Белорусија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 52°31' СГШ; 28°46' ИГД

Република Белорусија
Рэспубліка Беларусь
Республика Беларусь
Застава Белорусије Грб Белорусије
Застава Грб
Химна

Мы, Беларусы
Ми Белоруси
Положај Белорусије
Главни град Coat of Arms of Minsk, Belarus.png Минск
53°54′N 27°34′E
Службени језик белоруски, руски[1]
Облик државе председничка република
 — председник Александар Лукашенко
 — премијер Михаил Мјасникович
стварање  
 — основана 25. март 1918
 — независност из Совјетског Савеза 
 — Објављена 27. јул 1990
 — призната 26. децембар 1991
Површина  
 — укупно 207.595 km² (85)
 — вода (%) занемарљиво (2.830 км²)
Становништво  
 — 2014. 9.467.000 [2] (90)
 — 2009. 9.503.807
 — густина 45,6/km² (142)
БДП (ПКМ) 2013. приближно
 — укупно $159.760 милијарди[3] (64)
 — по глави становника 15.592 (78)
ИХР (2011.) 0.756[4] (65) — висок
Валута Белоруска рубља (BYR)
Временска зона UTC +3*
Интернет домен .by
Позивни број ++375
* Од 27. марта 2011. Белорусија има стандардно време УТЦ+3 током целе године.

Белорусија (или Бјелорусија) (блр. Беларусь; рус. Беларусь), службено Република Белорусија (блр. Рэспубліка Беларусь; рус. Республика Беларусь), континентална је држава у источној Европи [5]. Граничи се са Русијом на североистоку, Украјином на југу, Пољском и Литванијом на западу, те Летонијом на северозападу. Главни и највећи град је Минск, а остали већи градови су Гомељ, Могиљов, Витебск, Гродно и Брест. Преко 25% територије од укупно 207.000 km² је под шумом,[6] док су најважнији извори прихода пољопривреда и индустрија.

Све до XX века територија данашње Белорусије је била део других држава, међу којима су Полоцка кнежевина, Велика Кнежевина Литванија, Пољско-литванска унија и Руска Империја. Уз помоћ царске Немачке Белорусија је 25. марта 1918. прогласила независност, као марионетска Белоруска Народна Република. Након немачкога пораза проглашена је ССР Белорусија 1. јануара 1919. и ушла је у састав Руске СФСР, али већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и преименована је у Белоруску ССР. Након рата западних сила против Лењинове Русије Белоруска ССР је постала део СССР,[7] док је Западна Белорусија укључена у састав Пољске.[8] После Октобарске револуције, Белорусија је постала једна од конститутивних република Совјетског Савеза и преименована је у Белоруску ССР. Данашње границе добила је 1939. након Совјетске инвазије на Пољску и враћања Западне Белорусије, коју је Пољска заузела 1921.[9][10][11][11] У току Другог светског рата, Белорусија је претрпела страховита разарања, изгубила је готово трећину становништва и више од половине економских ресурса.[12] Привреда је обновљена у послератним годинама. Белоруска ССР је била један од оснивача УН-а, заједно са СССР-ом и Украјинском ССР.

Белоруски парламент је 27. јула 1990. прогласио суверенитет, а након распада Совјетског Савеза и 25. августа 1991. године и независност Белорусије. Александар Лукашенко је председник државе од 1994. године. Многе западне владе и невладине организације критикују власт у Белорусији због наводних репресалија према представницима опозиције и лажирања избора.[13] Од 2000. године Белорусија има са Русијом потписан уговор о специјалним везама са индицијама ка стварању Савеза Русије и Белорусије.

Члан је царинске уније са Русијом и Казахстаном, Заједнице независних држава, Организације Уговора о заједничкој безбедности, Евроазисјке економске заједнице и партнер у дијалогу у Шангајској организацији за сарадњу.

Већина становништва Белорусије живи у урбаним подручјима у и око великих градова (центара административних дивизија које се зову области).[14] Преко 80% популације су етнички Белоруси, а најбројније мањинске заједнице су Руси, Пољаци и Украјинци. Службени језици су белоруски и руски (још од референдума 1995). У конфесионалном погледу већина становника су православци, припадници Руске православне цркве, док на западу земље постоје мање заједнице римокатолика.

Етимологија[уреди]

Постоји неколико објашњења о пореклу имена „Бела Рус“.[15] Према етнорелигијској теорији тај термин се користио да би се описале руске земље које су биле у саставу Велике кнежевине Литваније, а које су насељавали покрштени Словени, за разлику од Црне Рус која је била насељена претежно паганским Балтима.[16] Друго могуће тумачење имена заснива се на некадашњем обичају локалног словенског становништва на тим просторима да носи искључиво белу одећу.[15][17] Једна пак легенда каже да је то био назив за старе руске земље (Поласје, Витебск и Могиљов) које нису покорили Татари. Други извори говоре да су земље које пре 1267. нису покорили Монголи означаване као „Бела Рус“.[15] Историчар Алеш Бели је 2008. на Литванском институту за историју у Вилњусу успео да одбрани докторску дисертацију на тему Одређивање хоронима Бела Русија на примеру европских докумената и мапа из периода од XII до средине XVIII века према којој је „Бела Русија“ подручје Новгородске републике коју је покорила Велика московска кнежевина 1478. године, а односи се на територију данашње источне Белорусије.

У разним изворима је долазило до мешања појмова Рус и Русија, тако да је често Бела Рус изједначавана са појмом Бела Русија. То погрешно тумачење често су ширили московски намесници након пада Кијевске Русије да би себе приказали као легалне наследнике целог источнословенског етноса и користили су ту чињеницу као повод за рат против Пољске и Литваније (с циљем ослобађања подручја западне Рутеније).[18] Појам „Бела Русија“ први пут се појавио у средњовековним германским и латинским списима, а папа Пије VI је користио латински назив Алба Русија (лат. Alba Russia) у папској були из 1783. године.[19] Током XVII века руски цареви су користили термин „Бела Рус“ као одредницу за територије које су биле одузете од Литваније.[20]

Белорусија је службено добила име Беларусија (рус. Белоруссия) у времену царске Русије, а руски цар је имао титулу „император сверуски“. Током совјетске ере термин Белорусија се усталио као део националне свести. Термин Белорусија се службено користио све до 1991. године када је врховни совјет тадашње Белоруске ССР одлучио да се нова држава убудуће зове Беларус (рус. Беларусь) (иако се у многим светским језицима, па и у српском држава означава као Белорусија). Конзервативне странке су се противиле промени имена земље и покушале су да блокирају уношење те измене у устав, али без успеха.[21] И данас постоје многи који користе стари термин за име земље. Службено име државе је Республика Беларус (блр. Рэспубліка Беларусь; рус. Республика Беларусь).[22][23]

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Белорусије
Типичан Белоруски пејзаж. Језеро Струста у Витебској области
Припјат код града Мазир

