Piter Toš

Piter Toš
Piter Toš (levo) na turneji Buš Doktor 1978, sa Al Andersonom (u sredini) i Robi Šekspirom
Lični podaci
Ime po rođenju	Vinston Hubert Mekintoš (Winston Hubert McIntosh)
Datum rođenja	(1944-10-19)19. oktobar 1944.
Mesto rođenja	Grejndž Hil, Jamajka
Datum smrti	11. septembar 1987.(1987-09-11) (42 god.)
Mesto smrti	Kingston, Jamajka
Zanimanje	kantautor
Muzički rad
Aktivni period	1961—1987
Žanr	rege, ska, rokstedi
Instrument	klavijature, perkusije, bubanj, violina, melodika, vokal
Izdavačka kuća	Roling stoun, Columbia Records, EMI, Intel Dipo

Piter Toš (engl. Peter Tosh, rođen kao Winston Hubert McIntosh u Grange Hill, Jamajka, 19. oktobar 1944 — 11. septembar 1987) bio je pevač, muzičar, tekstopisac, kompozitor, nekrunisani kralj rege muzike i pobunjenik protiv mentalnog ropstva. Uzdrmao je muzičku scenu sveta i Jamajke kao jedan od snovača grupe Vejlers (The Wailers) (1963–1974) i kasnije kao solo muzičar.

Početak muzičke karijere i Vejlersi

Odgajan od njegove tetke, kao i mnoga deca sa ostrva u potrazi za boljim životm, napustio je dom sa 15 godina i uputio se ka predgrađu Kingstona poznatijem kao Trenčtaun. Prodajući šećernu trsku da preživi, u međuvremenu u getu upoznaje Bani Vejlera (Bunny Wailer) i Bob Marlija (Bob Marley) s'kojima je išao na časove pevanja kod Džo Higsa (Joe Higgs), koji je hteo da oformi novi bend. Kasnije je promenio ime u Piter Toš i od 1962. trio počinje da peva zajedno. Često su svirali na uglovima ulica Trenčtauna. Piter je pomogao da se organizuje bend Vejlin Vjelers, zajedno sa Džunior Brejtvejtom (Junior Braithwaite) kao vokal, Beverli Kelso (Beverley Kelso) i Čeri Smit (Cherry Smith) kao prateći vokal, Bani Vejler na bubnjevima i Bob Marli na gitari, Piter je svirao klavijaturu.

Uspeh je bio brz kada je grupa snimila hit "Simmer Down", snimili su još nekoliko hitova dok Džunior, Kelso i Smit nisu napustili bend 1965. Tošov talenat se nije zaustavio sa njegovim pevačkim veštinama, on je takođe bio i odličan gitarista gde je se prvi put prikazano u hitu iz 1963. "I'm Going Home." Takođe je bio i nadareni tekstopisac kao i Bani Vejler koji su pomogli da bend opstane kada je Bob napustio grupu dok je otišao da radi 1966. u SAD. Tako su Bani i Piter ostali sami i snimali pesme do Bobovog povratka.

Toš pravi ozbiljne planove u započinjanju solo karijere , i 1971. snima pesmu Maga dog, u produkciji Džo Gibsa, pesmom je se usporio tempo muzike i postaje popularna kod Di Džejeva. Posle toga snimao je još nekoliko solo pesama. Raspadanje grupe je počelo odbijanjem Banija da napusti Jamajku sa bendom kada je trebalo da krenu na turneju u Veliku Britaniju. Grupa je u početku nastavila bez njega turneju po Sad-u, a kasnije i u Velikoj Britaniji. Tenzija je rasla između Piter i Boba, i konačno je došla kraju, 30. novembra u Northemptonu, kada je Piter zadao zadnji udarac napustivši bend. Iako je se grupa sastala posle 6 meseci za dobrotvorni koncert i kasnije 1975. za još jedan koncert, grupa nije postojala i Vejlersi su otišli zasebnim putem.

Solo karijera

Tošova prva pesma posle Vejlersa je bila Brand New Secondhand, kao nova verzija jer je prva bila snimljena za Li Perija još dok je bio u Vejersima. Ubrzo potom je usledio Legalizuj "Legalize It", koja je postala gandža himna, pa je čak dobila i zabranu na radio stanicama.

1975. potpisuje za izdavačku kuću Kolambia rekords (Columbia Records), i počinje da radi na svom prvom solo albumu, koje će sadržati neke stare pesme kao što su "Burial" i "Ketchy Shuby". Rezultati albuma stigli su 1976. Interesovanje je poraslo pa je Toš krenuo na turneju sa bendom koji je organizovao Reč, Zvuk i Snaga (Word, Sound and Power) koji su činili Slaj (Sly) i Robi (Robbie) ritam sekcija, na klavijaturi Erl Vajer Lind (Earl "Wire" Lind) I Erol Tarzan Nelson (Errol "Tarzan" Nelson), a na gitari Donald Kinsej (Donald Kinsey) i Al Anderson (Al Anderson).

Al Anderson 1978.

Robi Šekspir 1978.

Kao podršku za album pomogao mu je njegov drug Bani Vejler koji se u albumu pojavljuje kao prateći vokal. Iste godine Bani snima album Čovek sa crnim srcem (Blackheart Man) u kojem se Piter pojavljuje sa svojim veštinama na instrumentima i kao prateći vokal. Nekoliko meseci kasnije 1977. usledio je još jedan album Jednaka Prava (Equal Rights) i to će biti poslednji Piterov album za Kulumbija rekords.

Na Jamajci stvari su se otele kontroli, politički inspirisano nasilje je bilo žestoko. Zbog rata između bandi stradalo je dosta ljudi. Ostrvo je bilo u šoku, tako da su bande sklopile kratkotrajno primirje. 22. aprila 1978, organizovan je Jedna ljubav Mir koncert (One Love Peace Concert) i Piter Toš je pozvan da nastupa pred njegovim bivšim kolegom Marlijem koji je se vratio na ostrvo samo zbog koncerta. Njegov nastup sa festivala je bio sniman i sačuvan zauvek, objavljen je tek 2001. Izveo je nekoliko poznatih numera kao što su 400 Years, Stepping Razor, Burial, Get Up, Stand Up između pesama je držao govore u kojima je kritikovao vladu i opoziciju (neki od njih su bili prisutni u prvim redovima), i koncept mira uopšte. Iako je publika cenila njegove reči vlada i novinari nisu, pa je već sledećeg dana dobio gomile kritika u novinama. Pevač je ostao nepokajan.

Tošov nastup je impresionirao i Britanskog pevača Mik Džegera, koji je se zatekao u bekstejdžu te noći, s kojim je kasnije snimio i poznatu numeru (Don't Look Back),da bi posle zajedno otišli čak i na turneju po Americi. Jamjčanin je kasnije potpisao ugovor za izdavačku kuću Roling Stons.

Po povratku na ostrvo Piter je uhapšen zbog posedovanja kanabisa, odveden u zatvor i tako brutalno pretučen da je trebalo 30 kopči da se zašije rana na naprsloj lobanji. Pored razbijene glave, slomljene ruke i još drugih povreda nastalih od brutalnosti policije muzičar je počeo da radi na svom novom albumu Bush Doctor, u koprodukciji sa Robi Šekspirom. Mnogo više od prethodnih albuma, na jamajčaninovom albumu ovog puta nastupali su i izvrsni D Tamalin (The Tamlins - najpoštovanija rege grupa pratećeg vokala koju su činili Karlton Smit (Carlton Smith), Junior Mur (Junior Moore), i Derik Lara (Derrick Lara) i dva najbolja muzičara ostrva Slaj i Robi, u dve pesme je i poznati gitarista Roling Stonsa Kit Ričards. Muzički album je zvučao manje strašan, ali dve nove verzije pesama "I'm the Toughest" i "Dem Ha Fe Get a Beaten" su pokazivale da Toš nije mekan.

