Praćka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

praćka
praćka

Praćka je vrsta oružja, koje svoj napad bazira na bacanju projektilima, na neprijatelja.[1] Ono što je tipično za praćku je, to što za razliku od raznih lukova koriste projektile koji su tupi (npr. kamen). Praćka je opštepoznata kao pastirsko oružje.

Praćka se sastoji od male torbice koja se nalazi između dva dugačka užeta. Kada se projektil (kamen) stavi u torbicu dva kanapa se uhvate jednom rukom i snažni zamahuju oko glave, i u određenom trenutku jedan kanap se pusti, ovo omogućava projektilu da leti pravom linijom.

Praćka je vrvo jeftino i jednostavno oružje za izradu. Koristi se u lovu ali i u borbama. I danas je interesantna sportistima, dok ima i dosta improvizacija ovog oružja.[2]

Dok su projektili za praćku uobičajeni na arheolškim nalazištima, praćke su veoma retke, zbog samog materijala od koga su pravljene praćke se brzo degradiraju.

David i Golijat[uredi | uredi izvor]

Praćka se spominje i u Bibliji što predstavlja najstariji zapis o ovom oružju. Ovaj deo Biblije je napisan oko 1000 godina pre nove ere, ali opisuje događaj od nekoliko vekova ranije.

U Bibliji borba se odvija između Davida i Golijata, gde je David pastir bez oklopa na sebi i naoružan samo praćkom. Protivnik mu je Golijat borac šampion sa teškim oklopom na sebi, njihova borba predstavlja rat između Filisteje i Izraela. Posle samo jednog preciznog hica David uspeva da savlada Golijata.

Priča naglašava da praćka jeste oužje niskog ranga, međutim u veštim rukama može biti veoma efikasno.

Praćka u srednjovekovnom periodu[uredi | uredi izvor]

Evropa[uredi | uredi izvor]

U srednjovekovnom periodu praćka je bila u izumiranju, korišćena je samo Praćka na štapu, a praćka je opstala samo u obliku velikih opsednih sprava. Mada je i dalje u lovu nalazila primenu.

Ronja[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Praćka sa rašljama

Postoji još jedna vrsta praćke kod koje su krajevi kanapa vezani za elestičnu, najčešće gumenu traku dužine oko 20 cm. I dok se kod klasične praćke predmet bacanja (npr. kamen) baca jednom rukom zavrti se kao propeler i kada dobije odgovarajuću brzinu (kinetičku energiju) jedan kraj praćke se ispušta, kod ronje je elastični kraj u jednoj ruci a kožica sa kamenom u drugoj. Ispaljivanje pre podseća na odapinjanje strele. Ronja je preciznija ali manjeg dometa od praćke

Praćka u antici[uredi | uredi izvor]

Arheologija[uredi | uredi izvor]

Praćke na Trajanovom stubu.

Dok su kamenje i predmeti od gline za koje mnogi arheolozi smatraju da su meci za praćke uobičajeni nalazi u arheološkim zapisima,[3] same praćke su retke. To je zato što su materijali za remen biološki razgradivi, kao i zato što su praćke bile oružje nižeg statusa, koje se retko čuva u grobu bogate osobe.

Najstarije poznate preživele praćke — radiokarbonski datirana na oko 2500. p. n. e. — pronađene su na južnoameričkim arheološkim nalazištima na obali Perua. Najstarija poznati preživela severnoamerička praćka — radiougljenično datirana na oko 1200. p. n. e. — pronađen je u pećini Lavlok u Nevadi.[4]

Najstarije poznate sačuvane praćke iz Starog sveta pronađene su u grobnici Tutankamona, koji je umro oko 1325. p. n. e. Uz drugo oružje pronađen je par fino ispletenih praćki. Praćka je verovatno bila namenjena pokojnom faraonu da je koristi za lov na divljač.[5][6]

Još jednu egipatsku praćku iskopao je u El-Lahunu u Al Fajumu Egiptu 1914. godine Vilijam Metju Flinders Petri, a sada se nalazi u Petrijevom muzeju egipatske arheologije — Petri ju je datirao na oko 800. p. n. e. Pronađena je pored gvozdenog vrha koplja. Ostaci su podeljeni u tri dela. Iako krhka, konstrukcija je jasna: napravljena je od konopca od vlakana od like (gotovo sigurno lanenih); konopci su upleteni u eliptični senit od 10 niti, a čini se da je kolevka ispletena od iste dužine kanapa korišćenog za formiranje gajtana.[7]

Antičke predstave[uredi | uredi izvor]

Reprezentacije praćki mogu se naći na artefaktima iz celog antičkog sveta, uključujući asirske i egipatske reljefe, stubove Trajana[8] i Marka Aurelija, na kovanicama i na tapiseriji iz Bajua.

