Дрина

Дрина
Дрина
Дужина	329 km
Висина извора	470 m
Просечан проток	125 (Ушће Ћехотине)-370 (Ушће у Саву) m³/s
Површина слива	19,570 km²
Извор	спајање Таре и Пиве
Ушће	Сава
Области слива	РС, (ФБиХ, Горажде)
Земље слива	БиХ, Србија
Важније притоке	Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача, Јања, Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.
Слив	Црноморски слив
Градови	Фоча, Горажде, Вишеград, Бајина Башта, Зворник

Река Дрина (346 km) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине. Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m).

У стара времена имала је име Дринос, а народно име, по боји воде је Зеленика. Најлепши и најдужи (24 km) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 m на месту званом Тијесно до 200 m код Перућца и Зворника. Већи градови кроз које протиче Дрина су Фоча (400 m), Горажде (345 m), Вишеград (300 m), Бајина Башта (260 m) и Зворник (140 m).

Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.

Хидроелектране

Сателитски снимак Дрине

На Дрини су изграђене три хидроелектране (ХЕ): Вишеград, Бајина Башта и Зворник

ХЕ „Вишеград“ званично је пуштена у погон 26.11. 1989 када је прорадио први агрегат. Инсталисана су три агрегата укупне снаге 315 MW. Корисна запремина акумулације је 101 милион m³

ХЕ „Бајина Башта“ у Перућцу је највећи објекат саграђен на реци Дрини. Река је преграђена браном високом 90 и дугачком 460 метара. Пуштена је у рад 22. новембра 1966. Инсталисана су четири агрегата укупне снаге 365 MW. Корисна запремина акумулације је 340 милиона m³. ХЕ „Бајина Башта“ годишње произведе око 1500 GWh.

ХЕ „Зворник“ пуштена је у рад 26. јула. 1955. године. Инсталисана су четири вертикална агрегата укупне снаге од 92 MW. Корисна запремина акумулације је 89 милиона m³. ХЕ „Зворник“ годишње у просеку производи око 500 GWh.

Мостови

На свом току Дрина је на доста места премошћена. Од свих мостова најпознатији је стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед паше Соколовића, изграђен 1571. године. Мост је, у роману „На Дрини ћуприја“, описао нобеловац Иво Андрић.

Новији мостови на Дрини су:

• „Павловића ћуприја“ — мост изграђен 1992. године који спаја Семберију и Мачву.
• мост у центру Фоче, изграђен 2002. на месту ранијег моста који је био срушен у бомбардовању НАТО снага 1995.
• Љубовијски мост који спаја српску општину Љубовија са општином Братунац у Републици Српској.
• Зворнички мост — мост између Великог и Малог Зворника, саграђен пре Другог светског рата
• Шепак — новији мост, саграђен неколико километара низводно од Зворничког моста.

Занимљивости

• Река Дрина била је граница између Западног и Источног римског царства
• Дуж Дрине, границе Аустроугарске и Србије, 1914. и 1915. вођене су велике ратне операције.
• 27. марта 1896. године водостај Дрине је порастао за 14 m и поплавила мост у Вишеграду
• Крајем 19. века реком су крстарили аустроугарски пароброди и долазили до Зворника
• Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима „ко ће криву да исправи Дрину“ или „исправљати криве Дрине“. Народна изрека односи се на бескористан посао.
• Дужина тока Дрине кроз Србију износи 220 km.

• 

  Мост на Дрини у Вишеграду

• 

  Поглед на Перућац с Таре

• 

  Ушће Дрине у Саву

Види још

• Списак река у Србији
• Подриње
• Дринска Регата

Извори

• Агенција Републике Српске за воде обласног ријечног слива Саве: Слив Дрине ((sr))

Спољашње везе

• Дрина у Бањи Ковиљачи
• Река Дрина од Перућца до Бачеваца
• Дринска регата Бајина Башта - званична презентација
• Радио телевизија Републике Српске: Документарна серија: Дрином низводно, 21.08.2011. ((sr))