Бошко Буха

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Бошко Буха (вишезначна одредница).
БОШКО БУХА
Bosko Buha.JPG
Датум рођења 1926.
Место рођења Градина, код Вировитице,
Застава Краљевине Југославије Краљевина СХС
Датум смрти 28. новембар 1943. (17 год.)
Место смрти Јабука, код Пријепоља,
Србија Србија
Професија ученик

Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а борац-бомбаш IV батаљона
Друге пролетерске бригаде
Служба НОВ и ПО Југославије

Народни херој од 20. децембра 1952.
Сахрана Бошка Бухе у Пљевљима 1943.
Спомен-биста Бошка Бухе у спомен-комплексу „Бошко Буха“ у селу Јабуци, код Пријепоља.

Бошко Буха (Градина, код Вировитице, 1926Јабука, код Пријепоља, 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1926. године у славонском селу Градини код Вировитице. Као дете сиромашних сељака, који су после Првог светског рата колонизовани у Подравини, Бошко је после основне школе остао на селу и бавио се земљорадњом.

Године 1941. након окупације Краљевине Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске, његова се породица, као и многе друге српске породице, нашла на мети усташког режима, због чега је спас морала потражити у Србији.

Као избеглица, Бошко је дошао у Мачву, где је у току лета 1941. године, са свега 15 година, ступио у Мачвански партизански одред. Пошто се разболео, кратко време је био на лечењу у партизанској болници у ослобођеном Ужицу. Приликом повлачења Главнине партизанских снага из западне и централне Србије у Санџак, Бошко се повлачио заједно са борцима Ужичког партизанског одреда. Приликом формирања Друге пролетерске ударне бригаде, 1. марта 1942. године у Чајничу, Бошко је као борац ушао у састав њеног Четвртог ужичког батаљона.

Истакао се приликом одбране Ужица, крајем новембра 1941. године, као и у борбама с четницима на Трешњици и Карану. Ускоро је развио таленат за прикрадање до непријатељских бункера и за њихово уништавање помоћу ручних граната. Његов таленат и храброст су тренутно постали легендарни, а његова јединица, у којој је било много младих људи и деце, је добила надимак „Партизанска артиљерија“. Истакао се у низу борби на Чајничу, Козари, Тарчину, Купресу, Бихаћу, Јајцу, Ливну и другим местима.

Друга пролетерска ударна бригада, у којој је Бошко био вођа бомбашког одељења, упутила га као свог делегата, на Први конгрес Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), одржаног децембра 1942. године, у ослобођеном Бихаћу. Имао је тада тек шеснаест година, малог раста, али одлучан у наступу. Када се попео на говорницу, једва се видео, али је својим говором изазвао одушевљење међу делегатима: „Ја ћу да вам причам, другови, како ми идемо на бункере...“ и причао је како се он и његови другови бомбаши веру и по врховима кућа и кроз димњаке бацају бомбе на усташе. Врховни командант НОВ и ПО Југославије Јосип Броз Тито, који је присуствовао Конгресу, дигао се са свог места и честитао му.

И у каснијим борбама током Четврте и у Пете непријатељске офанзиви, Бошко је испољио велику храброст због чега је у два маха награђиван поклонима од Врховног команданта.

Погинуо 28. септембра 1943. године у близини села Јабуке, код Пријепоља. Бошко је тада, заједно са докторком Сашом Божовић и политичким комесаром болнице Богданом Раданом, ишао за Пријепоље, али је њихов камион упао у четничку заседу. Комесар Богдан је погинуо на лицу места, а Бошко је убијен приликом пружања отпора четницима. Докторка Саша Божовић је у овој борби била рањена и заробљена, али је убрзо била ослобођена.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1952. године, проглашен је за народног хероја, као један од најмлађих бораца НОВ и ПО Југославије.

Меморијални комплекс Бошко Буха[уреди]

Његови посмртни остаци сахрањени су у Пријепољу, а 1964. године у селу Јабуци отпочела је градња Меморијалног комплекса „Бошко Буха“, који сачињавају:

Аутори ових бисти, као и бисте Бошка Буха, која се налази испред спомен-дома, су вајари М. Летица и Љ. Чабаркапа.

Многе основне школе носе назив по њему, као и дечје позориште у Београду. Редитељ Бранко Бауер је 1979. године снимио филм о његовом животу.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]