Rade Jovanović (kantautor)
| Rade Jovanović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. april 1928. |
| Mesto rođenja | Goražde, Kraljevina SHS, danas Bosna i Hercegovina |
| Datum smrti | 15. april 1986. (58 god.) |
| Mesto smrti | Goražde, SFRJ, danas Bosna i Hercegovina |
Radoslav - Rade Jovanović (Goražde, 15. april 1928 — 15. april 1986) bio je srpski je pesnik i kompozitor,kantautor. Ostavio je značajno delo u narodnoj muzici na prostoru bivše Jugoslavije, a posebno Bosne i Hercegovine i bosanske sevdalinke. Iza imena Radeta Jovanovića krije se jedan od najpoznatijih tekstopisaca i kompozitora narodne muzike sa prostora bivše Jugoslavije.
Detinjstvo i Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1928. godine u Goraždu. Školovao se u Goraždu i Priboju. Učestvovao je u NOB-u, u drugoj proleterskoj brigadi. Iz tog perioda ostao je znatan broj pesama posvećenih njegovim saborcima, kao što su Boško Buha i Sava Sirogojno, od kojih je kasnije i snimljena i LP.
Nakon Drugog svetskog rata bio je prvi omladinski sekretar u Goraždu, a potom i oblasni sekretar u Banovićima. U Banovićima je uhapšen i upućen na Goli otok, gde je ostao osamnaest meseci. Pušten je teško bolestan i vratio se u Goražde. Zaposlio se kao referent za dečji dodatak, ali su ga zbog bolesti brzo penzionisali. Uništen i fizički i psihički, progonjen od policije kao IB-ovac[1], pokušava se tešiti pesmom.
Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]
Pedestih godina prošloga veka nastaje njegova prva pesma u duhu narodnog melosa „Često mlađan prošetam kraj Drine“. Napisao je, kako je kasnije pričao, u jednom dahu, u trenutku inspiracije, i to na običnoj kutiji cigareta.[2]
Počeo je da piše pesme za odrasle i decu. Meću prvim pesmama bila je „Na obali Drine“ koju je otpevao Zaim Imamović. Zatim je Nada Mamula otpevala „Negdje u daljine“, a pesmu „Sjećaš li se ratni druže“ i „Bolan ti ležim jarane“ otpevao je Gvozden Radičević. Dolaze i učešća na festivalu Ilidža '64. gde pobeđuje sa pesmom „Jablani se povijaju“, a koju je otpevao Safet Isović. Ta pesma je osvojila nagradu žirija i publike i za tekst i za muziku. Na istom festivalu, Rade je učestvovao sa tri pesme i sve su osvojile neku nagradu.[3] I sledeća Ilidža '65 ponovo osvaja nagradu za pesmu „Ne pitaj me stara majko“ u interpretaciji Nedeljka Bilkića.
Onda nastaje zatišje, jer je svoje prste direktno umešala UDBA kojoj nije odgovaralo da bivši osućenik sa Golog Otoka doživljava takav meteorski uspeh i da njegove pesme ulaze u narod, pevaju se, pamte i nagraćuju. Postavljene su brojne prepreke kojima su vešto izbegavane Radetove pesme (Šemsudin Gegić je ovo obradio i potvrdio svojim dokumentarnim filmom „Narodni umjetnik - neprijatelj A kategorije" iz 2001), ali Rade pokušava opstati snimajući povremeno. Snimljeno je puno Radetovih pesama za koje su mislili da su narodne i koje su dobile atribut narodnih još za Radetovog života.
Safet Isović je prvi put otpevao „Kad sretneš Hanku“ na Beogradskom saboru 1970. Mnogi novinari su tada zapisali da je publika u Domu Sindikata dugo protestovala što je žiri „Hanki“ i Safetu dodelio tek treću nagradu. Međutim, ono što žiri nije učinio, učinili su kasnije ljubitelji sevadalinki, pa je „Hanka“ postala hit nad hitovima. Sedam godina kasnije muzički kritičari bivše Jugoslavije su u anketi Radio Beograda sevdalinku „Kad sretneš Hanku“ proglasili narodnom pesmom decenije .[4]
Kao autor i kao čovek bio je inspiracija mnogim pozorišnim i muzičkim autorima, koji su u njegovom životu i stvaralaštvu našli izvor za svoje filmove, dokumentarne i muzičke emisije, te radio emisije, a posebno bosanskohercegovački reditelji Šemsudin Gegić i Vehid Gunić.
Počino je samoubistvo, 15. aprila 1986. godine.
Festival pesme i sevdaha „Rade Jovanović“[uredi | uredi izvor]
U znak sećanja na poznatog goraždanskog pesnika i kompozitora Radeta Jovanovića, u Goraždu se 18. juna 2005. i 2006. održao međunarodni festival pesme i sevdaha „Rade Jovanović, Goražde 2005”.
Pesme[uredi | uredi izvor]
Napisao je preko 500 pesama.
Reka Drina, Bosna i Hercegovina, priroda, ljudi i njihove sudbine bili su nepresušni izvor i stalna tema Radetovih pesama, poput:
- Jablani se povijaju
- Negdje u daljine
- Seja kose raspletala
- Malenim sokakom ne prolazim više
- Kad sretneš Hanku
- Prođoh Bosnom kroz gradove (koautorska sa Dragišom Nedovićem)
- Šta se ovo Bosnom čuje
- Ah, meraka u večeri rane
- Sumorna jesen
- Ne pitaj me stara majko
- Kad u maju ruže procvjetaju
- Tebi, majko, misli lete
- Svjetla moga grada
- Prolazi jesen
- Goražde jedino u srcu mom
- Na obali Drine
- Bolan ti ležim jarane
- U tuđoj zemlji
- Još ove noći čaše nam dajte
- Sve što mine, povratka mu nema
- Ne mogu te više svojom zvati
- Pomiluj mi pjesmo dušu
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Udruženje filmskih radnika Bosne i Hercegovine - Šemsudin Gegić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. februar 2014), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ Časopis za književnost, umetnost i kulturu „Buktinja“ Btoj 26 | Izdavač „Krajinski književni klub“ Negotin, 2010
- ^ Tema: Radoslav Rade Jovanović (1928—1986) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. децембар 2013), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Kako je nastala jedna od najljepših sevdalinki Архивирано на сајту Wayback Machine (11. jun 2015), Pristupljeno 24. 4. 2013.
