Sigurnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ženski armijski korpus (1941–1945) povezivao je nacionalnu bezbednost sa izbegavanjem razgovora o ratnom radu.

Sigurnost predstavlja stepen zaštite od opasnosti, štete, gubitka ili zločinačke aktivnosti. Sigurnost kao oblik zaštite sastoji se od struktura i procesa koji daju ili poboljšavaju sigurnost kao stanje.

Sigurnost treba uporediti sa srodnim konceptima: kontinuitet i pouzdanost. Ključna razlika između sigurnosti i pouzdanosti je da sigurnost mora sprečiti poteze ljudi koji se pripremaju da prouzrokuju uništenje.[1]

Percepcije bezbednosti[uredi | uredi izvor]

Pošto nije moguće precizno znati u kojoj meri je nešto 'bezbedno' (a mera ranjivosti je neizbežna), percepcije bezbednosti variraju, često u velikoj meri.[2][3] Na primer, strah od smrti usled zemljotresa je uobičajen u Sjedinjenim Državama (SAD), ali klizanje na podu kupatila zapravo ubija više ljudi;[3] u Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD mnogo je manje smrtnih slučajeva uzrokovanih terorizmom, nego što ima žena koje su njihovi partneri ubili u kući.[4][5][6][7]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Referent[uredi | uredi izvor]

Bezbednosni referent je fokus bezbednosne politike ili diskursa; na primer, referent može biti potencijalni korisnik (ili žrtva) bezbednosne politike ili sistema.

Referenti bezbednosti mogu biti osobe ili društvene grupe, objekti, institucije, ekosistemi ili bilo koja druga pojava podložna neželjenim promenama od strane sila svog okruženja.[8] Referent u pitanju može kombinovati mnogo referenata, na isti način na koji se, na primer, nacionalna država sastoji od mnogo pojedinačnih građana.[2]

Osporeni pristupi[uredi | uredi izvor]

Pristupi bezbednosti su sporni i predmet debate. Na primer, u debati o strategijama nacionalne bezbednosti, neki tvrde da bezbednost uglavnom zavisi od razvoja zaštitnih i prinudnih sposobnosti kako bi se zaštitio bezbednosni referent u neprijateljskom okruženju (i potencijalno da bi se ta moć projektovala u njegovo okruženje i dominirala njime do tačke strateške nadmoći).[9][10][11] Drugi tvrde da bezbednost prvenstveno zavisi od izgradnje uslova u kojima se mogu razvijati ravnopravni odnosi, delimično smanjenjem antagonizma među akterima, obezbeđivanjem da se osnovne potrebe mogu zadovoljiti, a takođe i da se razlike u interesima mogu efikasno usaglasiti.[12][2][13]

Vozilo američke carine i granične zaštite na granici Kanade i Sjedinjenih Država

Konteksti bezbednosti (primeri)[uredi | uredi izvor]

računarska bezbednost[uredi | uredi izvor]

Računarska bezbednost, poznata i kao sajber bezbednost ili IT bezbednost, odnosi se na bezbednost računarskih uređaja kao što su računari i pametni telefoni, kao i računarskih mreža kao što su privatne i javne mreže i Internet. Ova oblast ima sve veći značaj zbog sve većeg oslanjanja na računarske sisteme u većini društava.[14] To se tiče zaštite hardvera, softvera, podataka, ljudi, kao i procedura kojima se pristupa sistemima. Sredstva računarske bezbednosti obuhvataju fizičku bezbednost sistema i bezbednost informacija koje se nalaze u njima.

Korporativna bezbednost[uredi | uredi izvor]

Korporativna bezbednost se odnosi na otpornost korporacija na špijunažu, krađu, štetu i druge pretnje. Bezbednost korporacija je postala složenija kako se oslanjanje na IT sisteme povećalo, a njihovo fizičko prisustvo je postalo više raspoređeno u nekoliko zemalja, uključujući okruženja koja su ili mogu brzo postati neprijateljska prema njima.

