Rečni monitor klase Kereš
Rečni monitori klase Kereš[1][2] izgrađeni su za Austrougarsku mornaricu tokom 1891-1892 godine. Izgrađena su dva monitora Kereš-klase: SMS Kereš i SMS Samoš. Dunavski monitori su bili veoma uspešni brodovi za to doba. Monitori SMS Kereš i SMS Samoš uvedeni su sastav Austrougarske Dunavska flotile. Tokom Prvog svetskog rata učestvovali su u borbama na Dunavu od Beograda do Crnog mora. 1918. uvršteni su u sastav takozvanog Crnomorskog odreda. Brodovi su preživeli Prvi svetski rat. SMS Kereš prebačeni je u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevinu Jugoslaviju) kao reparacija i preimenovan u Morava. SMS Samoš je pretvoren u bager.
Rečni monitori klase Kereš[uredi | uredi izvor]
| Brod | Broj gradnje | Brodogradilište[3] | Položena kobilica[3] | Porinuće[3] | Uveden u službu[3] | Sudbina |
|---|---|---|---|---|---|---|
| SMS Kereš[4] | 400 | Šonihen-Hartman[5], Ujpešt | mart 1891. | februar 1892. | april 1892. | Morava, potopljen 11. aprila 1941.[6] |
| SMS Samoš[7] | 440 | Šonihen-Hartman[5], Ujpešt | decembar 1891. | 25. avgust 1892. | oktobar 1892. | pretvorem u bager 1/1921 |
Opis i konstrukcija[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Opis[uredi | uredi izvor]
Rečni monitori Kereš-klase[2], izgrađeni su za Austrougarsku mornaricu i buli su u sastavu Austrougarske rečne flotile u periodu od 1891. do 1918. godine.
Konstrukcija[uredi | uredi izvor]
Glavne dimenzije rečnih monitora Kereš-klase su: deplasman 448 tona, dužina 54,0 metra, širina 9,0 metara i gaz 1,20 metra. Oklop:
- SMS Koroš: bok 50 mm, paluba 19 mm, Komandni most 75 mm.
- SMS Samoš: bok 50 mm, paluba 19 mm, Komandni most 50 mm.
Posada se sastojala od:72 osobe. [3]
Pogon broda[uredi | uredi izvor]
Pogon rečnih monitora Kereš-klase se sastojao od dve parne mašine trostruke ekspanzije, od kojih je svaka imala po 600 KS i pokretala po jednu propelersku osovinu sa propelerom. Paru su obezbeđivali dva kotla sa vodo grejnim cevima tipa Jarou. [3] Ukupna instalisana snaga iznosila je 1.200 KS / 1.287 Kv. Imao je skladišta za 60 tona uglja.[8] Maksimalna brzina mu je bila 10 čvorova (18,5 km/č). Akcioni radijus je iznosio 1296 kilometara pri brzini od 10 čvorova.
Naoružanje[uredi | uredi izvor]
Glavno naoružanje rečnih monitora Kereš-klase[3]
| Vrsta oruđa | Broj cevi | Broj oruđa | Dužina cevi | Domet | Granata u minuti | Debljina kupole |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Brodski top 120 mm | jednocevni | 2 | 35 kalibara | - | 31 | - |
| Brodski PA top 66 mm | jednocevni | 2 | 42 kalibara | - | 37 | - |
| Mitraljez 8/80 | jednocevni | 2 | - | - | 80 | - |
Karijera[uredi | uredi izvor]
SMS Koroš[4] bio je rečni monitor Kereš-klase. Izgrađen za Austrougarsku mornaricu. Uveden je u službu aprila 1892. godine. Brod je bio u sastavu Dunavske flotile i borio se tokom Prvog svetskog rata se protiv raznih savezničkih snaga na Dunavu od Beograda do Crnog mora. Nakon kratke službe u Narodnoj Republiji Mađarskoj. Na kraju rata, bio je prebačen novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevini Jugoslaviji) i preimenovana u Morava. Morava je lužila tokom čitavog međuratnog perioda u Rečnoj flotili Kraljevine Jugoslavije. SMS Samoš bio je rečni monitor Koroš-klase. Izgrađen za Austrougarsku mornaricu. Uveden je u službu oktobara 1892. godine. Brod je bio u sastavu Dunavske flotile i borio se tokom Prvog svetskog rata se protiv raznih savezničkih snaga na Dunavu od Beograda do Crnog mora. Na kraju rata, bio je prebačen je u Narodnu Republiku Mađarsku i pretvoren u bager januara 1921. godine.
SMS Samoš[7] bio je rečni monitor Kereš-klase. Izgrađen za Austrougarsku mornaricu. Uveden je u službu oktobara 1892. godine. Brod je bio u sastavu Dunavske flotile i borio se tokom Prvog svetskog rata se protiv raznih savezničkih snaga na Dunavu od Beograda do Crnog mora. Na kraju rata, bio je prebačen je u Narodnu Republiku Mađarsku i pretvoren u bager januara 1921. godine.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Monitor Kereš - gore
Rečni monitori na Dunavu - dole
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Gorin 2014.
- ^ a b KÖRÖS típusú monitor 2020.
- ^ a b v g d đ e Greger 1976, str. 142.
- ^ a b SMS KÖRÖS 2019.
- ^ a b Schoenichen-Hartmann 2019.
- ^ Chesneau 1980, str. 357.
- ^ a b SMS SZAMOS 2019.
- ^ Jane's Information Group 1990, str. 315.
Literatura i izvori[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Greger, René (1976). Austro-Hungarian Warships of World War I. London, England: Allan. ISBN 978-0-7110-0623-2.
- Gardiner, Robert, ur. (1985). Conway's All the World's Fighting Ships, 1906–1921. London, England: Conway Maritime Press. ISBN 978-0-85177-245-5.
- Jane's Information Group (1990) [1919]. Jane's Fighting Ships of World War I. London, England: Studio Editions. ISBN 978-1-85170-378-4.
- Chesneau, Roger, ur. (1980). Conway's All the World's Fighting Ships, 1922–1946. London, England: Conway Maritime Press. ISBN 978-0-85177-146-5.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Gorin, Ivan (2014). „KÖRÖS river monitors (1892)”. Gorin Ivan. Pristupljeno 29. 11. 2019.
- KÖRÖS típusú monitor (2020). „KÖRÖS típusú monitor”. Hajoregiszter. Pristupljeno 03. 01. 2020.
- SMS SZAMOS (2019). „FK 202 exTIVADAR exSZAMOS exS.M.S. SZAMOS”. hajoregiszter.hu. Pristupljeno 29. 11. 2019.
- SMS KÖRÖS (2019). „BOSNA exMORAVA exS.M.S. KÖRÖS”. hajoregiszter.hu. Hajoregiszter. Pristupljeno 29. 11. 2019.
- Schoenichen-Hartmann (2019). „Schoenichen-Hartmann-féle Egyesült Hajó-, Gép- és Kazángyár”. hajoregiszter.hu. Hajoregiszter. Pristupljeno 29. 11. 2019.