Белорусија лежи између 51° и 57° северне географске ширине и 23° и 33° источне географске дужине. Географски центар земље налази се на 53°31′51″N 28°2′38″E / 53.53083, 28.04389 удаљен 70 км југоисточно од Минска. Државна територија је релативно равна, без већих узвишења. Највиши врх Дзержинска гора висок је свега 346 метара (а следи Лисаја са 342 метра), а просечна надморска висина је око 162 метра. Најнижа тачка је у долини Њемена, на граници са Литванијом, надморске висине око 80 метара. Глацијација је најзаслужнија за изразито раван и замочварен пејзаж Белорусије. Северни делови су нешто издигнутији, испуњени језерима и благим узвишењима моренског порекла. На југу, око реке Припјат налази се велика мочварна низија Полесје (уједно једно од највећих мочварних подручја у Европи).[24]

Преко 3.000 водотока (од чега 42 су реке) и на хиљаде мањих језера чини хидролошку карту Белорусије веома богатом и разноврсном. Воде отичу у два слива: балтички и црноморски. Ка Балтичком мору отичу Западна Двина (или Даугава) и Њемен, док Дњепар и Припјат (иначе притока Дњепра у Украјини) отичу ка Црном мору. Иако су језера бројна, површином су углавном мала, просечно око 0,5 км² и више личе на мочваре. Највеће језеро је Нароч у Минској области са површином од 79,6 км².

Карта Белорусије

Око четвртине државне територије прекривено је шумама, али углавном доминирају мање галеријске шуме. Највећа је Бјаловешка шума, реликтна прашума која се простире између Бреста и Бјалистока (Пољска) и налази се под заштитом Унеска. На северу углавном доминирају четинарске шуме (укључујући и брезу и јову), док у јужним подручјима шуме су вегетацијски много разноврсније.

Иако континентална земља, због близине Балтика (који је удаљен свега 257 км) Белорусија има умерено континенталну климу, што представља прелаз између океанске и континенталне климе.[25] Лета су доста свежа и влажна док су зиме благе са обиљем снежних падавина. Средња годишња температура ваздуха креће се од 5,7 °C до 8,2 °C. Летњи температурни просек је око 18 °C, а зимски -6 °C. Најтоплији су јужни и југозападни делови земље. Просечна количина падавина се креће између 500 и 800 мм годишње са максимумима падавина током лета и јесени, највише у централним и северозападним рејонима.[26]

Белорусија је доста сиромашна рудним богатствима. Постоје једино нешто веће залихе тресета, затим скромне залихе нафте и природног гаса, гранита, доломита (кречњака), лапорца, креде, песка, шљунка и глине.


Последице чернобиљске хаварије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Чернобиљска катастрофа

Белорусија је највише осетила последице нуклеарне хаварије у Чернобиљу из 1986. године. Правац ветра првих дана и недеља након хаварије довео је до тога да је од укупне количине радиоактивног цезијума 137 који је пао на Европу, чак 70% се задржало над Белорусијом.[27] О коликој хаварији је била реч најбоље сведочи податак да је чак у јулу 1991. цела територија Белорусије била проглашена зоном еколошке катастрофе. Радијацији су биле најизложеније јужне области Могиљовска и Гомељска, док је озрачено преко 2 милиона људи.

Око 7.000 km² је било контаминирано радиоактивним цезијумом 137 а ниво радијације износио је 15 -Ci}- (односно 550 -GBq}-) по квадратном километру. Године 1996. и даље је било контаминирано 22% територије (што је за само 1% мање него 1986) са нивоом радијације од 1 -Ci/km²}- (37 GBq/km²).

Последице нуклеарне несреће и данас су видљиве. Број оболелих од разних врста рака је увећан, док је број генетских деформитета код новорођенчади повећан за 40% у односу на период пре несреће. Слична ситуација је и са биљним и животињским светом, док је количина радијације у мочварним подручјима и даље изнад нормале. У 1995. години за санирање катастрофе утрошено је скоро 15% укупних буџетских средстава државе за ту годину.[28]

Национални паркови[уреди]

Слика Име Основан Површина
у хектарима
BelarusBNP09.JPG Национални парк Бјаловјешка шума 1991. 87.363
(од чега је 10.501 ха
на територији Пољске)
Krajavid, Miadzielski rajon.jpg Национални парк Нарачански 1999. 94.000
Ilmienak - 1.jpg Национални парк Браславска језера 1995. 69.115
Prypyat near Petrykau.JPG Национални парк Припјатски 1996. 85.841

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Белорусије

Преисторија[уреди]

Археолошким истраживањима доказано је да су у раном палеолиту на територији Белорусије живели Homo erectus и неандерталац .[29] Први Индоевропљани на територији Белорусије су се појавили током III миленијума пре нове ере.

Од средњег до XX века[уреди]

Поштанска маркица са крстом свете Ефросиније из 1992.

На просторе данашње Белорусије Словени су се доселили између VI и VIII века. Тадашњи Источни Словени наишли су на Варјаге с којима су основали прву велику државу источне Европе – Кијевску Русију. У саставу те државе налазиле су се и кнежевине чија су средишта била у данашњим белоруским градовима Полацк, Минск, Туров и Пинск.[30]

У XIII веку након монголске провале у којој је Кијев био до темеља уништен, Кијевска Русија се распала на неколико мањих кнежевина, а кнежевине које су се налазиле на подручју Белорусије ушле су у састав Велике кнежевине Литваније. Полоцка и Турово-Пинска кнежевина биле су припојене Литванији у XIII веку док је Минску кнежевину освојио литвански кнез Гедимин у току XV века. До краја XV века, та кнежевина ће се нагло проширити на источну Европу и обухватити простор од Балтичког до Црног мора.

Источни Рус у оквирима Кнежевине Литваније

Велика кнежевина Литванија је ушла у персоналну унију са Краљевином Пољском 1386. године чиме су белоруске земље ушле у састав Пољске. Руски цар Иван III Васиљевич је 1486. године започео освајања на истоку са циљем поновног обнављања Кијевске Русије.[31] Литванско-пољска унија је престала да постоји 1795. поделом Пољске коју су извршиле Руска Империја, Пруска и Аустрија. Белоруске територије су тако потпале под власт Руске Империје (под Катарином Великом) и у њеном саставу су се задржале све до пропасти царства 1917. године.

