Pomamni konj

Korice prvog japanskog izdanja
Nastanak
Orig. naslov	奔馬 (Honba)
Autor	Jukio Mišima
Zemlja	Japan
Jezik	japanski
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	Istorijski roman
Lokalizacija	Japan 1932. i 1933
Izdavanje
Izdavanje	1969: Šinčoša (japanski jezik)
Serija(l)	More plodnosti
Prevod
Prevodilac	Branko Petrović
Datum izdavanja	2008: AED studio, Rad (srpski jezik)
Hronologija
Prethodnik	Prolećni sneg
Naslednik	Hram svitanja

„Pomamni konj“ (jap. 奔馬, Хонба) roman je japanskog književnika Jukija Mišime, objavljen 1969. U pitanju je drugi deo tetralogije „More plodnosti”, kojem prethodi roman „Prolećni sneg”, a za kojim slede romani „Hram svitanja” i „Pad anđela”. Radnja se odigrava 1932. osamnaest godina nakon događaja opisanih u „Prolećnom snegu”. Čitalac se ponovo susreće sa Hondom, koji sada vodi miran konformistički život sudije u okviru pravnog sistema predratnog Japana. U njegov život neočekivano ulazi Isao, osamnaestogodišnji strastveni patriota, fantatični posvećenik samurajske etike i osnivač tajne, radikalne, desničarske grupe sa kojom namerava da poubija viđenije bogataše kapitaliste i izvrši vojni puč. Honda otkriva da je mladić reinkarnacija njegovog tragično stradalog prijatelja Kijoakija.

Mišima je pisanje romana započeo početkom 1967, a završio ga 1968, tokom vrlo intenzivnog rada na tetralogiji i tokom vojne obuke, kada je postao član Japanskih odbrambenih snaga. Takođe, u ovom periodu počeo je da se identifikuje kao „čovek od akcije”, a ne kao još jedan pojedinac iz redova neodlučnih intelektualaca srednje klase. Ovakav stav oslikao se i na ideje glavnog junaka, koji se vodi filozofijom podudarnosti misli i delovanja, ili kako Isao kaže: „Znati a ne činiti, jeste ne znati”. Isaovu želju da napadne državne ustanove i formiranje paravojne organizacije, gotovo je nemoguće ne doživeti kao predviđanje Mišiminog napada na Tokijski generalštab istočne komande 1970. Ne sluteći da će kroz godinu dana stvarnost imitirati umetnost, književni kritičari su pozitivno dočekali roman. Jedine zamerke upućene su na račun doslovnog uključivanja u zaplet obimnog fikcionalnog pamfleta „Liga božanskog vetra”, omiljene knjige glavnog junaka, koji u tekstu zauzima pedesetak stranica. Roman je preveden na srpski.

Radnja

Roman se odigrava 1932. osamnaest godina nakon događaja opisanih u prethodnom delu tetralogije „Prolećni sneg”. Na početku se čitalac ponovo susreće sa Šigekunom Hondom, najboljim prijateljem pokojnog Kijoakija. Honda sada ima 38 godina, postao je sudija i oženio se. Na molbu drugog sudija, on odlazi kao počasni gost na turnir kendoa u hram Omiva. Među takmičarima zadivljuje ga osmanaestogodišnji mladić Isao Linuma, koji kao kendoista trećeg stepena pobeđuje svoje protivnike i time osvaja čast da bogovima prinese kola puna divljih ljiljana. Prilikom raspitivanja o mladiću sudija saznaje da je uspešni kendoista sin Šigejuke Linuma, učitelja pokojnog Kijoakija, koji je sada uticajni desničar i upravnik patriotske škole. Honda prilikom obrednog kupanja na vodopadu uočava trostruki mladež na Isaovim slabinama, baš na istom mestu gde ga je imao i Kijoaki. Takođe, setio se da mu je najbolji prijatelj na samrti rekao: „Znam da ću te ponovo videti, u to sam siguran. Tamo, ispod slapova vodopada”. Honda je uzbuđen i uznemiren otkrićem da je mladić reinkarnacija Kijoakija. Pošto nije siguran da li se Isoa seća svog prošlog života, niti da li je Šigejuki svestan reinkarnacije svog sina, obojicu ih poziva na večeru. Na večeri shvata da osim njega niko nije upućen u kosmičku igru koja se odigrala u njihovim životima. Isao na rastanku Hondi pozajmljuje svoju omiljenu knjigu Liga božanskog vetra Cunanorija Jamoa. Knjiga govori o pobuni samurajske Lige božanskog vetra 1876. zbog odluke vlasti da zabrani nošenje mačeva. Nakon opsežnih priprema, uslova koji su doveli do pobune, i detalja neuspešnog napada na predstavnike države, većina članova ili gine u borbi ili izvršava ritualno samoubistvo. Honda šalje poštom natrag knjigu Isaou zajedno sa pismom, u kojem mu priča o svom bivšem prijatelju Kijoakiju, i iako izražava poštovanje prema Ligi, smatra da je takva priča neodgovarajuća i opasna za život mladog čoveka. Isao zaključuje da je Hondu starost i zanimanje pretvorilo u kukavicu, iako u njemu postoji i dalje nečeg od plemenitosti.

