Демократска странка (САД)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Демократска странка
Democratic Party
US Democratic Party Logo.svg
Секретар Деби Васермен
Председник САД Барак Обама
Основана 1828 (модерна)
1792 (историјска)
Седиште 430 South Capital Street SE, Вашингтон, DC, 20003
Држава Застава Сједињених Америчких Држава САД
Млади огранак Младе демократе САД
Идеологија Социјални либерализам

Фракције:

Политичка позиција Центар/Леви центар
Сенат
52 / 100
Представнички дом
201 / 435
Међународно чланство Алијанса демократа
Боје плава
интернет страница

Демократска странка у Сједињеним Америчким Државама (Democratic Party или кратко Democrats, демократе) је једна од две највеће политичке партије у САД, заједно са Републиканском странком. У поређењу с републиканцима, Демократска странка важи за мање конзервативну странку, више оријентисану на социјални либерализам. Незванична маскота странке је магарац, иако странка, за разлику од слона код Републиканске странке, никад није званично усвојила овај симбол.[1] Страначка боја је плава. У 2004. години, била је највећа америчка странка са 42,6% од укупно 169 милиона регистрованих бирача који су се изјашњавали као симпатизери или чланови странке.[2] Данас, странка има велику подршку од стране етничких мањина у САД, нарочито латиноамеричког, афроамеричког, кинеског и индијанског порекла, а након почетка рата у Ираку и подршку америчких муслимана и Американаца арапског порекла.[3]

Најважнији орган странке је Национални демократски комитет (Democratic National Committee) који уједно и организује демократске националне конвенције. Тренутни председавајући комитета је Хауард Дин. Од 2010. године демократе имају већину у Сенату, али не и у Представничком дому.

Историја[уреди]

Оснивање Демократске странке сеже у време настанка Коалиције у Конгресу и Томаса Џеферсона 1792. године, који је тиме желео да потисне политику тадашњег америчког министра за финансије. Током 19. века, као противници тада владајуће Републиканске странке, федералисти, како су се тада звале демократе око Александера Хамилтона, нису били значајно активни. Реформу странке наставио је Ендру Џексон који је од 1829. до 1837. био 7. председник САД, те се и данас он, после Џеферсона, сматра оснивачем Демократске странке. Заједно са тадашњим сенатором државе Њујорк, Мартином ван Бјуреном, Џексон је темељно реформисао странку у периоду од 1828. до 1830, која је у то време доминирала политиком земље. Њихово деловање је ишло идејом интереса једноставних људи, нарочито према усељеницима и сиромашним слојевима становништва, пошто је у то време дошло до великог усељавања у САД. Борили су се против протекционизма, ропства, залагали су се за ограничавање раста градова и равномерно насељавање велике територије која је из дана у дан расла к западу. Подржавали су и борбу против индијанских племена, управо из тих разлога.

Демократски председници САД[уреди]

Име и презиме Период
Ендру Џексон 1829–1837.
Мартин ван Бјурен 1837–1841.
Џејмс Нокс Полк 1845–1849.
Френклин Пирс 1853–1857.
Џејмс Бјукенен 1857–1861.
Ендру Џонсон 1865–1869.
С. Гровер Кливленд 1885–1897.
Вудро Вилсон 1913–1921.
Френклин Д. Рузвелт 1933–1945.
Хари С. Труман 1945–1953.
Џон Ф. Кенеди [4] 1961–1963.
Линдон Б. Џонсон 1963–1969.
Џими Картер 1977–1981.
Бил Клинтон 1993–2001.
Барак Обама 2009–2017.

Референце и напомене[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :