Potemkinova sela
Potemkinova sela (rus. потемкинские деревни), metafora, označava nešto što ne postoji, odnosno postoji samo imaginarno.
Fraza je nazvana po ruskom vojskovođi i knezu Grigoriju Aleksandroviču Potemkinu, koji je u vreme Rusko-turskog rata 1787−1792. postao namesnik novoosvojenih krajeva koji su obuhvatali Krim i druge teritorije severno od Crnog mora. Tada je Potemkin po pustim stepama Južne Rusije naredio da se pored puta improvizuju kulise nepostojećih sela, sa seljacima, pastirima i stadima, samo da bi ruska carica Katarina II, prolazeći tuda 1787, videla kako Rusija, pod njegovim ministrovanjem, cveta i napreduje. Time je hteo prikazati lažnu vrednost osvojenih krajeva.
Danas se ta metafora često koristi za pokušaje stvaranja lažnog utiska.
Lenjingradski naučnik A. M. Pančenko (1937−2002) je dokazao da je to mit. Mit posebne vrste. Naime, tada je bilo uobičajeno da se rade bogate dekoracije bilo kog događaja od državnog značaja. Ali, Potemkinove dekoracije su bile toliko raskošne, da su izazvale sumnju realnog postojanja samih objekata. A tolika raskoš je mogla da bude rezultat toga, što je Katarinu na tim putovanjima pratio austrijski imperator Jozef II Habzburški.