Privatnost na društvenim mrežama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Privatnost na društvenim mrežama se odnosi na stepen kontrole koju osoba ima nad pristupom i upotrebom ličnih podataka. Kada je reč o pitanjima privatnosti i bezbednosti na društvenim mrežama, sajtovi za koje su najkarakterističniji ovi problemi ujedno su i oni koji su najpopularniji. Međutim, pitanja bezbednosti korišćenja i pitanja privatnosti su potpuno dve različite stvari. Bezbednosni problem se javlja kada haker dobija neovlašćeni pristup sajtu koji je zaštićen nekim od kodiranih ili pisanih jezika. Pitanje privatnosti, koje uključuje neopravdan pristup privatnim informacijama, ne mora da uključuje bezbednosne povrede. Neko jednostavno može da dobije pristup poverljivim informacijama gledajući dok otkucavate lozinku. Ipak, potencijalna šteta pojedinačnog korisnika zapravo se svodi na to koliko se korisnik angažuje na društvenim mrežama, kao i na količinu informacija koju je korisnik spreman da deli na mreži. Drugim rečima, mnogo je više verovatno da će korisnik sa, na primer, 900 prijatelja i još 60 grupnih članstava na Fejsbuku biti oštećen kršenjem privatnosti nego neko ko takođe ima otvoren nalog na toj društvenoj mreži, ali jedva da i koristi sajt.[1]

Skladištenje podataka[uredi | uredi izvor]

Većina sajtova koje se tiču društvenih mreža zahtevaju od korisnika da prihvati polisu o uslovima korišćenja, pre nego što mu dopuste da koristi njihove usluge. Ono što je kontroverzno je da ta polisa o uslovima korišćenja koju korisnik mora da prihvati često sadrži klauzule koje dozvoljavaju operatorima društvenih mreža da skladište podatke o korisnicima, ili da ih čak dele trećim licima, najčešće marketinškim kompanijama.[2]Takođe, u većini slučajeva, polise su koncipirane na takav način da su za korisnika nerazumljive i preobimne, pa ih najčešće prihvata i ne čitajući ih.

Potencijalne pretnje[uredi | uredi izvor]

Krađa identiteta[uredi | uredi izvor]

Rizik identifikacije na društvenim mrežama leži u tome što lične podatke, kao što su datum rođenja, rodni grad, trenutno prebivalište, kao i broj telefona, činimo javno dostupnim na jednom mestu, u isto vreme. Ove informacije mogu biti iskorišćene za procenu broja socijalnog osiguranja korisnika, i korisnik je automatski izložen riziku od krađe identiteta.[3]Takođe postoje slučajevi da su korisnicima ukradene slike sa društvenih mreža sa ciljem da se iskoriste u krađi identiteta.[4]Mada postoje nedostaci u vezi sa upotrebom društvenih mreža i mogućnosti da nalog bude hakovan, primetno je da većina korisnika ne preduzima pune mere kako bi se zaštitili od krađe identiteta.

Uznemiravanje i uhođenje[uredi | uredi izvor]

Fejsbuk profili sadrže informacije o lokaciji boravka, rasporedu aktivnosti, kao i o mestu poslednjeg logovanja.[3]Korišćenjem ovih informacija, koje su raspoložive na profilu korisnika, potencijalni uhoditelj može odrediti verovatnu fizičku lokaciju korisnika za veći deo dana.

Zapošljavanje[uredi | uredi izvor]

Problemi vezani za privatnost i zapošljavanje se sve više vezuju za društvene mreže. 2008. godine CareerBuilder.com je procenio da jedan od pet poslodavaca pretražuje društvene mreže u nameri da proveri potencijale kandidate.[5]Međutim, praćenje društvenih mreža od strane poslodavaca nije samo ograničeno na potencijalne kandidate, već se odnosi i na trenutno zaposlene. Tako je 2009. godine zabeležen slučaj da je zaposlena Kimberli Svon otpuštena iz kompanije Ivell Marketing and Logistics Limited zbog toga što je na društvenoj mreži okarakterisala svoj posao kao ‘dosadan’.[6]Ipak, ako poslodavac koristi društvenu mrežu da proveri kandidata za posao i onda odbaci tu osobu na osnovu onoga što je video, on/a može biti optužen/a za diskriminaciju.[7]

Društvene mreže[uredi | uredi izvor]

Problemi privatnosti sa uslugama koje pružaju društvene mreže postali su kontroverzni i dobili još više publiciteta od stvaranja i povećavanja popularnosti sajtova za društveno umrežavanje.

