Бановићи
- За остале употребе, погледајте Бановићи (вишезначна одредница).
| Бановићи | |
Бановићи |
|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Ентитет | |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Општина | Општина Бановићи |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 23′ 60" СГШ 18° 31′ 12" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 8.637 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75290 |
| Позивни број | 035 |
|
Бановићи на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 44° 23′ 60" СГШ, 18° 31′ 12" ИГД
Бановићи су градско насеље и сједиште општине Бановићи у сјевероисточној Босни. Према попису становништва из 1991. године у Бановићима је живјело 8.637 становника.
Садржај |
[уреди] Географија
Град је смјештен на сјеверозападним обронцима планине Коњух на надморској висини 330-380 метара, на магистралном путу који повезује два велика индустријска центра Тузлу и Зеницу, односно два велика кантона Тузлански и Зеничко-добојски. Бановићи се граниче са општинама Лукавац, Живинице, Кладањ, Олово и Завидовићи и на тај начин представљају тромеђу кантона Тузланског, Сарајевског и Зеничко-добојског. Бановићи су удаљени од Тузле 36 km, а од Сарајева, главног града БиХ 110 km. Најближа морска обала налази се око 300 km од Бановића у луци Плоче (Република Хрватска) и за нормалне временске и саобраћајне околности из Бановића се на море може стићи за око пет сати вожње аутомобилом.
Континентална и умјерено-континентална клима у Бановићима има за посљедицу топла љета са пљусковима и оштре вјетровите зиме са мањим количинама сњежних падавина. У просјеку је сваки трећи дан облачно вријеме с тим сто је љетна облачност краткотрајна. Најчешћи су вјетрови из сјеверног квадранта. Релативно често јавља се и град. Анализе и процјене климатских карактеристика Бановића и околине произвољне су и углавном емпиријске јер на подручју опћине нема нити једне метеоролошке станице. Општина Бановићи је обухваћена сливним подручјима Криваје и Спрече, а оријентирана долинама ријека Литве и Турије. Понивка, Хоџин поток, Јабланица, Буковац, Турија, Литва, Радина, Брестица, Брложник, Драгања, Остружница, Бегов поток, припадају сјеверном подручју опћине и сливу Спрече, а у западном дијелу, јужног, брдско-планинског подручја развијено је неколико мањих сливова који припадају главном току ријеке Криваје. Читаво подручје одликује се нагибом терена према сјеверу и дијелом према истоку те се према томе може подијелити на равничарске, на сјеверу и на сјевероистоку, брдско-планинско сјеверно од равничарске депресије и брдско-планинско са више израженим карактеристикама планинског рељефа у подручју јужно од равничарске депресије.
Бановићи имају укупно 15 улица: Бранилаца града, 119. муслиманске брдске бригаде, Хусинске буне, Рударска, Хабетова, 4. јули, 7. новембар, Радничка, Божићка Бановица, Заима Субашица, 27. јули, Скојевска, Пионирска и Улица Алије Изетбеговића. Најдужа улица је "Бранилаца града", некадашња ЈНА која се протеже дуж цијелог града од бензинске пумпе на улазу до пијаце и творнице конфекције "Борац" из Травника, на изласку из града, а најкраћа и можда најљепша улица је 4. јули која граничи са градским парком.
[уреди] Историја
Изградњом омладинске пруге Брчко-Бановићи новембра 1946. године, насеље је повезано са главном магистралом Београд-Загреб, па преко Добоја са осталим пругама Босне и Херцеговине. Упоредо са изградњом омладинске пруге, у Бановићима је отпочела изградња модерног рударског насеља.
[уреди] Становништво
| Бановићи | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани [a] | 3.843 (44,49%) | 2.250 (32,92%) | 2.147 (39,35%) | |||
| Срби | 2.534 (29,33%) | 1.989 (29,10%) | 2.063 (37,81%) | |||
| Хрвати | 495 (5,73%) | 663 (9,70%) | 813 (14,90%) | |||
| Југословени | 1.525 (17,65%) | 1.774 (25,95%) | 287 (5,26%) | |||
| остали и непознато | 240 (2,77%) | 158 (2,31%) | 146 (2,67%) | |||
| укупно | 8.637 | 6.834 | 5.456 | |||
Бановићи | Бановићи (село) | Боровац | Горњи Бучик | Гривице | Жељова | Лозна | Милићи | Мрган | Омазићи | Оскова | Подгорје | Прибитковићи | Репник | Сеона | Стражбеница | Трештеница Горња | Трештеница Доња | Туловићи | Ћатићи
[уреди] Напомене
[уреди] Извори
- Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет - извор, "Попис по мјесним заједницама" - http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf