Plati i nosi
Plati i nosi (engl. Cash and carry) je bila politika američkog predsednika Frenklina Ruzvelta objavljena na specijalnom zasedanju Kongresa SAD 21. septembra 1939, nakon izbijanja Drugog svetskog rata u Evropi. Zakon je zamenio Zakon o neutralnosti iz 1937, po kome su zaraćene strane mogli da kupuju ne-vojnu robu od SAD samo ako kupci plate odmah u gotovini i preuzmu sve rizike u transportu koristeći svoje brodove.[1] Revizija plati i nosi je dozvolila kupovinu oružja zaraćenim stranama na istoj plati-pa-nosi osnovi.[2] Politika je tako skrojena da prividno ne favorizuje otvoreno nijednu stranu, mada je bilo poznato da Nacistička Nemačka nije imala jaku mornaricu kao Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska sposobno da zaštiti svoje trgovačke brodove.
Zakon je prvobitno u Kongresu predstavio demokratski senator Kej Pitman ranije tokom godine. Zakon su u Senatu i Predstavničkom domu više puta odbijali izolacionisti iz straha da bi usvajanje zakona uvuklo SAD u sukob u Evropi. Međutim, predsednik Ruzvelt je smatrao da je Evropi potrebna pomoć nakon što je Nemačka napala Poljsku u septembru 1939. Zakon je usvojen krajem oktobra, dobio je odobrenje od Predstavničkog doma 4. novembra 1939.[3] Ruzvelt je istog dana potpisao zakon.
Cilj ovog zakona je bila da se sačuva neutralnost između SAD i evropskih zemalja, dok se pomaže Velikoj Britaniji dozvoljavajući joj da kupuje ne-vojnu robu. Različiti zakon, kao što su Zakoni o neutralnosti iz 1935, 1396. i 1937. su zabranjivali prodaju ratnog materijala ili davanje kredita zaraćenim državama pod bilo kojim uslovima. U to vreme, američka privreda se ponovo oporavila nakon Velike Drepesije, ali je i dalje postojala potreba za industrijskim proizvodnim poslovima. Program plati i nosi je pomogao u rešavanju ovog problema, a zauzvrat je Velika Britanija imala koristi od kupljene robe.
Ovaj program je takođe sprečio američke kompanije da podrže uspeh ili neuspeh bilo koje zaraćene države. Zbog zaključka Najevog odbora, koji je tvrdio da je do učešća Sjedinjenih Država u Prvom svetskom ratu došlo zbog privatnih interesa proizvođača oružja, mnogi Amerikanci su verovali su da će investiranje u neku zaraćenu stranu dovesti do američkog učešća u ratu.
Američkim kompanijama koje su imale trgovačke brodove je zabranjeno da ulaze u zone sukoba, a američki putnici koji su putovali na stranim brodovima su činili to na svoju odgovornost.
Zakon plati i nosi usvojen 1939. je okončao embargo na trgovinu oružjem koja je postojala od Zakona o neutralnosti iz 1936. On je utabao put za usvajanje Zakona o zajmu i najmu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Brinkley 2012, str. 715.
- ^ Brinkley 2012, str. 719.
- ^ Divine 1969, str. 5–48.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Brinkley, Alan (2012). American history : connecting with the past (14th izd.). Boston: McGraw-Hill Higher Education. ISBN 9780073406954. OCLC 707486718.
- Divine, Robert (1969). Roosevelt and World War II. Baltimore, MD, USA: Johns Hopkins University Press. str. 5—48.