Oton III Vitelsbah

Bela V
Bela V
	Bela V
Lični podaci
Puno ime	Oton III Vitelsbah
Datum rođenja	11. februar 1261.
Mesto rođenja	Burghauzen,
Datum smrti	9. septembar 1312. (51 god.)
Mesto smrti	Landshut, Sveto rimsko carstvo
Grob	Landshut
Porodica
Supružnik	Catherine of Habsburg, Agnes of Glogau
Potomstvo	Hajnrih XV, vojvoda Bavarske
Roditelji	Hajnrih XIII Vitelsbah; Elizabeta od Ugarske
Dinastija	Vitelsbah
Ugarski kralj
Period	1305−1307
Prethodnik	Vaclav III Pšemisl
Naslednik	Karlo Robert

Oton III Vitelsbah (11. februar 1261, Burghauzen - 9. septembar 1312, Landshut), bio je vojvoda Donje Bavarske (1290—1312) i kralj Ugarske, kao Bela V (1305 - 1307). Otac mu je bio Hajnrih XIII Vitelsbah, a majka Elizabeta Ugarska, kćerka ugarskog kralja Bele.

U januaru 1279. godine oženio sa Katarinom Habzburg, kćerko kralja Rimljana, tj. nemačkog kralja, sa kojom je imao nekoliko dece, ali sva deca nisu doživela punoletstvo.

18. maja 1309. godine Oton se oženi po drugi put, i to Agnesom Glogovskom. Venčanje je održano u gradu Straubingu.

Oton se sukobljavao sa nadbiskupom Salcburga, Konradom, i sa nadbiskupom Majnca, ali sukobi su završeni na Otonovu štetu. Kasnije je ratovao i sa austrijskim vojvodom, i to uspešno.

Ugarski kralj[uredi | uredi izvor]

Dolazak na vlast[uredi | uredi izvor]

Ladislav V Pšemisl, ugarsko-bohemijsko-poljski kralj se 1305. godine u Brnu sastao sa Otonom i ustupio mu sva svoja prava na Ugarsku; predao mu je krunidbene znakove (krunu, mač i plašt Svetog Stefana). Za Otona su se zauzeli moćni plemići Gisingovci i erdeljski Sasi. Pomoću Gisingovaca dopre Oton u Stolni Beograd, gde ga 6. decembra 1305. krunisaše dva biskupa: Antun Čenadski i Benedikt Vesprimski. Nato dođe kralj Oton s velikim slavljem u Budim. Sa kunom na glavi jahao je kroz budimske ulice, da skupljeni narod vidi, ko je sad kralj Ugarski.^{[traži se izvor]}

Ladislav Apor[uredi | uredi izvor]

Ipak Oton nije našao mnogo pristalica. Da za sebe pridobije Ladislava Apora, erdeljskog vojvodu, htede se Oton oženiti s njegovom kćeri. Ladislav Apor (prozvan „Lacković") beše najbogatiji velikaš, jer je sebi prisvojio najunosnije rudnike soli u Erdelju. Ladislava je kralj Andrija Mlečanin imenovao vojvodom erdeljskim, kasnije se sam prozvao grofom Sasa i Sekelja erdeljskih; njegov pak brat Petar beše biskup erdljski. Vladajući kao kakav dinast u Erdelju, ne htede se Ladislav pokloniti ni Ladislavu Pšemisloviću ni Otonu, ni drugom kandidatu Karlu Robertu.

Zbacanje sa vlasti[uredi | uredi izvor]

Kad je kralj Oton u proleće 1307. godine došao u Erdelj, uhvati ga Ladislav Apor i zatvori ga u Erdeljski Beograd; ujedno mu otme sve krunidbene znakove, što je Oton sa sobom nosio.

Otonu pođe za rukom 1308. godine, da se oslobodi iz tamnice, te preko Galicije-Volinije i Šleske utekao kući u Bavarsku. Nemajući više krune, zadržao je Oton ipak titulu kralja Ugarske sve do svoje smrti 1312. godine.