Bezbednosni kontrolni punkt na ulazu u sedište kompanije Delta Air Lines u Atlanti
Rendgen aparati i detektori metala se koriste da kontrolišu šta je dozvoljeno da prođe kroz bezbednosni perimetar aerodroma.
Bezbednosni kontrolni punkt na ulazu u tržni centar u Džakarti, Indonezija

Ekološka sigurnost[uredi | uredi izvor]

Ekološka bezbednost, poznata i kao bezbednost životne sredine, odnosi se na integritet ekosistema i biosfere, posebno u odnosu na njihov kapacitet da održe raznovrsnost životnih oblika (uključujući ljudski život). Bezbednost ekosistema je privukla sve veću pažnju kako je rastao uticaj ekološke štete od strane ljudi.[15]

Grafiti o ekološkoj bezbednosti, Belorusija, 2016.

bezbednost hrane[uredi | uredi izvor]

Bezbednost hrane se odnosi na adekvatno snabdevanje i pristup bezbednim i hranljivim namirnicama.[16] Bezbednost hrane dobija na značaju kako svetska populacija raste, a produktivno zemljište opada usled prekomerne upotrebe i klimatskih promena.[17][18]

Ljudska bezbednost[uredi | uredi izvor]

Igranje dece među bombardovanim ruševinama grada Gaze, 2009.

Ljudska bezbednost je paradigma u nastajanju koja se, kao odgovor na tradicionalno naglašavanje prava nacionalnih država da se zaštite,[19] fokusirala na primat bezbednosti ljudi (pojedinaca i zajednica).[20] Koncept podržava Generalna skupština Ujedinjenih nacija, koja je naglasila „pravo ljudi da žive u slobodi i dostojanstvu” i prepoznala „da svi pojedinci, posebno ranjivi ljudi, imaju pravo na slobodu od straha i slobodu od oskudice”.[21]

Perceptions of security[uredi | uredi izvor]