XX век[уреди]

Уз свесрдну помоћ Немачке, Белорусија је 25. марта 1918. прогласила независност и тако је основана Белоруска Народна Република. Немачка је на тај начин покушала да појача процес германизације Словена на том подручју. Међутим, БНР није била дугог века, јер су се већ 1919. године немачке трупе повукле, а на њихово место је дошла совјетска Црвена армија. У Смоленску је 1. јануара 1919. била проглашена Совјетска Социјалистичка Република Белорусија која је ушла у састав Руске СФСР. Већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и била је преименована у Белоруску ССР, а 3. фебруара је донесен и њен устав.[7][32] Након завршетка Пољско-совјетског рата (1919—1921) Белоруска Совјетска Социјалистичка Република је постала део Совјетског Савеза[7], док је Западна Белорусија, сходно мировном уговору из Риге, била укључена у састав Пољске.[8]

Захваљујући совјетском моделу привредног развоја кроз петогодишње планове, Белорусија је током тридесетих година 20. века доживела убрзану индустријализацију. Током марта 1924. и децембра 1926. БССР-у су враћени делови Витебске, Смоленске и Гомељске губерније који су јој били одузети током 1919. године.

Нацистичка Немачка и СССР су 1939. извршиле инвазију на Пољску, а делови североисточне Пољске (који су ушли у њен састав сходно одредбама Ришког мира из 1921) били су враћени у састав БССР-а као Западна Белорусија.

Тврђава у Бресту, место херојског отпора нацистичком окупатору

Немачка је 22. јуна 1941. напала СССР, а Белорусија се прва нашла на удару. Након само месец дана, Вермахт је окупирао целокупну територију Белорусије. Током трогодишње окупације, Белорусија је доживела страховита разарања. До темеља је разрушено 209 градова (од укупно 290), 85% индустрије је уништено, а погинуло је између 2 и 3 милиона људи (што је чинило око трећину тадашњег становништва), уништено је и преко милион грађевина. На подручју Белорусије налазило се 287 концентрационих логора кроз које је прошло више милиона људи.[33] Јеврејска заједница је током Холокауста у Белорусији била збрисана са лица земље и никада се није опоравила. Белорусија се вратила на предратни број становника тек 1971. године.

Највећи део Белорусије је ослобођен у операцији Багратион у лето 1944. По завршетку Другог светског рата, почео је велики процес обнове разрушене земље. Белорусија је убрзо била претворена у велико градилиште, а потом и у главни центар индустријске производње целог совјетског запада. То је довело до отварања нових радних места, али и до интензивнијег насељавања руског становништва из унутрашњих делова Совјетског Савеза.

Белоруска ССР је (независно од Совјетског Савеза) била потписница повеље о оснивању ОУН-а (26. јун 1945) и имала је властиту столицу у УН-у.[тражи се извор од 03. 2014.]

У августу 1945. на основу договора о разграничењу између Пољске и Совјетског Савеза (а сходно Курзоновој линији),[34] Белорусија је изгубила област око Бјалистока и три рејона око Бреста који су враћени Пољској.

Стаљин је спроводио интензивну политику „совјетизације“, посебно на западу Совјетског Савеза са циљем да се спречи ширење западних утицаја.[35] На руководеће позиције у земљи су обично били постављани кадрови из Москве, а била је ограничена и употреба белоруског језика. Стаљинову политику је наставио његов наследник Никита Хрушчов под паролом: Што пре сви проговоримо руски, брже ћемо изградити комунизам.[35]

У нуклеарној централи код Чернобиља у Украјини, на самој граници са Белорусијом, 26. априла 1986. дошло је до хаварије услед које је велики део територије Белорусије био захваћен радијацијом, што је оставило озбиљне последице на становништво и живи свет.[36]

Током јуна 1988. у шуми Куропати крај Минска пронађена је масовна гробница у којој су сахрањене жртве совјетске тајне полиције НКВД из периода између 1937. и 1941.[37][38] Белоруски националисти су та открића користили као „кључни доказ“ о тежњи совјетских и руских власти да униште Белорусе као народ (иако се у тим гробницама налазе сви противници тадашње совјетске власти, без обзира на нацију) што је јачало тежње за независност од Совјетског Савеза.

Белоруска застава од 1991. до 1995 на поштанској маркици из 1992.

Међутим на изборима за Врховни совјет БССР одржаним у марту 1990. присталице независности Белорусије (Белоруски национални фронт - Партыя БНФ) је освојио свега 10% места у совјету.[38]

Врховни Совјет Белоруске ССР је 27. јула 1990. усвојио декларацију о суверенитету Белорусије (229 од 232 депутата је гласало у корист декларације).[39] На референдуму од 17. марта 1991. чак 83% грађана Белорусије се изјаснило за очување и реформисање Совјетског Савеза.[40]

Независност је била проглашена 25. августа 1991. године када је декларација о суверенитету из 1990. била укључена у Устав Белорусије, а усвојене су и декларације о политичкој и економској независности Белорусије, као и о укидању Комунистичке партије Белорусије. Држава је била преименована у Републику Белорусију (блр. Рэспубліка Беларусь) 19. септембра 1991, а убрзо су били установљени нови грб, застава, устав и пасош. Лидери Белорусије, Украјине и Русије, Станислав Шушкевич, Леонид Кравчук и Борис Јељцин су 8. децембра 1991. у Бјаловешкој шуми прогласили формалан распад Совјетског Савеза и формирање Заједнице независних држава (ЗНД).

По Уставу из 1994. Белорусија је председничка република. На првим председничким изборима 1994. године у два круга гласања победио је до тада анонимни Александар Лукашенко (у првом кругу освојивши 45% гласова, а у другом чак 80%).[41] Лукашенко је добио и председничке изборе 2001. 2006. и 2010. године.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Белорусије

Према попису из 2011. године Белорусија има 9.481.193 становника.[42] Национални састав становништва је следећи:

Coat of arms of Belarus.svg
Белоруси Руси Пољаци Украјинци Јевреји Јермени Татари Роми Азери Литванци остали
Број 7.957.252 785.084 294.549 158.723 12.926 8.512 7.316 7.079 5.567 5.087 261.712
% 83,7 8,3 3,1 1,7 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 2,8

Према попису из 2009. у Белорусији живи 130 различитих националности. Поред Белоруса, који су највећа етничка заједница у земљи, најбројније националне мањине су Пољаци и Украјинци, док Руси имају статус конститутивног народа у држави. Према Уставу Белорусије, поред белоруског, службени је још и руски језик (и то на територији целе државе). Међутим, чак 72% белоруског становништва матерњим језиком сматра руски, док је белоруски на другом месту са 12%.[43] Главни мањински језици су пољски, украјински и јидиш. Просечна густина насељености износи око 50 становника по км².

Територијална распрострањеност 4 најбројнија народа по попису из 2009.
Belarusians in Belarus 2009.png
Russians in Belarus 2009.PNG
Poles in Belarus 2009.PNG
Ukrainians in Belarus 2009.PNG
Белоруси Руси Пољаци Украјинци

Као и већина европских земаља, и Белорусија има негативну стопу раста становништва и негативан природни прираштај (природни прираштај износи -0,06%). Белоруска популација је 2007. године опала за 0,41% јер је Коефицијент фертилитета свега 1,22, што је недовољно за одржање тренутног броја становника. Миграциони биланс је позитиван и износи +0,31 на 1000 становника (што значи да је број досељених или имиграната већи од броја оних који су напустили земљу, емиграната).[44] Старосно највећи број становника има између 14 и 64 године старости (70%), што значи да је Белорусија држава са зрелим становништвом јер је просечна старост 37 година. Међутим, због негативног прираштаја Белорусију у наредним деценијама очекује процес старења нације. На једну жену дође 0,88 мушкараца. Очекивани животни век 2008. године износио је око 70,5 година (за мушкарце 64,7 а за жене 75,6 година).[45] Стопа писмености је изразито висока и износи 99%.

