Opskurantizam
U oblastima filozofije, termini opskurantizam i opskurationizam (lat. obscurus, mračenje) identifikuju i opisuju antiintelektualne prakse namernog predstavljanja informacija na nerazuman i neprecizan način koji ograničava dalje istraživanje i razumevanje subjekta. Dva istorijska i intelektualna denotata opskurantizma su: (1) namerno ograničavanje znanja — protivljenje širenju znanja; i (2) namerna opskurnost — neobičan stil pisanja koji karakteriše namerna nejasnost.[1]
U 18. veku, filozofi prosvetiteljstva su primenjivali termin mračnjaštvo na svakog neprijatelja intelektualnog prosvetiteljstva i liberalne difuzije znanja.[2] U 19. veku, praveći razliku između varijeteta mračnjaštva koji se nalazi u metafizici i teologiji, od „suptilnijeg” mračnjaštva kritičke filozofije Imanuela Kanta i modernog filozofskog skepticizma, Fridrih Niče je rekao da: „Suštinski element u crnoj umetnosti opskurantizma nije u tome što želi da potamni individualno razumevanje, već da želi da pocrni našu sliku sveta i zamrači našu ideju postojanja.“[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Webster's Unabridged Dictionary”. Scientific American. 8 (20): 156—156. 1853-01-29. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican01291853-156h.
- ^ Buekens, Filip; Boudry, Maarten (2015). „The Dark Side of the Loon. Explaining the Temptations of Obscurantism”. Theoria (na jeziku: engleski). 81 (2): 126—142. ISSN 0040-5825. doi:10.1111/theo.12047.
- ^ Nietzsche, Friedrich; Hollingdale, Reginald J.; Nietzsche, Friedrich (2009). Schacht, Richard, ur. Human, all too human. Cambridge texts in the history of philosophy (13. print izd.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. ISBN 978-0-521-56704-6.
