Дрина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дрина
Дрина
Дрина
Основне карактеристике
Дужина 329 км
Површина басена 19,570 км²
Просечан проток 125 (Ушће Ћехотине)-370 (Ушће у Саву) м³/с
Слив Црноморски слив
Водоток
Извор спајање Таре и Пиве
Висина извора 470 м
Ушће Сава
Географске карактеристике
Земље слива БиХ, Србија
Републике РС, (ФБиХ, Горажде)
Важније притоке Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача, Јања, Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.
Важнији градови Фоча, Горажде, Вишеград, Бајина Башта, Зворник

Река Дрина (346 km[1]) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Републике Српске. Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m).

Најлепши и најдужи (24 km) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 m на месту званом Тијесно до 200 m код Перућца и Зворника. Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 m), Горажде (345 m), Вишеград (300 m), Бајина Башта (260 m) и Зворник (140 m).

Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.

Географија[уреди]

Општине кроз које протиче ријека Дрина у Босни и Херцеговини.

Дрина са рекама које је стварају Таром и Пивом настаје у области високог карста у централним Динаридима. Припада црноморском сливу. Реке изворнице теку у правцу северозапада низ тектонску структуру високог карста. Јака ерозија у кречњачким масивима произвела је готово непроходне дубоке и уске кањоне. Стога у горњем току реке не постоји много насеља. Тек су изградњом пруге Београд-Бар саобраћајно повезана насеља из долине Пиве и Таре. На месту где се састају Пива и Тара код Шћепан Поља/Хума настаје Дрина као типична долинска река, са бројним променама у правцу. Пример је данас потопљена клисура Дрине између планина Зловрх (врх Зловрх, 1526 м) и Звијезда (Велики Столац, 1673 м).

Геологија[уреди]

Слив реке Дрина, који се простире на скоро 20.000 км², има једноставну геолошку структуру. У горњем току доминирају доломитне стене из периода средње и горње креде, кречњаци, као и кластични седименти. Слив реке Сутјеска изграђен је од формација из периода скитског тријаса. Средњи ток између Фоче и Горажда састоји се из кластичних седимената, филита, кречњака и шкриљаца из палеозоика. Доњи ток је сачињен од неогених седимената. Алувијални наноси граде долину реке, нарочито у доњем делу, док су наноси шљунка бројни целом дужином тока.

Хидрологија[уреди]

Водни режим реке Дрина припада типичним режимима типа снег-киша, са примарним врхунцем водостаја у априлу и секундарним у децембру. Већи део тока протиче кроз планине, док је цео горњи ток у високим планинама Динарида, што доводи до тога да јаке падавине и топљење снега доводе до великих протока.[2] Речни пад, на дужини од око 500 километара, износи 2000 метара (извор је на око 2000 метара надморске висине, ушће на око 80 метара). Поред Таре и Пиве, река Лим је најзначајнија притока. Укупна површина слива је 19.926 км² (од тога на слив реке Лим отпада 5963 км², 1853 км² на слив реке Тара и 1602 км² на слив реке Пива).

Са средњим протоком од 395 м³/с[3] на ушћу, Дрина је водом најбогатија притока Саве.

Дрина је пре изградње речних брана била позната по повремено екстремно високом нивоу вода. Дана 27. марта 1896. јаке падавине које су се комбиновале са снегом који се топи подигле су проток воде у средњем току до 9500 м³/с (упореди: просечан проток Дунава код Београда је: 5600 м³/с). Вода је однела више насеља. Тадашњи максимални ниво водостаја од 16 метара је реткост у свету, осим у тропским крајевима. Тада је, на пример, био потпуно потопљен Стари мост у Вишеграду.

Ток[уреди]

Од спајања Таре и Пиве, до ушћа, ток Дрине је дуг 346 километара. Значајни градови на Дрини су: Фоча, Горажде, Вишеград и Зворник у Босни, као и Бајина Башта и Лозница у Србији. Висока концентрација раствореног кречњака доводи до тога да воде Дрине имају карактеристичну зелену боју.