Религија[уреди]

Религија у Белорусији (2011)[46]
Православље
  
76,0%
Нерелигиозност
  
12,5%
Римокатолицизам
  
10,0%
Остали
  
1,5%

Према члану 16 белоруског Устава, Белорусија је секуларна држава без службене религије и свим грађанима је загарантовано право на слободу вероисповести.[47] По подацима Комесаријата за вере Републике Белорусије, 2011. године се око 93,5% становништва изјаснило као верници.[48][48] Од тога 81% су православци, припадници Руске православне цркве (Белоруски егзархат), 10,5% су римокатолици, а 2% остали верници (јудеизам, протестанти, ислам и друго).[46] До Другог светског рата Белорусија је имала и велику јеврејску заједницу, али данас је тај проценат мањи од 1%. Ислам као религију исповедају татарска и азерска мањина.

Образовање[уреди]

Академија наука Белорусије (НАН Беларуси)

Образовни систем у Белорусији се дели на следеће нивое:

  • Предшколско образовање (јаслице и вртићи);
  • Обавезна основна школа (почиње са 6 година, траје 9 година и бесплатна је);
  • Средња школа (бесплатна и обавезна): техничке школе, гимназије и лицеји.
  • Високо образовање (постоји око 40 државних и 20 приватних факултета).

Настава се одвија на оба службена језика. Међутим у градским срединама и на универзитетима у највећем броју случајева настава се одвија на руском језику, док је белоруски језик у настави заступљен углавном у руралним срединама.[49]

Белоруско школство још увек није укључено у Болоњски процес, а белоруски захтев за укључивање у овај систем био је одбијен 2012. године.[50][51]

Највиша научна институција у земљи је Национална академија наука Белорусије (блр. Национальная академия наук Беларуси) основана 1928.[52]

Највећи градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак градова у Белорусији

Број становника у градовима из године у годину се повећава, на штету сеоског становништва. Тако је само у 2008. број становника на селима опао за око 58.000 у односу на годину раније, док се број становника у градовима попео за 45.000. На селима живи око 26% укупног становништва (или 2.5 милиона људи), док је број градског становништва троструко већи.

Године 2009. 23 града су имала више од 50.000 становника, док само један град има популацију већу од милион људи (престоница Минск).

Минск
Минск
Гомељ
Гомељ

Поредак Град Популација Поредак Град Популација

Витепск
Витепск
Гродно
Гродно

1. Минск 1.865.100 11. Орша 117.200
2. Гомељ 482.700 12. Мозир 108.800
3. Могиљов 358.300 13. Солигорск 102.300
4. Витепск 347.900 14. Новаполацк 98.100
5. Гродно 327.500 15. Лида 97.600
6. Брест 310.000 16. Молодечно 94.300
7. Бобрујск 215.100 17. Полоцк 82.500
8. Барановичи 162.800 18. Жлобин 76.000
9. Борисов 147.400 19. Свиетлахорск 70.000
10. Пинск 130.400 20. Речица 65.000
БЕЛСТАТ


Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Белорусије
Трг Победе у Минску

Према Уставу, Белорусија је председничка република са председником као шефом државе и Народном скупштином (блр. Нацыянальны сход Рэспублікі Беларусь) као носиоцем законодавне власти. Председник се бира на петогодишњи мандат на директним изборима са неограниченим бројем мандата (у складу са изменама Устава из 2004). Од 1994. председничку функцију обавља Александар Лукашенко. Народна скупштина је дводомни парламент кога чини 110 чланова Представничког (доњег) дома и 64 члана Савета Републике (горњи дом).

Представнички дом предлаже амандмане на устав и предлаже смернице спољне и унутрашње политике. Све одлуке доњег дома морају проћи потврду у горњем дому који има и овлаштења за опозив председника државе.[53] На челу Владе је премијер и пет потпредседника. Министре у Влади бира председник државе. Највиша судска инстанца је Врховни суд који надгледа рад нижих судова и ревидира њихове одлуке уколико за то има потребе. Уставни предмети и тужбе се шаљу на разматрање Уставном суду Републике Бјелорусије. Судије Врховног суда именује председник државе са одобрењем Савета Републике.[53]

Последња два круга председничких избора (из 2006. и 2010) пратиле су бројне контроверзе. У оба случаја актуелни председник Александар Лукашенко је остварио убедљиве победе, али су припадници опозиције изборе прогласили нелегитимним. Посматрачи из Русије и ЗНД-а су изборе сматрали фер и легитимним, док су посматрачи углавном западних организација доводили резултате избора у питање.[54]

Политички систем[уреди]

Председник Лукашенко је свој начин владавине описао као ауторитативан демократски систем.[54] Са друге стране западне владе белоруског председника сматрају диктатором, што је у Белорусији протумачено као мешање у унутрашње ствари.[55]

Стара застава је данас симбол опозиције у Белорусији

Савет Европе је 1997. суспендовао Белорусију из свог чланства због неправилности на изборима одржаним годину дана раније и због репресалија које владајућа странка врши над опозицијом, невладиним организацијама, новинарима и мањинским групама.[56] Председник Лукашенко је два пута предлагао прилично контроверзне измене Устава које су у оба случаја биле прихваћене. Прво је 1996. било продужено трајање мандата председника са 5 на 7 година, а 2006. био је усвојен амандман о неограниченом броју мандата председника државе.[56]

Међународни односи[уреди]

Белорусија је једна од првих чланица и оснивача ОУН (још од 1945. као Белоруска ССР). Најближе билатералне односе Белорусија има са суседном Русијом која је један од најважнијих трговачких и дипломатских савезника Минска (још од распада Совјетског Савеза). Белоруска привреда зависи од увоза сировина из Русије, односно главнина домаћег извоза упућена је на то тржиште. Као резултат блиских односа формиран је Савез Русије и Белорусије 1996. као наднационална конфедерација чији је крајњи циљ успостављање јединственог монетарног система, јединствене одбрамбене и спољене политике, као и увођење јединственог пасоша. Средином децембра 2007. успостављени су основни оквири будуће федерације. Белоруски председник је 27. маја 2008. објавио да је Премијер Русије Владимир Путин именован за премијера руско-белоруске уније.[57]

Амблем ЗНД

Белорусија је такође једна од оснивача Заједнице Независних Држава. Белорусија има потписане уговоре о слободној трговини са неколико земаља чланица ЕУ, иако је службено ЕУ завела санкције према председнику Лукашенку и његовим сарадницима. Србија са Белорусијом има потписан уговор о слободној трговини и специјалним везама,[58] а билатерални односи између две земље су на највишем нивоу (Србија има амбасаду у Минску, а Белорусија у Београду).

