Бошко Буха
-
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Бошко Буха (вишезначна одредница).
| БОШКО БУХА | ||
 |
||
| Датум рођења | 1926. | |
| Место рођења | Градина, код Вировитице, Краљевина СХС |
|
| Датум смрти | 28. новембар 1943. (17 год.) | |
| Место смрти | Јабука, код Пријепоља, Србија |
|
| Професија | ученик | |
|
|
||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |
| У току НОБ-а | борац-бомбаш IV батаљона Друге пролетерске бригаде |
|
| Служба | НОВ и ПО Југославије | |
|
|
||
| Народни херој од | 20. децембра 1952. | |
Бошко Буха (Градина, код Вировитице, 1926 — Јабука, код Пријепоља, 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Садржај |
Биографија [уреди]
Рођен је 1926. године у славонском селу Градини код Вировитице. Као дете сиромашних сељака, који су после Првог светског рата колонизовани у Подравини, Бошко је после основне школе остао на селу и бавио се земљорадњом.
Године 1941. након окупације Краљевине Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске, његова се породица, као и многе друге српске породице, нашла на мете усташког режима, због чега је спас морала потражити у Србији.
Као избеглица, Бошко је дошао у Мачву, где је у току лета 1941. године, са свега 15 година, ступио у Мачвански партизански одред. Пошто се разболео, кратко време је био на лечењу у партизанској болници у ослобођеном Ужицу. Приликом повлачења Главнине партизанских снага из западне и централне Србије у Санџак, Бошко се повлачио заједно са борцима Ужичког партизанског одреда. Приликом формирања Друге пролетерске ударне бригаде, 1. марта 1942. године у Чајничу, Бошко је као борац ушао у састав њеног Четвртог ужичког батаљона.
Истакао се приликом одбране Ужица, крајем новембра 1941. године, као и у борбама с четницима на Трешњици и Карану. Ускоро је развио таленат за прикрадање до непријатељских бункера и за њихово уништавање помоћу ручних граната. Његов таленат и храброст су тренутно постали легендарни, а његова јединица, у којој је било много младих људи и деце, је добила надимак „Партизанска артиљерија“. Истакао се у низу борби на Чајничу, Козари, Тарчину, Купресу, Бихаћу, Јајцу, Ливну и другим местима.
Друга пролетерска ударна бригада, у којој је Бошко био вођа бомбашког одељења, упутила га као свог делегата, на Први конгрес Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), одржаног децембра 1942. године, у ослобођеном Бихаћу. Имао је тада тек шеснаест година, малог раста, али одлучан у наступу. Када се попео на говорницу, једва се видео, али је својим говором изазвао одушевљење међу делегатима: „Ја ћу да вам причам, другови, како ми идемо на бункере...“ и причао је како се он и његови другови бомбаши веру и по врховима кућа и кроз димњаке бацају бомбе на усташе. Врховни командант НОВ и ПО Југославије Јосип Броз Тито, који је присуствовао Конгресу, дигао се са свог места и честитао му.
И у каснијим борбама током Четврте и у Пете непријатељске офанзиви, Бошко је испољио велику храброст због чега је у два маха награђиван поклонима од Врховног команданта.
Погинуо 28. септембра 1943. године у близини села Јабуке, код Пријепоља. Бошко је тада, заједно са докторком Сашом Божовић и политичким комесаром болнице Богданом Раданом, ишао за Пријепоље, али је њихов камион упао у четнику заседу. Комесар Богдан је погинуо на лицу места, а Бошко је убијен приликом пружања отпора четницима. Докторка Саша Божовић је у овој борби била рањена и заробљена, али је убрзо била ослобођена.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1952. године, проглашен је за народног хероја, као један од најмлађих бораца НОВ и ПО Југославије.
Меморијални комплекс Бошко Буха [уреди]
Његови посмртни остаци сахрањени су у Пријепољу, а 1964. године у селу Јабуци отпочела је градња меморијалног комплекса „Бошко Буха“, који сачињавају:
- камени белег (са натписом: „Овде је 1943. године погинуо пионир, борац и народни херој Бошко Буха“) и посађених седамнаест борова на месту његове погибије
- спомен-дом „Бошко Буха“
- бронзана фигура дечака-борца са пушком и књигом
- осам бронзаних спомен-бисти југословенских пионира-партизана (Драган Ковачевић, Лепа Радић, Вера Мишчевић, Мате Блажина, Сава Јовановић Сирогојно, Милан Мравља и др)
Аутори ових бисти, као и бисте Бошка Буха, која се налази испред спомен-дома, су вајари М. Летица и Љ. Чабаркапа.
Многе основне школе носе назив по њему, као и дечје позориште у Београду. Редитељ Бранко Бауер је 1979. године снимио филм о његовом животу.
Литература [уреди]
 |
Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Војна енциклопедија (књига првадруга). Београд 1970. година
- „Народни хероји Југославије“. Београд: Младост. 1975.
- Саша Божовић „Теби моја Долорес“. Београд 1978. година.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||