Посебно у доњем току Дрина ствара бројне меандре који протичу кроз теснаце и долине, због чега се Дрина сматра једном од најлепших река Балкана.

Ток реке Дрина може се оделити у 4 природне целине: реке изворнице (Тара и Пива), горњи, средњи и доњи ток.

Пива и Тара[уреди]

И Пива и Тара су реке у северозападној Црној Гори. Тара је дуга 141 километар и извире на око 2000 метара надморске висине испод планине Комови, који су део Проклетија. Пива је дуга 91 километар. Обе реке су типичне реке подручја карста, са мало притока, које су ерозијом начиниле кањоне у високим планинама Црне Горе.

Горњи део тока река Тара и Лим пролази кроз пределе Дурмитора у Црној Гори, који је део зоне високог карста. У овом кречњачком подручју реке су усекле дубоке сутјеске и кланце. Са 3502 км² слива, овај део тока реке Дрина покрива 17,6 % укупног слива.

Горњи ток[уреди]

Река носи име Дрина од места где се спајају реке Пива и Тара код Шћепан Поља на црногорско-босанској граници. Горњи ток Дрине дуг је 92 километра и простире се до Вишеграда. Изнад Вишеграда у Дрину се улива водом богата река Лим. Са површином слива од 10.425 км², горњи ток Дрине обухвата 52,3 % укупног слива.

Средњи ток[уреди]

Средњи део тока Дрине је дуг 163 километара. Он обухвата кањон Дрине дубок до 1000 метара, између планина Тара и Звијезда, где је данас акумулационо језеро ХЕ Бајина Башта. На потезу од Вишеграда до Зворника река често мења правац. Површина слива у средњем току износи 3866 км², што је 19,4 % укупног слива.

Доњи ток[уреди]

После Зворника почиње доњи ток дуг 91 километар, са свим карактеристикама равничарских река (меандри, мртваје, природне бране, промене корита). Слив доњег тока покрива површину од 2133 км² (свега 10,7 %). Ушће Дрине у Саву налази се низводно од места Сремска Рача.

Притоке[уреди]

Најважнија притока Дрине је река Лим, која је њена десна притока. Она извире на Проклетијама из глечерске долине некадашњег плеистоценског глечера Ропојани и Грбаја. У горњем току протиче кроз Плавско језеро. Због карстног терена у горњем току Дрине, а посебно Пиве и Таре, мање реке постоје само периодично. Примери су речице Сушица на Дурмитору и Комарница. Типична су и снажна врела, на пример данас поплављено Пивско око са 23 м³/с.

Укупну водну масу реке Дрина чине доприноси река: Лим 113 м³/с (28,6 %), Тара 77 м³/с (19,5 %), Пива 73 м³/с (18,7 %), Ћехотина 22 м³/с (5,6 %) Дрињача 21 м³/с, Прача 21 m³/с (свака по 5,3 %), као и Сутјеска 13 м³/с, Јадар 10 м³/с и Рзав 8 м³/с.

Хидроелектране[уреди]

Сателитски снимак Дрине

На Дрини су изграђене три хидроелектране (ХЕ): Вишеград, Бајина Башта и Зворник

ХЕ „Вишеград“ званично је пуштена у погон 26.11. 1989. када је прорадио први агрегат. Инсталисана су три агрегата укупне снаге 315 MW. Корисна запремина акумулације је 101 милион m³

ХЕ „Бајина Башта“ у Перућцу је највећи објекат саграђен на реци Дрини. Река је преграђена браном високом 90 и дугачком 460 метара. Пуштена је у рад 22. новембра 1966. Инсталисана су четири агрегата укупне снаге 365 MW. Корисна запремина акумулације је 340 милиона m³. ХЕ „Бајина Башта“ годишње произведе око 1500 GWh.