Since it is not possible to know with precision the extent to which something is 'secure' (and a measure of vulnerability is unavoidable), perceptions of security vary, often greatly.[2][3] For example, a fear of death by earthquake is common in the United States (US), but slipping on the bathroom floor kills more people;[3] and in France, the United Kingdom and the US there are far fewer deaths caused by terrorism than there are women killed by their partners in the home.[22][23][24][25]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Magazin iz oblasti sigurnosti”. Arhivirano iz originala 07. 06. 2021. g. Pristupljeno 19. 05. 2021. 
  2. ^ a b v g Gee, D (2016). „Rethinking Security: A discussion paper” (PDF). rethinkingsecurity.org.uk. Ammerdown Group. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 2017-12-17. 
  3. ^ a b v g Bruce Schneier, Beyond Fear: Thinking about Security in an Uncertain World, Copernicus Books, pages 26-27
  4. ^ David Anderson QC (2012). „The Terrorism Acts in 2011” (PDF). Pristupljeno 2017-12-17. 
  5. ^ Womens Aid. „What is femicide?”. Womens Aid (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-17. [mrtva veza]
  6. ^ „Don't Believe In The War On Women? Would A Body Count Change Your Mind?”. Upworthy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-17. 
  7. ^ „Violences conjugales: 118 femmes tuées en 2014”. Libération.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 31. 03. 2017. g. Pristupljeno 2017-12-17. 
  8. ^ Barry Buzan, Ole Wæver, and Jaap de Wilde, Security: A New Framework for Analysis (Boulder: Lynne Rienner Publishers, 1998), p. 32
  9. ^ US, Department of Defense (2000). „Joint Vision 2020 Emphasizes Full-spectrum Dominance”. archive.defense.gov (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 09. 2017. g. Pristupljeno 2017-12-17. 
  10. ^ House of Commons Defence Committee (2015). „Re-thinking defence to meet new threats”. publications.parliament.uk. Pristupljeno 2017-12-17. 
  11. ^ General Sir Nicholas Houghton (2015). „Building a British military fit for future challenges rather than past conflicts”. www.gov.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-17. 
  12. ^ FCNL (2015). „Peace Through Shared Security” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-17. 
  13. ^ Rogers, P (2010). Losing control : global security in the twenty-first century (3rd izd.). London: Pluto Press. ISBN 9780745329376. OCLC 658007519. 
  14. ^ "Reliance spells end of road for ICT amateurs", May 07, 2013, The Australian
  15. ^ United Nations General Assembly (2010). „Resolution adopted by the General Assembly on 20 December 2010”. www.un.org. Pristupljeno 2017-12-17. 
  16. ^ United Nations. „Hunger and food security”. United Nations Sustainable Development (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-17. 
  17. ^ Food and Agriculture Organization (2013). „Greater focus on soil health needed to feed a hungry planet”. www.fao.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 01. 2015. g. Pristupljeno 2017-12-17. 
  18. ^ Arsenault, C (2014). „Only 60 Years of Farming Left If Soil Degradation Continues”. Scientific American (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-17. 
  19. ^ United Nations (1945). „Charter of the United Nations, Chapter VII”. www.un.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-17. 
  20. ^ United Nations. „UN Trust Fund for Human Security”. www.un.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-17. 
  21. ^ United Nations General Assembly (2005). „Resolution adopted by the General Assembly 60/1: World Summit Outcome” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 2017-12-17. 
  22. ^ David Anderson QC (2012). „The Terrorism Acts in 2011” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 2017-12-17. 
  23. ^ „What is femicide?”. Women's Aid (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-17. [mrtva veza]
  24. ^ „Don't Believe In The War On Women? Would A Body Count Change Your Mind?”. Upworthy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-17. 
  25. ^ „Violences conjugales: 118 femmes tuées en 2014”. Libération.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 31. 03. 2017. g. Pristupljeno 2017-12-17. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Branch, J. (2020). "Branch, Jordan (2021). „What's in a Name? Metaphors and Cybersecurity”. International Organization. 75: 39—70. S2CID 224886794. doi:10.1017/S002081832000051X. What's in a Name? Metaphors and Cybersecurity]". International Organization. Volume 75, Issue 1.
  • Costigan, Sean; Hennessy, Michael (2016). Cybersecurity: A Generic Reference Curriculum (PDF). NATO. ISBN 978-9284501960. Arhivirano (PDF) iz originala 2017-03-10. g. 
  • Fuller, Christopher J. "The Roots of the United States' Cyber (In)Security," Diplomatic History 43:1 (2019): 157–185. online
  • Jeremy Bob, Yonah (2021). "Ex-IDF cyber intel. official reveals secrets behind cyber offense". The Jerusalem Post.
  • Kim, Peter (2014). The Hacker Playbook: Practical Guide To Penetration Testing. Seattle: CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1494932633. 
  • Lee, Newton (2015). Counterterrorism and Cybersecurity: Total Information Awareness (2nd izd.). Springer. ISBN 978-3319172439. 