Дипломатски односи са САД су затегнути и лоши због подршке службеног Вашингтона белоруској опозицији. Међутим, две земље сарађују у борби против организованог криминала и трговине људима, као и на питањима технолошког криминала и помоћи у ванредним ситуацијама.

Односи са НР Кином су такође на високом нивоу, посебно у економској сфери.[59]

Белорусија је чланица и Организације Уговора о заједничкој безбедности, затим Покрета несврстаних од 1998. и Организације за Европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Војска[уреди]

Оружане снаге Републике Белорусије су формиране 1992. године на остацима некадашње Совјетске армије која је била стационирана на територији БССР-а. Трансформација некадашње совјетске армије је завршена до 1997. године, а број војника је смањен за 30.000. Оружане снаге делују у оквиру Министарства одбране и подељене су у три рода: копнена војска, ваздухопловство и специјалне јединице. Главнокомандујући оружаних снага је председник државе.[60]

Сви пунолетни младићи имају обавезу редовног служења војног рока и они уједно чине резервни састав Војске Белорусије (војни рок траје 12 месеци за високообразоване регруте, док за остале траје 18 месеци).[61] Статус професионалних војника имало је 2001. године 12.000 припадника Оружаних снага Белорусије.[62] Године 2005. је за потребе одбрамбених снага издвојено 1,4 % укупног БДП-а. Иако Белорусија не изражава интересе ка будућем чланству у НАТО-у, ипак учествује у неким НАТО програмима попут Партнерства за мир (од 1995), а такође пружа и подршку мисији ИСАФ у Авганистану. Од 1992. године чланица је Организације колективне безбедности заједно са још 6 бивших држава Совјетског Савеза.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Белорусије

У административном смислу Република Белорусија је подељена на шест области или региона (блр. вобласць; рус. область) које су уједно и највише територијалне јединице а имена су добиле на основу административних центара. Области су даље подељене на округе или рејоне (блр. раён; рус. район) којих има укупно 118. Постоји 12 самоуправних градова са преко 50 хиљада становника. Град Минск има посебан статус и подељен је на 9 дистрикта.[63]

Области Републике Белорусије
Заст. Грб Област Администр.
центар
Површина
км²[64]
Становника
2011.[65]
Датум оснивања Карта
1 Flag of Minsk, Belarus.svg Coat of arms of Minsk.svg Град Минск Минск 0 308 0 1.865.100 1067.
Минска област Брестска област Гомељска област Гроднианска област Могиљовска област Витепска област МинскАдминистративное деление Республики Беларусь (при нажатии на изображённую область осуществляется переход на соответствующую статью)
2 Flag of Brest Voblast, Belarus.svg Escut Oblast Brest.png Брестска Брест 0 32.787 0 1.393.300 4.дец. 1939.
3 Flag of Homyel Voblast.svg Coat of arms of Homyel Voblast.svg Гомељска Гомељ 0 40.370 0 1.433.000 15.јан. 1938.
4 Flag of Hrodna Voblasts.svg Coat of Arms of Hrodna Voblasts.svg Гродненска Гродно 00 25.127 00 1.064.300 20.сеп. 1944.
5 Flag of Mahilyow Voblast.png Escut Oblast Mohilev.png Могиљовска Могиљов 0 29.069 0 1.085.400 15.јан. 1938.
6 Flag of Minsk Voblast.svg Coat of Arms of Minsk province.svg Минска Минск 0 39.895 0 1.409.500 15.јан. 1938.
7 Flag of Vitsebsk Voblasts.svg Coat of Arms of Vitsebsk Voblasts.svg Витепска Витепск 0 40.051 0 1.218.500 15.јан. 1938.
- Flag of Belarus.svg Coat of arms of Belarus.svg Република Белорусија Минск 0 207.595 0 9.467.000 25. март 1918.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Белорусије
График кретања БДП Белорусије од 1995. до 2008.

До распада бившег Совјетског Савеза 1991. Белорусија је била једна од индустријски најразвијенијих чланица. Након стицања независности, готово све бивше совјетске републике су упале у економске потешкоће. Уместо тржишног капитализма Белорусија је увела тржишни социјализам, државно уређење у ком влада контролише кретање цена и степен инфлације и има право да се меша у рад приватних предузећа (тржиште је либерализовано тек 2008. са циљем интензивнијег привлачења иностраних инвестиција). Те мере белоруске владе, али и Унија са Русијом, помогли су Белорусији да економски доста безболно преживи ту почетну фазу транзиције.

Белоруска привреда по секторима

Захваљујући савезу са Русијом, Белорусија има огромно извозно тржиште за своје производе, а главни енергенти (нафта и гас) доступни су по нижим ценама у односу на цену коју плаћају чланице ЕУ. Све је то довело до економског раста током деведесетих година 20. века. У извештају УН-а о привреди у свету у 2006.[тражи се извор од 03. 2014.] Белорусија је означена као брзорастућа привреда: раст БДП-а у 2004. износио је 11% (на другом месту у ЗНД-у), а у 2005. раст је износио 8,5%. На основу тих показатеља Белорусија је забележила већи раст од суседних земаља чланица ЕУ (Пољске, Литваније и Летоније). Раст у 2010. износио је око 6,1%.[66] Велики проблем, инфлација (која је по неким показатељима у 1999. износила 300%) смањена је на 6,6% у 2006. години. Међутим, у 2011. инфлација је поново доживела велики скок, и у првих 6 месеци износила је 36,2% (у односу на 9,9% из 2010).[67][68]

Из бивше заједничке државе Белорусија је наследила изразито развијену и јаку индустријску и пољопривредну основу, као и веома образован стручни кадар. Животни стандард је био међу највишима на подручју бивше СССР. Након стицања независности и даље је задржан стари совјетски систем, а приватизације државног капитала готово да није ни било (око 80% индустрије, укључујући и највеће комбинате, остали су у власништву државе). Предузећа у државном власништву чине око 75 % целикупне вредности националног БДП-а.

Најважније природно богатство је тресет који се користи као гориво, као ђубриво, и у хемијској индустрији. Економски су исплативе и залихе камене и калијумове соли. Резрве нафте и природног гаса су веома скромне, тако да се већина енергената увози из суседне Русије (нафтна поља у Полесју задовољавају свега 30% домаћих потреба). Постоје и значајније залихе уљних шкриљаца, процењене на око 8,8 милијарди тона. Најважније рафинерије нафте и гаса налазе се у Новополацку и Гомељу (50% готових производа се извози).

