Perihoreza

Perihoreza (grčki - περιχωρησις, latinski - circumincessio prožimanje, zajedničko boravljenje) predstavlja kretanje u ljubavi i međuprožimanje ipostasi u unutrašnjosti trojičnoga života Svete Trojice.

Bog je jedan po svojoj suštini i postoji trojično u svojim ipostasima u savršenom zajedničkom životu. Božanstvo ipak nije složena priroda od tri hipostaze, nego je jedna suština u trima savršenim ipostasima.

U Bogu, dakle, postoji jedna suština, jedna volja i jedno delanje. Božanstvo čini savršeno jedinstvo, ali se ono ne ograničava i ne zatvara se u jedno lice. Znači, bitiše jedinstveno. Bog ima Trojični način postojanja. Otac, Sin i Duh Sveti imaju sopstvenu ipostas, krećući se jedna prema drugoj tako da se svaka otvara drugoj bez utapanja, mešanja ili slivanja, nego kroz uzajamno posedovanje. Tri ipostasi postoje jedna u drugoj u stanju kretanja, a to spojeno unutrašnje kretanje u ljubavi jeste perihoreza; jer božanstvo bitiše jedinstveno, perihoretično, sapostojeći Trojično. Zato kad kažemo „Sveta Trojica“ mislimo na Tri hipostaze koje se nalaze jedna u drugoj i uzajamno opšte, jedna se s drugom susreću ne mešajući i ne ukidajući sopstvene hipostazne razlike.

U Tomosu koji je izdao Carigradski sabor 1285. godine, a koji odbacuje tzv. uniju koju je nametnuo Lionski susret (1274), Grigorije (Georgije Kiparski), patrijarh carigradski, objašnjava ishođenje (εκπορεθσις) Duha polazeći od monarhije Oca, ali insistirajući na uzajamnosti (περιχωρησις) Duha i Sina. Duh ishodi od Oca, ali sija i manifestuje se kroz Sina.