Roman se dalje fokusira na Isaoa. Nakon škole Isao zajedno sa dvojicom prijatelja odlazi kod vojnog poručnika Horija. Mladić otvoreno otkriva da želi da organizuje sopstvenu paravojnu organizaciju, Šjova ligu božanskog vetra, kojom će da povrati čast Japana. Hori iskazuje simpatije prema ovakvoj nameri, ali odnosi postaju nategnutiji kada Isao počne da se raspituje za Horijeve veze sa ljudima koji su bili umešani u incident 15. maja. Čitalac se potom upoznaje sa događajima iz života Linuma i Mine iz perioda između 1914 i 1932, a zatim i sa četrdesetogodišnjim učenikom Savom. Takođe, Isao se sve više zbližava sa Makiko, tridesetogodišnjom ćerkom penzionisanog generala Gena. Isao zajedno sa drugovima određuje na koga će izvršiti atentat. Glavni junak se opredeljuje za ubistvo Kurahare, najbogatijeg Japanca tog vremena, videći u njemu oličenje svih zala kapitalizma. Hori ga vodi kod princa Toina. Kod princa ostavlja vrlo pozitivan utisak. Sava prilazi Isaou i saopštava mu da bogatstvo njegovog oca i Patriotske akademije, potiče, ne samo od ucena koje vrše, već i od korupcije koju omogućavaju bogataši, između ostalih i Kurahara. Isao je vidno razočaran, ali ne odustaje od svojih planova.

Isao saziva tajni sastanak sa drugim mladićima iz škole. Na sastanku izlaže plan o Šova obnovi, koja podrazumeva vraćanje svih vladinih funkcija u ruke cara. Da bi to obezbedio, Liga planira nekoliko napada: razaranje šest električnih transformera, ubijanje Šinkave, Nagasakija i Kurahare i spaljivanje Japanske banke. Nakon što bi obavili napade, svi bi izvršili sepuku. Sava im se pridružuje i donosi novčanu pomoć. Posle nekoliko dana poručnik Hori poziva Isaoa i saopštava mu da je premešten u Kinu. Hori naređuje mladiću da odustane od terorističkih napada. Isao, iako razočaran što neće dobiti podršku vojske, i dalje ne odustaje od plana. Razočarani nedosatkom podrške i pojedini mladići napuštaju grupu. Na kraju ih ostaje dvanaest. Isao 29. novembra odlazi kod Makiko da se oprosti. Makiko pretpostavlja da će mladić da umre. Njih dvoje se prvi put ljube. U jutro 1. decembra patriotska grupa se dogovara o napadu. U tajno skroviše upada policija i sve ih hapsi.

Honda napušta poziciju sudije i postaje advokat, ne bi li branio pred sudom Isaoa. Japanski narod gaji simpatije prema adolescentima pobunjenicima, jer u njima vide patriote. Sud oslobađa pobunjenike. Šigejuki priznaje svom sinu, ne samo da ga je on izdao, već i da patriotitsku školu finansiraju krupni kapitalisti. Iako je pod budnim okom Save, Isao uspeva da se iskrade. On odlazi u na imanje Kurahare, gde upada u njegovu kuću i ubija ga. Roman se završava Isaovim samurajskim samoubstvom.

Literatura

• Ivanhoe, P. J. (2002). Ethics in the Confucian Tradition: The Thought of Mengzi and Wang Yangming. Hackett Publishing. ISBN 0-87220-597-5.