  • Montagnani, Maria Lillà and Cavallo, Mirta Antonella (26 July 2018). "Cybersecurity and Liability in a Big Data World". SSRN.
  • Shariati, Marzieh; Bahmani, Faezeh; Shams, Fereidoon (2011). „Enterprise information security, a review of architectures and frameworks from interoperability perspective”. Procedia Computer Science. 3: 537—543. doi:10.1016/j.procs.2010.12.089. 
  • Singer, P. W.; Friedman, Allan (2014). Cybersecurity and Cyberwar: What Everyone Needs to Know. Oxford University Press. ISBN 978-0199918119. 
  • Wu, Chwan-Hwa (John); Irwin, J. David (2013). Introduction to Computer Networks and Cybersecurity. Boca Raton: CRC Press. ISBN 978-1466572133. 
  • Brown, L. 1977. "Redefining Security," WorldWatch Paper 14 (Washington, D.C.: WorldWatch Institute)
  • Ullman, R.H. 1983. "Redefining Security," International Security 8, No. 1 (Summer 1983): 129–153.
  • Westing, A.H. 1986. "An Expanded Concept of International Security," In Global Resources and International Conflict, ed. Arthur H. Westing. Oxford: Oxford University Press.
  • Myers, N. 1986. "The Environmental Dimension to Security Issues." The Environmentalist 6 (1986): pp. 251–257.
  • Ehrlich, P.R., and A.H. Ehrlich. 1988. The Environmental Dimensions of National Security. Stanford, CA: Stanford Institute for Population and Resource Studies.
  • Svensson, U. 1988. "Environmental Security: A Concept." Presented at the International Conference on Environmental Stress and Security, the Royal Swedish Academy of Sciences, Stockholm, Sweden, December 1988.
  • Mathews, J.T. 1989. "Redefining Security," Foreign Affairs 68, No. 2 (Spring 1989): 162–177.
  • Gleick, P H. "The Implications of Global Climate Changes for International Security." Climate Change 15 (October 1989): pp. 303–325.
  • Gleick, P.H. 1990c. "Environment, resources, and international security and politics." In E. Arnett (ed.) Science and International Security: Responding to a Changing World. American Association for the Advancement of Science Press, Washington, D.C. pp. 501–523.
  • Gleick, P.H. 1991b. "Environment and security: The clear connections." Bulletin of the Atomic Scientists. 47 (3): 16—21.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Homer-Dixon, T.F. 1991. "On the Threshold: Environmental Changes as Causes of Acute Conflict, International Security 16, No. 2 (Fall 1991): 76-116
  • Romm, Joseph (1992). The Once and Future Superpower: How to Restore America's Economic, Energy, and Environmental SecurityNeophodna slobodna registracija. New York: William Morrow & Co. ISBN 9780688118686.  ISBN 0-688-11868-2
  • Romm, Joseph J. 1993. Defining National Security: The Nonmilitary Aspects (New York: Council on Foreign Relations)
  • Levy, M.A. 1995. "Is the Environment a National Security Issue?" International Security 20, No. 2 (Fall 1995)
  • Swain, A (1996). „Displacing the Conflict: Environmental Destruction in Bangladesh and Ethnic Conflict in India”. Journal of Peace Research. 33 (2): 189—204. S2CID 111184119. doi:10.1177/0022343396033002005. 
  • Wallensteen, P., & Swain, A. 1997. "Environment, Conflict and Cooperation." In D. Brune, D. Chapman, M. Gwynne, & J. Pacyna, The Global Environment. Science, Technology and Management (Vol. 2, pp. 691–704). Weinheim: VCH Verlagsgemeinschaft mbH.
  • Terminski, Bogumil. 2009. "Environmentally-Induced Displacement. Theoretical Frameworks and Current Challenges", CEDEM, Université de Liège.
  • Dabelko, G.D. 1996. "Ideas and the Evolution of Environmental Security Conceptions." Paper presented at the International Studies Association Annual Meeting, San Diego, CA, April 1996.
  • Kobtzeff, Oleg. 2000. "Environmental Security and Civil Society", in- Gardner, Hall, (ed.) Central and South-central Europe in Transition, Westport, Connecticut: Praeger, 2000, pp. 219–296.
  • Dodds, F. Pippard, T. 2005. (edited) "Human and Environmental Security: An Agenda for Change, London. Earthscan.
  • Dodds, F. Higham, A. Sherman, R. 2009. (edited) "Climate Change and Energy Insecurity: The Challenge for Peace, Security and Development", London. Earthscan
  • Djoghlaf, A. Dodds, F. 2010 (edited) "Biodiversity and Ecosystem Insecurity: A Planet in Peril", London, Earthscan
  • Dodds, F. Bartram, J. 2016 (edited) "The Water, Food, Energy and Climate Nexus: Challenges and an agenda for action", London, Routledge
  • Ecological and Nontraditional Security Challenges in South Asia by Dennis Pirages, Farooq Sobhan, Stacy D. VanDeveer and Li Li (NBR Special Report, June 2011)
  • Schulz-Walden, Thorsten (2013): Anfänge globaler Umweltpolitik. Umweltsicherheit in der internationalen Politik (1969–1975), Oldenbourg Verlag, München, ISBN 978-3-486-72362-5 [Rezension bei: https://web.archive.org/web/20140301204918/http://hsozkult.geschichte.hu-berlin.de/rezensionen/2014-1-019]
  • Dalby, S. (2009):Security and Environmental Change, Campridge: Polity Press, ISBN 978-0-7456-5847-6
  • Jon Barnett (2001),The Meaning of Environmental Security: Ecological Politics and Policy in the New Security Era, London:Zed Books, ISBN 9781856497862
  • Conca, K. and Dabelko, G. (2002), Environmental Peacemaking, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-7193-1

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Sigurnost na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сигурност&oldid=27675886”