ХЕ „Зворник“ пуштена је у рад 26. јула. 1955. године Инсталисана су четири вертикална агрегата укупне снаге од 92 MW. Корисна запремина акумулације је 89 милиона m³. ХЕ „Зворник“ годишње у просеку производи око 500 GWh.

Мостови[уреди]

На свом току Дрина је на доста места премошћена. Од свих мостова најпознатији је стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед паше Соколовића, изграђен 1571. године. Мост је, у роману „На Дрини ћуприја“, описао нобеловац Иво Андрић.

Новији мостови на Дрини су:

  • „Павловића ћуприја“ — мост изграђен 1992. године који спаја Семберију и Мачву.
  • мост у центру Фоче, изграђен 2002. на месту ранијег моста који је био срушен у бомбардовању НАТО снага 1995.
  • Љубовијски мост који спаја српску општину Љубовија са општином Братунац у Републици Српској.
  • Зворнички мост — мост између Великог и Малог Зворника, саграђен пре Другог светског рата
  • Шепак — новији мост, саграђен неколико километара низводно од Зворничког моста.

Занимљивости[уреди]

  • Дрина је послије смрти цара Теодосија 395. године била граница између Западног и Источног римског царства. Мит о Дрини као хиљадугодишњој граници источне и западне цивилизације настао је у 20. вијеку као идеја хрватског политичара Милана Шуфлаја, која се сматра за идеолошку претечу усташког покрета.[4]
  • У стара времена имала је име Дринос, а народ јој је дао име Зеленика или Зеленка, по боји воде.[5]
  • Дуж Дрине, границе Аустроугарске и Србије, 1914. и 1915. вођене су велике ратне операције.
  • 27. марта 1896. године водостај Дрине је порастао за 14 m и она је поплавила мост у Вишеграду
  • Крајем 19. века реком су крстарили аустроугарски пароброди и долазили до Зворника
  • Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима „ко ће криву да исправи Дрину“ или „исправљати криве Дрине“. Народна изрека односи се на бескористан посао.
  • Дужина тока Дрине кроз Србију износи 220 километара.
  • На Дрини се интензивно одвијало сплаварење. Први сплавови: „дашчаре“ и „гредаре“ кренули су из Дервенте и Перућца 1856. године. Сплавовима се одвлачила дрвена грађа, низводно, за продају са обронака Таре и Звијезде.[5] Сплаварење се одржало све до изградње Хидроелктране „Бајина Башта“.[5] Као успомена на традицију, на Дрини се сваке године одржавају спортско-туристичке манифестације: Дринска регата (од 1994), Зворничка регата (од 2003), Братуначка регата (од 2007)[6]
  • У турско вријеме, за вријеме аустроугарске и у периоду између два свјетска рата, за транспорт робе ријеком Дрином, све до ушћа у Саву, користиле су се и дрвене лађе: „буринке“ и „звоникуше“ носивости до 13 тона.[7]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Мала школска енциклопедија, pp. 88. ISBN 86-331-2950-7
  2. ^ Enciklopedija Jugoslavije. drugo izdanje, tom 3, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb 1986.
  3. ^ Милош Благојевић: Дрина. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005, стр. 205.
  4. ^ „Обиљежавања годишњице од почетка изградње Андрић града на Видовдан (говор Вука Јеремића од 26,07 до 30,14 мин)“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 28. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2012.. [мртва веза од 01. 2014.]
  5. ^ а б в ТО РС: „Ријека Дрина“, приступ 20.4.2013
  6. ^ Глас Српске: Одржана прва братуначка регата под називом „Дрински слалом“, 6. 8. 2007, 20. 4. 2013.
  7. ^ ТИЗ: „Буринке и Зворникуше“, приступ 20.4.2013

Извори[уреди]

  • Републике Српска - Јавна установа „Воде Српске“: „Слив Дрине“, приступ 20.4.2013((sr))

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :