Кнут Хамсун
| Кнут Хамсун | |
|---|---|
| Информације | |
| Датум рођења | 1859. |
| Датум смрти | 1952. |
| Дела | |
| Награде | Нобелова награда за књижевност |
| Потпис | |
Кнут Хамсун је норвешки писац и добитник Нобелове награде за књижевност 1920. године. Рођен је 1859. а умро је 1952. године. После Ибзена, најпознатији је норвешки књижевник. Тридесетих година двадесетог века био је ангажован као политичар, промовишући десничарске идеје. Подржавао је нацистичку филозофију и норвешку квислиншку владу, због чега је био осуђен на робију. Дешавало се да су му читаоци, незадовољни политичким идејама које је излагао у својим делима, враћали купљене књиге. У књижевним почецима писао је романтичарским стилом који је нагињао ка модерној књижевности. Његово прво значајније дело било је Мистерије. Неки критичари су ово дело назвали јеванђељем модернизма, поредећи га са делима попут Тако је говорио Заратустра. Дело је тешко жанровски дефинисати будући да се у њему преплићу лирски и епски елементи уз доминантну ирационалност која почива на критичком односу према грађанском друштву и његовом настојању да се ослободи стваралачка личност. У време настанка „мистерија“ настала су и дела Пан и Викторија. Хамсун је у Викторији испевао химну љубави. Романи Пан и Викторија су делови трилогије у коју спада и роман Глад. Пан говори о човеку који на болан начин схвата како стапање човека са природом више није могуће. Хамсун приказује онај део људске историје када је „човек постао болесно чедо града“. Бавио и драмом и поезијом, али са слабијим успехом. Никада се није покајао због својих политичких уверења, чак ни у аутобиографији На зараслим стазама.
Рад и дела [уреди]
Први пут је привукао пажњу 1890. године романом Глад. У полуаутобиографском делу описао је пад младог писца у лудило као резултат глади и сиромаштва. Као и у свим осталим Хамсуновим делима, и у овом се осећа утицај Франца Кафке и још неких писаца 20. века, са унутрашњим монолозима и бизарним логичностима.
Остала дела:
- Пан,
- Мистерије,
- Благослов земље,
- Август,
- Скитнице,
- Ружа,
- По зараслим стазама,
- Плодови земље,
- Нитков из скитничког живота,
- Круг се затвара,
- Глас живота,
- Жене на студенцу,
- Викторија,
- Уредник Лунге,
- Заводник и друге приче.
Спољашње везе [уреди]
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстјерне Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал, Хосе Ечегарај и Еизагире | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп, Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сеферис | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон, Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимер | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Кензабуро Ое | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. Видјадар Сураџпрасад Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер | 2006. Орхан Памук | 2007. Дорис Лесинг | 2008. Жан-Мари Гистав ле Клезио | 2009. Херта Милер
2010. Марио Варгас Љоса | 2011. Томас Транстремер | 2012. Мо Јен