Album Mystic Man došao je 1979. Godina je se obeležila i izdavanjem singla Buk-In-Hamm Palace i singla Stepping Razor za poznati film Rockers. Vrhunac 1980. bio je na spektakularnom na Reggae Sunsplash i ta godina označena je odličanim Bombo Klaat singlom koji je ekskluzivno jamajčanski, omogućen od strane izdavačke kuće Intel Diplo HIM. Duet sa Gven Gatri (Gwen Guthrie) Nothing but Love pružen je ostatku sveta.

Usporavanje proizvodnje je namerno, kako je Tošu trebalo vremena da se oporavi od batina koje je dobio od ruku policije. Kako god vraća se sa osvetom 1981. objavljivanjem albuma Wanted Dread & Alive koji je spušten na dno u Americi, ali je ipak uspešno obišao turnejom Evropu i SAD. Posle svih tih aktivnosti muzičar je uzeo sledeću godinu slobodnu, vrateći se 1983. uz fenomenalnu pesmu Johnny B. Goode koja je se pojavila u američkoj listi Top 50. Pesma je bila test za svoj novi album Mama Africa koji je isto stigao te godine.

Potom sledi još jedna turneja, uključujući i koncert u Svazilendu i kao glavni izvođač nastupa Rege Superdžem festivala u Kingstonu. Captured Live izdat je naredne godine, a zabeležen je tokom turneje. Piter Toš je potom nestao sa muzičke mape naredne tri godine, i to sve do 1987. kada se pojavljuje sa novom pesmom In My Song U septembru te godine se priključila na novi album No Nuclear War.

Noć horora

Piter Tošu, nakon povratka na Jamajku, u svojoj rezidenci u Barbican Road, Kingston 11. septembara 1987, u toku noći dok je sa društvom gledao televiziju preko satelita u dnevnoj sobi, čovek kome je pomogao nakon što je pušten iz zatvora, Denis Loban (Dennis Lobban) sa još dvojicom ljudi koji su nosili oružije, upao je u kuću i prema njegovoj kasnijoj tvrdnji, cilj mu je bio da uplaši muzičara i možda da ga opljačka, ali da ga je uhvatila panika. Krajnji rezultat je bio to da su Tošu i svim njegovim prijateljima, kojih je bilo šest u prostoriji, pucano u glavu. Piter je ležao mrtav kao i Fre Aj (Free I) disk džokej i Bilton Braun (Wilton Brown). Marlen Braun (Marlene Brown) Piterova devojka, bubnjar Karlton Santa Dejvis (Carlton "Santa" Davis) i dva druga prijatelja bili su ranjeni, ali srećom su preživeli.

Religija

Zajedno sa Bani Vajlerom, a kasnije se pridružio i Bob Marli, Piter je prešao Rastafarijanizam.

Diskografija

• Legalize It (1976)
• Equal Rights (1977)
• Bush Doctor (1978)
• Mystic Man (1979)
• Wanted Dread And Alive (1981)
• Mama Africa (1983)
• No Nuclear War (1987)

.

Albumi uživo

• Captured Live (1984.
• Live at the One Love Peace Concert (2000)
• Live & Dangerous: Boston 1976 (2001)
• Live At The Jamaica World Music Festival 1982 (2002)
• Complete Captured Live (2004)

Kompilacije

Kompilacija sadrži materijal koji pre nije objavljen van Jamajke

• The Toughest (Heartbeat) (1996)
• Honorary Citizen (1997)
• Scrolls Of The Prophet: The Best of Peter Tosh (1999)
• Arise Black Man (1999)
• Black Dignity (Early Works Of The Stepping Razor) (2001)
• I Am That I Am (2001)
• The Best Of Peter Tosh 1978-1987 (2003)
• Can't Blame The Youth (2004)
• Black Dignity (JAD) (2004)
• Talking Revolution (2005)
• The Ultimate Peter Tosh Experience (2009)

Albumi na kojima se pojavljuje

• Negril (Eric Gale, 1975.
• Rastafari Dub (Ras Michael & The Sons of Negus, 1975)
• Blackheart Man (Bunny Wailer, 1976)
• Protest, (Bunny Wailer, 1977)
• Word Sound and Power (Chris Hinze, 1980)

Spoljašnje veze

1. Artist Biography by Jo-Ann Greene
2. Peter-Tosh-was-killed