Развијена је индустрија трактора и других пољопривредних и грађевинских машина, затим хемијска, текстилна и дрвопрерађивачка индустрија. Главни пољопривредни производи су кромпир, лан, конопља, шећерна репа, зоб, раж и пшеница, док у сточарству доминира млечно и месно говедарство, свињогојство и узгој пилића.

Банкнота од 100.000 белоруских рубљи

Главни спољнотрговачки партнери Белорусије су Русија, Пољска, Украјина и Немачка.[69]

Нуклеарна хаварија у Чернобиљу 1986. године оставила је веома негативне последице и на белоруску привреду. Због појачане радијације, дошло је до загађења земљишта, многа села (посебно на југу земље) у потпуности су напуштена, а становништво пресељено. Процес деконтаминације загађених подручја је јако скуп и дуготрајан.

Мапа најважнијих друмских линија у Белорусији

Укупан БДП у 2007. износио је 110,6 милијарди долара,[70] а БДП по глави становника износио је $10.841 (2008).[66] Стопа незапослености у јануару 2010. износила је свега 0,9%.[71] Спољни дуг земље у 2010. износио је 22,06 милијарди америчких долара. Сектор услуга чини 51% укупног БДП-а, индустрија 27,1, а пољопривреда 13 %.[тражи се извор од 03. 2014.]

Развијене су све врсте саобраћаја. Укупна дужина железничких пруга износи 5.512 км, а национални железнички превозник су Железнице Белорусије, преко којих се одвија 3/4 укупног теретног и око 1/2 путничког саобраћаја у земљи. Укупна дужина асфалтираних путева износи 83.000 километара. Национални авио-превозник је Белавија из Минска.

Култура и уметност[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Белорусије

Књижевност[уреди]

Франциск Скорина је стандардизовао белоруски језик и штампао прву књигу на ћириличном писму

Почеци белоруске књижевности се везују за период Кијевске Русије (између XI и XIII века) и углавном се односе на литургијске списе и житија. Из тог периода датирају житија и поуке светог Кирила Туравског кога су савременици називали „руским Јованом Златоустим“ (богословска академија у Минску носи његово име).[72]

Прве штампане књиге на белоруском језику појавиле су се почетком XVI века када је данашња Белорусија чинила део Литванске кнежевине у којој је старобелоруски имао статус службеног језика. Прву штампану књигу на белоруском, Псалтир, објавио је 1517. године у Прагу Франциск Скорина. То је уједно била и прва књига штампана на неком од источнословенских језика.

Период модерне белоруске књижевности почиње крајем XIX века, и комбинује елементе романтизма, импресионизма, реализма и модернизма. Најважнији књижевници из тог периода су били песници Максим Богданович и Јанка Купала и прозаиста Змитрок Бјадуља.

Музика[уреди]

Тек средином XIX века у већим градовима широм земље почињу се отварати оперске и балетске куће, а класична музика је доживела велики напредак током совјетске ере. Национални балетски театар из Минска је 1996. године добио награду за најбољу балетску кућу на свету.[73]

Дмитриј Колдун је представљао Белорусију на Песми Евровизије 2007.

Током 1970-их година планетарну славу су стекли чланови групе Пјесњари који су комбиновали фолк музику са савременим роком, и били су први совјетски бенд који је имао турнеју по САД. Тренутно најпопуларнији домаћи бенд је Љапис Трубјецкој (блр. Ля́пис Трубецко́й) који промовишу алтернативни рок.

Од 2004. године Белорусија се такмичи на избору за Песму Евровизије и на тај начин промовише властиту музику и културу на глобалном нивоу. Највећи успех на том такмичењу до сада су остварили 2007. године у Хелсинкију када је певач Дима Колдун са песмом «Дай мне силу» (или на енглеском «Work Your Magic») заузео 4. место у финалној вечери.[74]

Народна ношња Белорусије на поштанској марки из 1961.

У граду Витебску се сваке године традиционално одржава међународни музички фестивал Славјански базар (Славянскі Базар у Віцебску) који промовише све словенску културу и уметност. На Славјанском базару су чак четири пута гран при фестивала освајали певачи из Србије (попут Жељка Јоксимовића, Маје Николић и Светлане Славковић).

Народна ношња[уреди]

Белоруска народна ношња датира из времена Кијевске Русије и израђена је углавном од лана или вуне, а детаљи се разликују од регије до регије. Етнографи су утврдили постојање око тридесетак различитих варијанти белоруске ношње на којој доминирају бела и црвена боја. Неки од традиционалних узорака се налазе чак и на белоруској застави.[75]

Кухиња[уреди]

Белоруска ускршња јаја

Белоруска традиционална кухиња почива на обиљу поврћа, месу (углавном свињетини) и хлебу (углавном ражани хлеб, јер природни услови много више погодују узгоју ражи у односу на друге житарице). Храна се углавном служи кувана. У знак добродошлице домаћин госта традиционално дочекује са хлебом и сољу (што је традиција у већини словенских народа). Најпопуларнија пића су вотка и квас. Квас је безалкохолно пиће које се прави од пшеничног или раженог брашна. Начин припреме је сличан као код припреме бозе која се прави од кукурузног брашна. Квас се често комбинује са свежим поврћем за справљање освежавајуће хладне супе зване „акрошка“.

Телекомуникације и медији[уреди]

Године 2008. на целој територији Републике Белорусије било је регистровано 3.720.000 претплатника фиксне телефоније и 8.640.000 корисника мобилне телефоније. Национална телефонска агенција је Белтелеком и у државном је власништву. Постоји око 113.000 интернет хостова који задовољавају потребе око 3,5 милиона корисника интернета.[76] Највећа медијска кућа у земљи је Национална радио-телевизија Белорусије (НГТРК РБ), која емитује радијски и ТВ програм преко земаљских и сателитских фреквенција.

Према Уставу Белорусије загарантована је слобода медија, међутим став 5 Устава забрањује клевете на рачун председника државе и високих државних званичника. Због тога члана у Уставу, многе невладине организације сумњају у стварну слободу медија у Белорусији. Због тога су ОЕБС и Freedom House рангирали Белорусију као земљу у којој је угрожена слобода медија.[77]

Спорт[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Белорусија на олимпијским играма, Репрезентација Белорусије у хокеју на леду и Викторија Азаренка
Белоруска тенисерка Викторија Азаренка

Највише спортско тело у држави је Олимпијски комитет Белорусије. Белоруски спортисти су дебитовали на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. као део олимпијског тима Совјетског Савеза, а од Лилехамера 1994. Белорусија наступа као самостална земља. Први белоруски спортиста који је освојио олимпијску медаљу био је бацач кладива Михаил Кривоносов у Мелбурну 1956. године, док је прву медаљу за Белоруски олимпијски комитет освојио такмичар у брзом клизању Игор Железовски на ЗОИ 1994. у Лилехамеру (сребро). Јекатерина Карстен-Ходотович, веслачица у скифу, званично је најбоља белоруска олимпијка са 4 медаље (две златне, и по једна сребрна и бронзана). Учествовала на свих пет ЛОИ на којима је учествовала Белорусија.

