Франц Кафка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франц Кафка

Kafka.jpg
Слика Франца Кафке (око 1917)

Информације
Датум рођења 3. јул 1883.
Место рођења Праг (Застава Аустроугарске Аустроугарска)
Датум смрти 3. јун 1924.
Место смрти Беч (Застава Аустрије Аустрија)
Дела
Најважнија дела Процес
„Замак“
„Преображај“
Утицаји од Фјодор Достојевски
Утицај на Хорхе Луис Борхес
Албер Ками
Габријел Гарсија Маркес
Жозе Сарамаго
Потпис

Франц Кафка (нем. Franz Kafka, чеш. František Kafka; Праг, 3. јул 1883Беч, 3. јун 1924) један је од најзначајнијих писаца двадесетог века. Кафка је говорио и своја дела писао на немачком језику. Добро је знао и чешки језик.

Његова дела обележена су страховима и нервозама људске егзистенције. Многи књижевни критичари у Кафкином делу откривају елементе егзистенцијализма, или бар наговештаја ове филозофије. Већина дела објављена су постхумно захваљујући његовом пријатељу Максу Броду.

Породица[уреди]

Франц Кафка је рођен је у Прагу у непосредној близини јеврејског гета, 3. јула 1883. као прво, од шесторо деце, Хермана и Јулије Кафка. Деда по оцу био је месар, а деда по мајци свештеник. Францови родитељи говорили су и чешки и немачки, мада је оцу био ближи чешки а мајци немачки. Отац му је био власник продавнице луксузне робе, а обоје и отац и мајка су напорно радили, неки наводе и по 12 сати, док су децу чувале гувернанте или слуге. Францова браћа умрла су као деца, тако да је одрастао као једини син са још три млађе сестре: Габријелом (Ели) (1889–1941), Валеријом (Вали) (1890–1942) и Отилијом (Отла) (1891–1943). Најмлађа сестра Отла била је удата за хришћанина.

Све три сестре и њихове породице умрле су или убијене у гету у Лођу или у концентрационим логорима. Најмлађа сестра Отла убијена је 7. октобра 1943. у гасној комори у Аушвицу.

Школовање[уреди]

Похађао је немачке школе. Завршио Староградску немачку гимназију, уписао права, затим прешао на германистику, па се опет вратио на права. Бриљантно је завршио правни факултет а 16. јуна 1906 добио је диплому доктора правних наука.

Радна биографија[уреди]

Године 1902. упознаће Макса Брода, једног од припадника знаменитог Прашког круга, а већ 1903. се разболео и проводи једно време у санаторијуму. После завршених студија (1906) ради код адвоката Рихарда Левија, а у часопису „Хиперион“ објавиће 1908. осам прозних скица под заједничким насловом Разматрање. Наставља да пише (Опис једне борбе, Припреме за венчање на селу) и понешто објављује (Преображај, Осуда, У кажњеничкој колонији, Сеоски лекар, Уметник у гладовању...), али његова младалачка дела углавном су изгубљена, док су она најбоља која су му донела светску славу (Процес, Замак, Америка) угледала светло дана тек после пишчеве смрти, захваљујући оданом пријатељу Максу Броду, који није испунио Кафкину последњу жељу да их спали. Био је ванредно строг према себи и свом раду. Писао је споро и са прекидима, исправљао и дотеривао стално;сам је уништио већи део својих рукописа. Обраћао је велику пажњу на језик и његове скривене наговештаје;у чему је био близак немачким егзистенцијалним филозофима. За живота је обично био штампан на лепој хартији и у малом броју примерака, прихваћен од познатих немачких издавачких кућа које су се посветиле објављивању експресионистичке књижевности. Кафкин кратки живот обележио је и познанство са три жене. Најпре ће 1912. Код Макса Брода срести своју даљу рођаку Фелису Бауер, са којом ће једно време бити верен, а њих двоје одржаваће богату преписку све до 1917. Још бурнија и необичнија биће Кафкина веза са Миленом Јесенском-Полак, која ће почети случајно док је она преводила на чешки његову приповетку Носач угља. С њом ће се Кафка такође интензивно дописивати и оставиће јој своје „Дневнике“. Најзад, већ на самртничкој постељи, када је, разорен туберкулозом, тежио само 49 килограма, почетком маја 1924, затражиће руку двадесетогодишње Јеврејке Доре Дијамант, али њен отац неће дозволити венчање.

Франц Кафка умире убрзо после тога – 3. јуна 1924. у санаторијуму Кирлинг крај Клостернојбурга, у близини Беча. Последње што је записао било је „Убијте ме или сте убица“.

Дела[уреди]

Романи

Приповетке

  • Преображај (ISBN 978-86-331-3246-6.)
  • У кажњеничкој колонији
  • Јазбина
  • Сеоски лекар
  • Уметник у гладовању
  • Ложач
  • Мала жена
  • Целокупне приповетке (ISBN 86-83503-23-2)

Писма

Други књижевни облици

  • О греху, патњи, нади и истинском путу: из оставштине (ISBN 978-86-7549-787-5.)
  • Мандат : из заоставштине (ISBN 978-86-86761-17-0.)
  • Шетња по крову: сабрани цртежи Франца Кафке (ISBN 978-86-7666-118-3.)
  • Моја тврђава: о тамницама сродним и околним стварима: оставштина из необјављених рукописа (ISBN 978-86-7844-037-3.)
  • Вавилонска јама: приче и снови (ISBN 86-09-00857-6)

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :