Пелеас и Мелисанда

Peleas i Melisanda
Peleas i Melisanda, ilustracija
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Pelléas et Mélisande
Autor	Moris Meterlink
Zemlja	Belgija
Jezik	francuski
Izdavanje
Datum	1893.

Peleas i Melisanda (franc. Pelléas et Mélisande) je simbolistička drama Morisa Meterlinka o zabranjenoj, osuđenoj ljubavi naslovnih junaka. Prvi put je izvedena 1893. Moris Meterlink je dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1911. godine.

Delo nikada nije postiglo veliki uspeh na sceni, osim u operskoj postavci Kloda Debisija, ali je u to vreme bilo veoma čitano i obožavano od strane književne elite u simbolističkom pokretu, poput Strindberga i Rilkea. Takođe je inspirisao druge savremene kompozitore, uključujući Gabrijela Forea, Arnolda Šenberga, Jana Sibelijusa i Mel Boni.

Sinopsis

Golo pronalazi Melisandu pored potoka u šumi. Izgubila je krunu u vodi, ali ne želi da je vrati. Oni se venčaju i ona odmah zadobije naklonost Arkela, Goloovog dede i kralja, koji je bolestan. Počinje da je privlači Peleas, Goloov brat. Sastaju se kod fontane, gde Melisanda gubi burmu. Golo postaje sumnjičav prema ljubavnicima, njegov sin Iniold ih špijunira i otkriva kako se miluju, nakon čega Golo ubija Peleasa i rani Melisandu. Kasnije ona umire nakon što je rodila nenormalno malu devojčicu.

Teme

Ova predstava tretira poznati trougao žene, muža i ljubavnika, koji se završava smrću i žene i ljubavnika od strane ruke muža, za koji je najpoznatiji primer priča o Paolu i Frančeski od Riminija, obrađena u dve veoma uspešne predstave koje datiraju i iz 1890-ih Gabrijelea D'Anuncija i engleskog dramskog pisca Stivena Filipsa.

Sara Bernar kao Peleas, 1905

Na početku drame Melisanda je upravo pobegla iz propalog braka koji ju je toliko traumatizirao da se jedva seća i toga i svoje prošlosti. Ona se udaje za Goloa bez svoje volje i ostaje suštinski udaljena od njega. Publika shvata da se ona zaljubljuje u Peleasa mnogo pre nje. Na samrtnoj postelji ona je zaboravila svoj poslednji susret sa Peleasom i njegovu smrt, i umire ne shvatajući da umire. Ovo i cela predstava – jer nijedan od drugih likova nije mudriji – izražava osećaj da ljudska bića ne razumeju ni sebe, ni jedno drugo, ni svet. Problem nije samo ljudsko slepilo, već nedostatak fiksne i definitivne stvarnosti koju treba poznavati. To je Meterlink koji je otvorio put dramama Semjuela Beketa. Izuzetno je što on to postiže u okviru priče čija je osnovna radnja – ona o ženi, mužu i ljubavniku i tragediji koja rezultira – sama po sebi vrlo konvencionalna.

Ključni element u predstavi je postavka, bilo da je vidljiva na sceni ili opisana u dijalogu. Radnja se odvija u drevnom, propadajućem zamku, okruženom dubokom šumom, koja tek povremeno propušta sunčevu svetlost, sa pećinama i zaraženim vazduhom, a preti im i urušavanje. Kako su istakli brojni kritičari, sve ovo simbolizuje dominantnu moć u celoj akciji sudbine (moć smrti) fatalne za čovečanstvo.

Posebno je naglašena i uloga vode, koja se pojavljuje u nekoliko oblika u celom delu: Golo je pronalazi kraj potoka, Melisanda je stigla u kraljevstvo morem, gubi venčani prsten u fontani, Golo i Peleas otkrivaju smrdljive vode ispod Arkelovog zamka, Melisanda se često viđa kako plače i nekoliko puta pominje svoje suze.

Premijera

Peleas i Melisanda su premijerno izvedeni 17. maja 1893. u Théâtre des Bouffes-Parisiens-u pod upravom Orelijana Lunje-Poa. Lunje-Poe, verovatno dobijajući inspiraciju iz avangardne grupe slikara simbolista Nabi, koristio je vrlo malo osvetljenja na sceni. Postavio je veo od gaze preko scene, dajući performansi sanjiv i nadzemaljski efekat. Ovo je bila antiteza realizmu popularnom u francuskom pozorištu u to vreme.

Meterlink je bio toliko nervozan u noći premijere da joj nije prisustvovao. Kritičari su ismevali izvođenje, ali su ga Meterlinkovi vršnjaci primili pozitivnije. Oktav Mirbo, kome je Meterlink posvetio svoju dramu, bio je impresioniran radom, što je podstaklo novi pravac u scenografiji i pozorišnom izvođenju.

U muzici

Poster za operu Kloda Debisija iz 1902. zasnovanu na drami

Predstava je bila osnova za nekoliko muzičkih dela. Možda najpoznatija je istoimena opera (1902) Kloda Debisija. Godine 1898. Gabrijel Fore je napisao propratnu muziku za izvođenje predstave u Londonu i zamolio Čarlsa Kehlina da je orkestrira, iz koje je kasnije izvukao svitu. Iste godine Mel Boni je napisala komad za klavir pod nazivom "Melisanda". Priča je inspirisala ranu simfonijsku poemu Arnolda Šenberga Peleas i Melisanda iz 1902–03. Jan Sibelijus je takođe napisao prateću muziku za delo 1905; deo „Na kapiji zamka” je stekao slavu kao prepoznatljiva muzika programa BBC The Sky at Night. Godine 2013, Aleksandar Deplat, po narudžbi "Orchestre National des Pays de la Loire", komponovao je Sinfonia Concertante for Flute and Orchestra, inspirisanu Meterlinkovim Peleasom i Melisandom.

Vidi još

• Moris Meterlink