Fejsbuk[uredi | uredi izvor]

Da bi kreirao nalog na Fejsbuku korisnik mora da navede svoje ime, e-adresu, datum rođenja i pol.[8]Termin javne informacije označava informacije za koje se korisnik odlučuje da budu javne, kao i informacije koje su uvek javno dostupne. Te javno dostupne informacije su: ime, profilna slika, mreža, korisničko ime i korisnički ID, i te informacije su dostupne svima na internetu.[9]Fejsbuk podatke o korisnicima dobija svaki put kada oni stupe u kontakt sa veb lokacijom Fejsbuka(na primer kada pogledate profil druge osobe, nekome pošaljete poruku, potražite stranicu ili prijatelja, kliknete na oglas, koristite neku aplikaciju itd.). Kada korisnik objavi fotografiju ili video-zapis, Fejsbuk može da dobije i dodatne podatke poput vremena, datuma i mesta fotografisanja ili pravljenja video-zapisa. Podaci se, takođe, prikupljaju sa računara, mobilnog telefona ili nekog drugog uređaja preko koga se pristupa Fejsbuku. U te podatke mogu da spadaju IP adresa, lokacija, vrsta pretraživača ili stranice koje korisnici posećuju.[8]Informacije koje Fejsbuk sakupi o svojim korisnicima može koristiti za rad sa oglašivačima koji kupuju reklamni prostor, ali te informacije ostaju vlasništvo korisnika. Informacije se ne mogu deliti sa drugima osim ako: korisnik to ne odobri, iz informacija se ukloni ime i druge lične informacije korisnika ili ako Fejsbuk to objavi svojim korisnicima.[10]Prilikom deaktiviranja naloga, on se stavlja na čekanje. Tada nalog neće biti vidljiv drugim korisnicima, ali se informacije ne brišu. Trajno uklanjanje naloga sa Fejsbuka moguće je jednio brisanjem naloga. Obično je potrebno oko mesec dana da bi se nalog izbrisao, ali neke informacije mogu da ostanu u rezervnim kopijama i evidencijama do 90 dana.[11]

Tviter[uredi | uredi izvor]

Poruke na Tviteru su javne, ali korisnici takođe mogu slati i privatne poruke.[12]Kada korisnik kreira ili rekonstruiše Tviter nalog, on mora ostaviti neke informacije kao što su ime, korisničko ime, lozinku i e-adresu. Serveri na Tviteru automatski evidentiraju podatke (Dnevnik podataka) kreirane od strane korisnika. Dnevnik podataka može da sadrži informacije kao što su IP adresa, tip pretraživača, posećene stranice, operatera mobilne telefonije, termine za pretragu itd. U Dnevnik mogu biti uključene i ostale akcije, kao što su interakcija sa sajtom Tvitera, aplikacijama i reklamama. Tviter prikuplja lične podatke o svojim korisnicima, uključujući i poruke koje nisu privatne kao što su javni tvitovi ili broj korisnika koji su kliknuli na određenu vezu, i može da ih deli sa trećim licima. Tviter zadržava pravo da proda ovu informaciju kao sredstvo ako kompanija menja vlasnika. Kada je nalog na Tviteru deaktiviran, on se ne briše 30 dana, u slučaju da je greškom deaktiviran i do tada je moguće obnoviti nalog. Nakon 30 dana počinje proces brisanja naloga, što može da potraje i do nedelju dana.[13]

LinkedIn[uredi | uredi izvor]

Informacije o korisnicima se sakupljaju kada korisnik registruje nalog da postane korisnik LinkedIn-a, kao što su ime, e-adresa, poslodavac, zemlja i lozinka. Podaci se prikupljaju i kada se pregledaju i koriste stranice sa LinkedIn-a, uključujući i LinkedIn mobilne aplikacije, softver i tehnologije platforme. Može se prikupiti i IP adresa korisnika, tip pretraživača, operativni sistem i adrese sajtova sa kojih su korisnici stigli, ili napustili LinkedIn veb-sajt ili sajtove u koje su ugrađene tehnologije LinkedIn platforme. Prikupljeni podaci se ne mogu deliti sa trećim licima bez pristanka korisnika, ali se podaci mogu deliti sa partnerima za pružanje usluga. LinkedIn obezbeđuje sredstva korisnicima da kontrolišu da li žele, ili ne, da njihove kontakt informacije budu vidljive drugim korisnicima.[14]

