Просветитељство

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Просветитељство, (фр. Siècle De Lumières - у преводу „ера осветљених“, нем. Aufklärung), је европски интелектуални покрет у 17. и 18. веку у којем су идеје о богу, разуму и природи синтентизоване у свеобухватни поглед, чије су присталице покретачи револуционарног развоја у уметности, филозофији и политици. Централна идеја просветитељства је слављење разума као моћи преко које човек схвата цели космос и побољшава своје животне услове. За главне одлике рационалног човека сматране су: знање, слобода и срећа.

КЊИЖЕВНОСТ

древни исток антика хеленска књижевност римска књижевност средњовековна хуманизам ренесанса барок класицизам просветитељство романтизам реализам модернизам естетицизам авангарда касни модернизам постмодернизам

Покрет просветитељства је најзначајнији филозофски и уопште уметнички покрет у Европи после ренесансе.

Просветитељство је прокламовало човекову личну слободу и грађанску једнакост као највише вредности, затим право човека на критичко мишљење о религији и политици и прогласило разум врховним судијом у свему, сматрајући га основном покретачком снагом историје.

Просветитељство обухвата цео 18. век, али су филозофске припреме за њега извршене још 17. веку, а одјеци просветитељских идеја су у неким земљама с каснијим књижевним развитком (као што је случај и с нашом земљом) трајали још до средине 19. века.

Основу филозофског схватања просветитељства поставио је још француски филозоф Рене Декарт, а снажну потврду његовим филозофским рационалистичким закључцима дао је развитак природних наука у XVII веку, чија су два највећа представника енглески научници Френсис Бекон и Исак Њутн поставили основе модерном проучавању природних наука. Њима се придружује још неколико великих мислилаца и књижевника:

• у Енглеској: Томас Хобс, Џон Лок и Дејвид Хјум
• у Холандији: Барух Спиноза
• у Немачкој: Лајбниц, Гете, Лесинг, Кант, Хердер, Томасијус и Виланд
• у Русији: Херцен и Чернишевски
• у Француској: Волтер, Русо, Дидро, Холбах, Монтескје, Хелвецијус и други
• у Србији: Доситеј Обрадовић, Гаврил Стефановић-Венцловић, Захарије Орфелин, Јован Стерија Поповић, Павле Соларић.