Najstariji prikaz praćke u umetnosti može biti iz Katalhejuka, iz oko 7.000. p. n. e, iako je to jedini takav prikaz na tom mestu, uprkos brojnim prikazima strelaca.[9]

Pisana istorija[uredi | uredi izvor]

Starogrčki olovni meci sa praškom sa krilatim gromom oblikovanim na jednoj strani i natpisom „ΔΕΞΑΙ“ (Deksaj) što znači „uzmi to“ ili „uhvati“ na drugoj strani, 4. vek pne, iz Atine, Britanski muzej.[10]

Mnogi evropski, bliskoistočni, azijski i afrički narodi bili su korisnici praćki.[11] Tukidid i drugi autori govore o njenoj upotrebi od strane Grka i Rimljana, a Strabon to takođe proširuje na Ibere, Luzitane, pa čak i na neke Gale (što Cezar dalje opisuje u svom izveštaju o opsadi Bibraksa). Među onima koji su ih koristili pominje i Persijance i Arape. Sa svoje strane, Diodor uključuje Libijce i Feničane.[11] Britanci su takođe bili česti korisnici praćki.[12]

Livi pominje najpoznatije drevne vešte korisnike praćke: ljude sa Balearskih ostrva, koji su često radili kao plaćenici. O tim ljudima Strabon piše: „A njihova obuka u korišćenju praćki je bila takva, od detinjstva, da ne bi ni davali hleb svojoj deci, osim ako je prvo ne udare praćkom.“[13]

Klasično doba[uredi | uredi izvor]

Praćka se pominje još u Homerovim spisima,[14] gde nekoliko likova ubija neprijatelje gađajući ih kamenjem.[11]

Balearski praćkari bili su među specijalizovanim plaćenicima koje je Kartagina uveliko koristila protiv Rimljana i drugih neprijatelja. Ove lake trupe su koristile tri veličine praćki, u zavisnosti od udaljenosti svojih protivnika. Oružje je bilo napravljeno od biljnih vlakana i životinjskih žila, lansiralo je kamenje ili olovni projektili sa razornim udarom.[15]

Ksenofont u svojoj istoriji povlačenja Deset hiljada, 401. p. n. e, pripoveda da su Grci teško stradali od praćka u vojsci Artakserksa II Persijskog, dok oni sami nisu imali ni konjicu ni praćke, i nisu mogli da dođu do neprijatelja sa njihovim strelama i kopljima. Ovaj nedostatak je otklonjen kada je formirana četa od 200 Rodijaca, koji su razumeli upotrebu olovnih metaka. Bili su u stanju, kaže Ksenofont, da projektuju svoje projektile dvostruko dalje od persijskih praćki, koje su koristile veliko kamenje.[16]

Grčke vojske bi takođe koristile jahače sa praćkama (ἀκροβολισταί).[17]

Rimske okršaje vojske naoružane praćkama i kopljima uspostavio je Servije Tulije.[11][18] Rimski pisac Vegecije je u svom delu De Re Militari napisao:

Regruti se moraju naučiti veštini bacanja kamenja rukom i praćkom. Za stanovnike Balearskih ostrva se kaže da su bili izumitelji praćki i da su se njima snalazili sa iznenađujućom spretnošću, zahvaljujući načinu vaspitanja svoje dece. Majke nisu smele deci da daju hranu sve dok je prvo nisu udarili praćkom. Vojnike, bez obzira na njihov odbrambeni oklop, često više nervira okruglo kamenje iz praćke nego sve strele neprijatelja. Kamenje ubija bez oštećenja tela, a kontuzija je smrtna bez gubitka krvi. Opšte je poznato da su drevni ljudi koristili praćke u svim svojim angažmanima. Postoji značajniji razlog da se sve trupe, bez izuzetka, upućuju u ovu vežbu, jer se praćka ne može smatrati opterećenjem, a često je od najveće koristi, posebno kada su obavezni da se angažuju na kamenitim mestima, da brane planinu ili eminenciju, ili da odbiju neprijatelja pri napadu na zamak ili grad.[19]

Borba[uredi | uredi izvor]

Umetnički prikaz praćke sa Balearskih ostrva, poznatog po veštini svojih korisnika praćke

Drevni narodi su koristili praćke u borbi — vojske su uključivale i specijalizovane praćkaške odrede i obične vojnike opremljene praćkama. Kao oružje, praćka je imala nekoliko prednosti; metak praćke koji je izbačen na visokoj putanji može postići domete veće od 400 m (1.300 ft).[20] Savremeni autoriteti se veoma razlikuju u svojim procenama efektivnog dometa drevnog oružja. Luk i strela su takođe mogli da se koriste za stvaranje dugog dometa, ali drevni pisci stalno naglašavaju prednost praćke u dometu. Praćka je bila lagan za nošenje i jeftina za proizvodnju; municija u obliku kamenja bila je lako dostupna i često se nalazila u blizini mesta bitke. Domete koje je praćka mogla postići sa oblikovanim olovnim mecima za praćku nadmašio je samo jak kompozitni luk.

Na lokalitetima gvozdenog doba u Evropi pronađena su skrovišta municije za praćke; oko 22.000 kamena za praćke pronađeno je u zamku Mejden u Dorsetu.[21] Smatra se da su evropske tvrđave iz gvozdenog doba dizajnirane da maksimiziraju efikasnu odbranu praćkama.