Zaštita privatnosti[uredi | uredi izvor]

Prema podacima koji su rezultat istraživanja koje je uključilo 1,4 miliona korisnika Fejsbuka, primetan je porast interesovanja korisnika društvene mreže da zaštite svoju privatnost. Istraživanje koje je sproveo Kejt Ros (engl. Keith Ross) sa Politehničkog instituta Univerziteta Njujork analizirajući profile 1,4 miliona korisnika Fejsbuka tokom perioda od marta 2010. do juna 2011. godine, otkrilo je sledeće činjenice:

  • U martu 2010. godine svega 17% korisnika je imalo sakrivene liste svojih Fejsbuk prijatelja, da bi 15 meseci kasnije taj procenat iznosio 53%.
  • Drugi podaci profila, kao što su godine, srednja škola, godina diplomiranja, mreža, status veze, pol, interesovanja, rodni grad i mesto prebivališta se skrivaju mnogo češće nego što je to ranije bio slučaj(12% korisnika u martu 2010. godine i 33% u junu 2011. godine)[15][16]

Saveti za bezbedno korišćenje društvenih mreža[uredi | uredi izvor]

  • Obratite pažnju na koje linkove klikćete
  • Budite svesni koje podatke o sebi delite sa drugima
  • Ne verujte da je poruka stvarno od onoga čije ime piše na njoj
  • Pažljivo birajte koga prihvatate za prijatelja na mreži
  • Pažljivo odaberite kojoj ćete društvenoj mreži pristupiti
  • Sve što ste podelili sa drugima – više nije vaše
  • Budite pažljivi kada instalirate dodatne komponente na vašem nalogu
  • Dobro razmislite pre nego što budete koristili društvene mreže na poslu
  • Pričajte sa decom o društvenim mrežama[17]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gross, R. and Acquisti, A. 2005. Information Revelation and Privacy in Online Social Networking Sites (The Facebook Case).[online]. str. 2., Pristupljeno 13. 5. 2012.
  2. ^ Bangeman, E. 2010. Report: Facebook caught sharing secret data with advisers, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  3. ^ a b Gross, R. and Acquisti, A. 2005. Information Revelation and Privacy in Online Social Networking Sites Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jul 2011) (The Facebook Case). str. 8., Pristupljeno 13. 5. 2012.
  4. ^ MSNBC. 2011. Kids’ pictures on Facebook exposes them to identity theft. Available online, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  5. ^ Havenstein, H. 2008. One in five employers uses social networks in hiring process, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  6. ^ News. 2009. Sacked for Calling Job Boring on Facebook, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  7. ^ Bowers, T. 2008. Employers who check out job candidates on MySpace could be legally liable Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. februar 2012), Pristupljeno 13. 5. 2012.
  8. ^ a b Fejsbuk - Politika o korišćenju podataka:Informacije dobijene od korisnika, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  9. ^ Fejsbuk - Politika o korišćenju podataka:Javne informacije, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  10. ^ Fejsbuk - Politika o korišćenju podataka:Korišćenje dobijenih podataka, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  11. ^ Fejsbuk - Politika o korišćenju podataka:Brisanje i deaktiviranje naloga, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  12. ^ Rushe, Dominic (8. 1. 2011). „Icelandic MP Fights US Demand for Her Twitter Account Details”. The Guardian. , Pristupljeno 13. 5. 2012.
  13. ^ Tviter - Politika privatnosti - Skupljanje, korišćenje i izmena korisničkih podataka, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  14. ^ LinkedIn - Politika privatnosti, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  15. ^ Ross, K., Jelveh, Z. and Dey, R. 2011.Facebook Users Have Become Much More Private:A Large-Scale Study Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. novembar 2013), Pristupljeno 13. 5. 2012.
  16. ^ Fejsbuk korisnici sve više štite svoju privatnost - www.informacija.rs, Pristupljeno 13. 5. 2012.
  17. ^ Saveti za bezbednost na društvenim mrežama - Microsoft, Pristupljeno 13. 5. 2012.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Приватност_на_друштвеним_мрежама&oldid=26982260”