi bio nesklon dnevnoj svetlosti i dao mu sposobnost da „čita snove“, što mu je dodeljen zadatak. Ne može da se seti svog nekadašnjeg života niti da razume šta mu se dogodilo, ali zna da se odgovori čuvaju u njegovom umu, koje njegova Senka čuva.

• Naratorova senka

Očigledno ljudski oblik. On zadržava pripovedačevo sećanje na njihov nekadašnji zajednički život, ali je osuđen na smrt, razdvojen takav kakav jeste, i prema njemu se grubo (ali ne i surovo) ponaša njegov čuvar, Čuvar vrata. Nakon njegove smrti, narator bi tada prestao da ima „um“. Senka žudi da pobegne iz grada i da se ponovo ujedini sa svetom kome on i narator s pravom pripadaju.

• Čuvar vrata

Čuvar i nadzornik Smaka sveta. On daje uputstva naratoru o njegovim dužnostima i drži pripovedačevu Senku efektivno zatvorenikom, stavljajući ga na posao – uklanjajući mrtve zveri koje umiru tokom zime.

• Bibliotekar

Gradski bibliotekar koji čuva lobanje zveri u kojima borave "snovi". Ona pomaže pripovedaču u njegovom radu. Ona nema „um“, ali njena majka jeste, i narator postaje sve uvereniji da je njen um u stvari samo skriven, a ne nepovratno izgubljen. Veza između ove bibliotekarke i druge, u okoreloj zemlji čuda, nikada nije eksplicitna, iako narator više puta pominje da joj izgleda poznato.

• Pukovnik

Starac, komšija pripovedača, koji daje savete i podršku, i neguje ga kada se razboli.

• Čuvar

Mladić koji brine o elektrani u opasnoj šumi grada. On je autsajder koji pruža minijaturnu harmoniku, mogući ključ u nastojanjima naratora da povrati svoj um i sećanja. Čuvar je proteran u Šumu jer još uvek ima privid uma i ne može mu se dozvoliti da živi u gradu.

Uticaji

Murakami je često spominjao svoju ljubav prema zapadnoj književnosti i posebno divljenje prema Rejmondu Čandleru. Narativ Okorela zemlja čuda mnogo duguje američkoj detektivskoj fantastici, kao i naučnoj fantastici i sajberpanku, ali knjiga ne pripada nijednoj od tih kategorija.

Narativ Kraj sveta ima mnogo zajedničkog sa Zamkom Franca Kafke. Oboje se bave pridošlicama u čudnim selima koji su i zaintrigirani i užasnuti ponašanjem seljana. Slika gubitka senke kada se približava kraj sveta nalazi se u romanu Viktorija Knuta Hamsuna iz 1898. godine. Ista ideja se pojavila ranije, u priči iz 1814. „Izvanredna priča Petra Šlemila“ Adelberta fon Šamisa i u bajci „Senka“ iz 1847. Hansa Kristijana Andersena.

Kritike

Roman je nagrađen Tanizaki nagradom 1985. godine. Roman je dobio priznanje kritike kako u zemlji tako i na međunarodnom nivou, a pohvale su ga i književni kritičari objavili u časopisima kao što su The Japan Times, Publishers Weekly i Kirkus Reviews. Reditelj Rijan Džonson ju je naveo kao jednu od njegovih omiljenih naučnofantastičnih knjiga i uticaj na njegov film Ubica iz budućnosti. Džej Rubin, koji je preveo mnoga od Murakamijevih kasnijih dela na engleski, rekao je da je Okorela zemlja čuda i kraj sveta njegov omiljeni Murakamijevi roman i da je to „samo šok nakon čitanja crno-bele, autobiografske fikcije koja je takva je norma u Japanu.“ Sam Murakami je izjavio da mu je ova knjiga najdraža među knjigama koje je napisao.

Spoljašnje veze

• Roman na srpskom jeziku