Хокеј на леду је најпопуларнији екипни спорт у Белорусији. Хокејашки клуб Динамо из Минска такмичи се у најјачој хокејашкој лиги у Европи КХЛ лиги. Арена Минск у којој хокејаши Динама играју своје утакмице на домаћем терену, са капацитетом од преко 15.000 места је највећи затворени спортски објекат у земљи. Хокејашка репрезентација је редован учесник светских првенстава и олимпијских турнира. Највећи успех хокејашка репрезентација је остварила на ЗОИ 2002. у Солт Лејк Ситију (САД) освојивши четврто место.[78] Белорусија ће бити домаћин хокејашког светског првенства 2014. године. Фудбалери клуба Бате Борисов у три наврата су наступали у групној фази Уефине Лиге шампиона.

Познатији белоруски спортисти су и тенисери Викторија Азаренка — двострука победница Отвореног првенства Аустралије (2012 и 2013), Макс Мирни (својевремено 18. тенисер света) те Наташа Зверева (светски број 1 1991. године). Стонотенисер Владимир Самсонов је био шестоструки европски првак, Виталиј Шчербо је проглашен за најбољег гимнастичара свих времена (12 титула светског првака и 6 олимпијских златних медаља). Олга Корбут је освојила 4 олимпијска и 2 светска злата у гимнастици.

Национални празници[уреди]

Датум Празник Белоруско име Напомене
1. јануар Нова година Новы год
3. јануар Дан банкара и финансијских радника у Белорусији Професионални празник
5. јануар Дан социјалне заштите (професионални празник) Од 26. марта 1998. године
7. јануар Божић Праваслаўныя Каляды
21. јануар Дан инжињерије (професионални празник) Од 21. јануара 1999. год.
Последња недеља јануара Дан белоруске науке
8. март Дан жена Дзень жанчын
15. март Дан уставности Дзень канстытуцыі Од 1994.
1. мај Празник рада Дзень працы Нерадни дан
9. мај Дан победе Дзень Перамогі
30. јун Дан економиста (празник стручњака) Од 2000.
3. јул Дан независности Белорусије Дзень незалежнасці (Дзень Рэспублікі) Од 1996.. До 1996. празновао се 27. јуна.
7. новембар Дан Октобарске револуције Дзень Кастрычніцкай рэвалюцыі
25. децембар Католички Божић Каталіцкія Каляды
Покретни датум Католички Васкрс Каталіцкі Вялікдзень
Покретни датум Православни Васкрс Праваслаўны Вялікдзень
9-и дан после православног Васкрса Радуница (Задушнице) Радуніца
Друга недеља маја Дан грба и заставе Белорусије Дзень Дзяржаўнага Герба і Дзяржаўнага Сцяга Од 1995.

Референце[уреди]