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

Pleteni gajtani se više koriste u odnosu na upletenu užad, jer je pletenica otporna na uvijanje kada se rastegne. Ovo poboljšava preciznost.[22]

Na kraju kabla (koji se naziva retencioni kabl) formira se petlja za prst. Na kraju drugog kabla (kanala za oslobađanje), uobičajena je praksa da se formira čvor ili jezičak. Užad za oslobađanje se drži između prsta i palca da bi se oslobodila u pravom trenutku i može imati složenu pletenicu koja će dodati masu do kraja. Ovo čini čvor lakšim za držanje, a dodatna težina omogućava da se labavi kraj ispražnjene praćke vrati jednim pokretom zgloba.[23]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Slingshot definition and meaning”. Collins Dictionary. Pristupljeno 2022-05-05. 
  2. ^ Savage, Cliff (2011). The Sling for Sport and Survival. Boulder, Colorado: Paladin Press. str. 60—61. ISBN 978-1-58160-565-5. 
  3. ^ Seager Thomas, Mike (2013). Reassessing Slingstones. Artefact Services Research Papers 3. Lewes: Artefact Services. 
  4. ^ Robert & Gigi York, Slings & Slingstones..., Kent State U. Press, 2011, pp. 76, 96, 122; Makiko Tada, English Translation for Braids of the Andes, Second Edition Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jul 2017).
  5. ^ Image of sling from the Tomb of Tutankhamen Arhivirano 2006-04-03 na sajtu Wayback Machine.
  6. ^ „Griffith Institute: Carter Archives - p1324”. www.griffith.ox.ac.uk. Pristupljeno 2020-10-27. 
  7. ^ Image of the Lahun sling and reconstruction by Burgess Arhivirano 2006-12-10 na sajtu Wayback Machine
  8. ^ William Smith, LLD. William Wayte. G. E. Marindin (1890). „Image "Soldier with sling. (From the Column of Trajan)"”. A Dictionary of Greek and Roman Antiquities. London: John Murray. 
  9. ^ „Upper Paleolithic and Neolithic”. 
  10. ^ „Lead sling bullet; almond shape; a winged thunderbolt on one side and on the other, in high relief, the inscription DEXAI "Catch!"”. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  11. ^ a b v g Pritchett, W. Kendrick (1974). The Greek State at War: Part V. University of California Press. ISBN 9780520073746. 
  12. ^ Swan, David (2014), Attitudes Towards and Use of the Sling in Late Iron Age Britain Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. novembar 2022), Reinvention: an International Journal of Undergraduate Research, Volume 7, Issue 2
  13. ^ „LacusCurtius • Strabo's Geography — Book III Chapter 5”. Penelope.uchicago.edu. Pristupljeno 2010-09-12. 
  14. ^ „The Iliad of Homer, translated by Cowper”. Gutenberg.org. 2005-08-05. Pristupljeno 2010-09-12. 
  15. ^ Salimbeti, Andre (22. 4. 2014). The Carthaginians. str. 41. ISBN 978-1-78200-776-0. 
  16. ^ „Xenophon, Anabasis, chapter III”. Gutenberg.org. 1998-01-01. Pristupljeno 2010-09-12. 
  17. ^ Thomas Dudley Fosbroke, A Treatise on the Arts, Manufactures, Manners, and Institutions of the Greek and Romans, Volumen 2, 1835
  18. ^ „DBM - Tullian Roman”. 
  19. ^ „Digital | Attic – Warfare: De Re Militari Book I: The Selection and Training of New Levies”. Pvv.ntnu.no. Arhivirano iz originala 2012-07-16. g. Pristupljeno 2010-09-12. 
  20. ^ Harrison, Chris (proleće 2006). „The Sling in Medieval Europe”. The Bulletin of Primitive Technology. 31. 
  21. ^ Cunliffe, Barry (2005). Iron Age Communities in Britain: An Account of England, Scotland and Wales from the Seventh Century BC until the Roman Conquest (4th izd.). Routledge. str. 136. ISBN 978-0-415-56292-8. 
  22. ^ Cahlander, Adele (1980). Sling Braiding of the Andes (Weaver's Journal Monograph IV). St. Paul, MN: Dos Tejadores. ISBN 978-0937452035. 
  23. ^ Ramsey, Syed (2016). Tools of War: History of Weapons in Medieval Times. Alpha Editions. str. 147. ISBN 978-9386101662. Pristupljeno 2019-07-08. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bradbury, Jim (1992). The Medieval Siege. Woodbridge, Suffolk: Boydell Press. ISBN 978-0851153575. 
  • Burgess, E. Martin (jun 1958). „An Ancient Egyptian Sling Reconstructed”. Journal of the Arms and Armour Society. 2 (10): 226—30. 
  • Dohrenwend, Robert (2002). „The Sling. Forgotten Firepower of Antiquity” (PDF). Journal of Asian Martial Arts. 11 (2): 28—49. 
  • Richardson, Thom, "The Ballistics of the Sling", Royal Armouries Yearbook, Vol. 3 (1998)
  • York, Robert & Gigi, "Slings and Slingstones, The Forgotten Weapons of Oceania and the Americas", The Kent State University Press (2011)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Praćka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Праћка&oldid=27551754”