  1. ^ Устав Републике Белорусије члан 1, поглавље 17, Председник Белорусије, приступљено 9. 2. 2013. 
  2. ^ Национална агенција за статистику [1]
  3. ^ ММФ Белорусија, Међународни монетарни фонд, приступљено 9. 2. 2013. 
  4. ^ Human Development Index and its components, United Nations Development Programme, приступљено 9. 2. 2013. 
  5. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  6. ^ Belarus: addressing imbalances — табела 15, pp. 66., United Nations Development Programme, приступљено 9. 2. 2013. 
  7. ^ а б в Birgerson 2002, стране 105-106
  8. ^ а б Minahan, James. Miniature empires: a historical dictionary of the newly independent states. Greenwood Press Приступљено 9. 2. 2013.. 
  9. ^ Клоков В. Я. Великий освободительный поход Красной Армии (освобождение Западной Украины и Западной Белоруссии), Воронеж, 1940.
  10. ^ Минаев В. Западная Белоруссия и Западная Украина под гнетом панской Польши, М., 1939.
  11. ^ а б Трайнин И. Национальное и социальное освобождение Западной Украины и Западной Белоруссии, М., 1939.
  12. ^ Axell, Albert (2002). Russia's Heroes, 1941–45. Carroll & Graf Publishers. . ISBN 978-0-7867-1011-9. pp. 247.
  13. ^ What should the EU do about Belarus?, Економист, приступљено 9. 2. 2013. 
  14. ^ About Belarus — Population, Уједињене нације у Белорусији, приступљено 9. 2. 2013. 
  15. ^ а б в Zaprudnik 1993, стране 2
  16. ^ Аб паходжанні назваў Белая і Чорная Русь, Язэп Юхо, 1956.
  17. ^ Minahan (1998), стр. 35.
  18. ^ Snyder, Timothy (2004). The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569–1999. Yale University Press.. . ISBN . pp. 24.
  19. ^ de Courson 1879. pp. 281.
  20. ^ Plokhy (2001), стр. 327.
  21. ^ Ryder (1998), стр. 183.
  22. ^ О названии Белорусской Советской Социалистической Республики, Законодательстбо Республики Беларусь, приступљено 9. 2. 2013. 
  23. ^ Government of Belarus, Законодательстбо Республики Беларусь, приступљено 9. 2. 2013. 
  24. ^ Географија Белорусије, Central Intelligence Agency, приступљено 9. 2. 2013. 
  25. ^ Климат и погода в Беларуси, Belarus.by, приступљено 9. 2. 2013. 
  26. ^ Беларусь - климат, Svali.ru, приступљено 9. 2. 2013. 
  27. ^ Загрязнение территории Беларуси, Документы ЧАЭС, приступљено 9. 2. 2013. 
  28. ^ Cancer in Belarus increased 40% after Chernobyl, Low Level Radiation Campaign, приступљено 9. 2. 2013. 
  29. ^ Гісторыя Беларусі: У 6 т. — Т. 1. Старажытная Беларусь: Ад першапачатковавга засялення да сярэдзіны XIII ст. / Костюк, Михаил Павлович страна 334.
  30. ^ Rambaud, Alfred; Edgar Saltus (1902). Russia. P. F. Collier & Son. pp. 46-48.
  31. ^ The Russo-Polish Historical Confrontation, Rice University, приступљено 9. 2. 2013. 
  32. ^ Understanding Belarus. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 57-. ISBN 978-0-7425-5558-7 Приступљено 9. 2. 2013.. 
  33. ^ Политика геноцида, Хатынь, приступљено 9. 2. 2013. 
  34. ^ Olson (1994), стр. 95.
  35. ^ а б Stalin and Russification, Library of Congress, приступљено 9. 2. 2013. 
  36. ^ Чернобыль между домыслами и фактами, ИБРАЭ РАН, приступљено 9. 2. 2013. 
  37. ^ В Год памяти, Белорусы и рынок, приступљено 9. 2. 2013. 
  38. ^ а б Perestroika, Library of Congress, приступљено 9. 2. 2013. 
  39. ^ Принятие Декларации о государственном суверенитете, Белорусские новости, приступљено 9. 2. 2013. 
  40. ^ Referendum of March 1991, Russian History Encyclopedia, приступљено 9. 2. 2013. 
  41. ^ World Factbook: Belarus, Central Intelligence Agency, приступљено 9. 2. 2013. 
  42. ^ Статистический бюллетень „Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа“, Белстат
  43. ^ Tres de cada cuatro bielorrusos emplean en su vida cotidiana el ruso, El Confidencial, приступљено 9. 2. 2013., „Према резултатима завода за статистику Белорусије око 72% становништва користи руски језик у свакодневној конверзацији, док свега око 11,9% користи искључиво белоруски језик. Остатак равномерно употребљава оба језика 29,4%. Сваки десети становник не разуме белоруски језик.“ 
  44. ^ Белорусија - становништво, CIA World Factbook, приступљено 9. 2. 2013. 
  45. ^ Продолжительность жизни в Беларуси, TUT.BY, приступљено 9. 2. 2013. 
  46. ^ а б Religion and denominations in the Republic of Belarus, Commissioner on Religions and Nationalities, приступљено 9. 2. 2013. 
  47. ^ International Religious Freedom Report 2010, Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor, приступљено 9. 2. 2013. 
  48. ^ а б Информационно-аналитический центр при Администрации Президента Республики Беларусь. Республика Беларусь в зеркале социологии. Сборник материалов социологических исследований за 2011 год. Минск «Бизнесофсет» 2012 
  49. ^ Почему белорусы не хотят учить своих детей на родном языке?, NAVINI.BY, приступљено 9. 2. 2013. 
  50. ^ Решение о включении Беларуси в Болонский процесс может быть принято в 2012 году, TUT.BY, приступљено 9. 2. 2013. 
  51. ^ No Bologna for Belarus, European Voice, приступљено 9. 2. 2013. 
  52. ^ Приглашаем в Национальную академию наук Беларуси!, Национальная академия наук Беларуси, приступљено 9. 2. 2013. 
  53. ^ а б Section IV: The President, Parliament, Government, the Courts, Прес служба председника Белорусије, приступљено 9. 2. 2013. 
  54. ^ а б Profile: Alexander Lukashenko, BBC News, приступљено 9. 2. 2013. 
  55. ^ Profile: Europe's last dictator?, BBC News, приступљено 9. 2. 2013. 
  56. ^ а б Republic of Belarus, Amnesty International, приступљено 9. 2. 2013. 
  57. ^ Putin named PM of Belarus-Russia alliance, Associated Press, приступљено 9. 2. 2013. 
  58. ^ Споразум о слободној трговини између Србије и Белорусије, Г17+, приступљено 9. 2. 2013. 
  59. ^ China's Xi promises Belarus $1 billion in loans, Reuters, приступљено 9. 2. 2013. 
  60. ^ Из округа - в армию суверенного государства, Министарство одбране, приступљено 9. 2. 2013. 
  61. ^ Routledge, IISS Military Balance 2007. pp. 158-159
  62. ^ Војска Белорусије, Central Intelligence Agency, приступљено 9. 2. 2013. 
  63. ^ http://www.levonevski.net/pravo/razdel2/num6/2d686.html, Levonevski, приступљено 9. 1. 2013. 
  64. ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» (по состоянию на 1 января 2011 г.)
  65. ^ «О демографической ситуации за январь-апрель 2011 г.» (по состоянию на 1 мая 2011 г.)
  66. ^ а б Газеты пишут о качестве жизни в Белоруссии на мировом фоне, Демоскоп, приступљено 9. 1. 2013. 
  67. ^ Инфляция в Беларуси в 2011 году может составить 33-39%, Интерфакс, приступљено 9. 1. 2013. 
  68. ^ В июне цены выросли на 8,6%, за 6 месяцев - на 36,2%, TUT.BY, приступљено 9. 1. 2013. 
  69. ^ Отрицательное сальдо внешней торговли товарами превысило $1,2 млрд, TUT.BY, приступљено 9. 1. 2013. 
  70. ^ Country Comparison — National product, CIA, приступљено 9. 1. 2013. 
  71. ^ Официальная безработица в Беларуси составляет 0,9%, АФН, приступљено 9. 1. 2013. 
  72. ^ Святитель Кирилл Туровский, епископ, Православный календар, приступљено 9. 1. 2013. 
  73. ^ Belarusian Composers and Classical Music, Belarus Guide, приступљено 9. 1. 2013. 
  74. ^ Alexandra & Konstantin, The National State Teleradiocomany, приступљено 9. 1. 2013. 
  75. ^ The Ornament, Flags of the World, приступљено 9. 1. 2013. 
  76. ^ Белорусија, Central Intelligence Agency, приступљено 9. 1. 2013. 
  77. ^ Media Freedom in Belarus (May 30, 2003), United States Department of State, приступљено 9. 1. 2013. 
  78. ^ Belarus, IIHF, приступљено 9. 2. 2013. 

Литература[уреди]

  • Minahan, James. Miniature empires: a historical dictionary of the newly independent states. Greenwood Press Приступљено 9. 2. 2013.. 
  • Understanding Belarus. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 57-. ISBN 978-0-7425-5558-7 Приступљено 9. 2. 2013.. 
  • Др Раде Давидовић (2004). Регионална географија Европе/Белорусија, Нови Сад: ПМФ Универзитета у Новом Саду
  • de Courson, Barbara Frances Mary (1879). The Jesuits: their foundation and history, Volume 1. Benziger Brothers
  • Levy, Patricia; Spilling, Michael (2009). Belarus. New York: Benchmark Books. ISBN 978-0-7614-3411-5. 
  • Minahan, James (1998). Miniature Empires: A Historical Dictionary of the Newly Independent States. Greenwood. ISBN 978-0-313-30610-5. 
  • Plokhy, Serhii (2001). The Cossacks and Religion in Early Modern Ukraine. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924739-4. 
  • Richmond, Yale (1995). From Da to Yes: Understanding the East Europeans. Intercultural Press. ISBN 978-1-877864-30-8. 
  • Ryder, Andrew (1998). Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States, Volume 4. Routledge. ISBN 978-1-85743-058-5. 
  • Szporluk, Roman (2000). Russia, Ukraine, and the Breakup of the Soviet Union. Hoover Institution Press. ISBN 978-0-8179-9542-3. 
  • Treadgold, Donald; Herbert J. Ellison (25 November 1999). Twentieth Century Russia. Westview Press. ISBN 978-0-8133-3672-5.
  • Vauchez, André; Richard Barrie Dobson, Michael Lapidge (2001). Encyclopedia of the Middle Ages. Routledge. ISBN 978-1-57958-282-1.
  • Zaprudnik, Jan (1993). Belarus: At A Crossroads In History. Westview Press. ISBN 978-0-8133-1794-6. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Добар чланак Чланак Белорусија је изабран у категорију добрих чланака.
Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.