Белорусија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 51°-56° СГ Ш, 23°-33° ИГД

Република Белорусија
блр. Рэспубліка Беларусь
рус. Республика Беларусь
Застава Белорусије Грб Белорусије
Застава Грб
Химна
Мы, Беларусы
My Belarusy.ogg
Положај Белорусије
Главни град Coat of Arms of Minsk, Belarus.png Минск
Службени језик белоруски, руски[1]
Влада Председничка република
 - Председник Александар Лукашенко
 - Премијер Михаил Мјасникович
Стварање  
 - Основана 25. март 1918. 
 - Независност Из Совјетског Савеза 
 - Објављена 27. јул 1990. 
 - Призната 26. децембар 1991. 
Површина  
 - Укупно 207.595 km² (85.)
 - Вода (%) занемарљиво (2.830 км²)¹
Становништво  
 - 2011. 9.471.900 [2] (87.)
 - 2009. попис 9.503.807
 - Густина 45,6/km² (142.)
БДП (ПКМ) 2010. приближно
 - Укупно $131.201 милијарди[3] (64.)
 - По глави становника 13.864 (78.)
ИХР (2011.) 0.756[4] (65.) – висок
Валута Белоруска рубља (BYR)
Временска зона UTC +2 (лети +3) ЕЕТ
Интернет домен .by
Позивни број ++375
¹"FAO's Information System on Water and Agriculture"

Белорусија (блр. Беларусь; рус. Беларусь или Белоруссия), службено Република Белорусија, континентална је држава у источној Европи. Граничи се са Русијом на североистоку, Украјином на југу, Пољском и Литванијом на западу, те Летонијом на северозападу. Главни и највећи град је Минск, а остали већи градови су Гомељ, Могиљов, Витебск, Гродно и Брест. Преко 25 % територије од укупно 207.000 км² је под шумом,[5] а најважнији извори прихода су пољопривреда и индустрија.

Све до XX века територија данашње Белорусије је била део других држава, међу којима су Полоцка кнежевина, Велика кнежевина Литванија, Пољско-литванска унија и Руска Империја. Уз помоћ царске Немачке Белорусија је 25. марта 1918. прогласила независност, као марионетска Белоруска Народна Република. Након немачкога пораза проглашена је ССР Белорусија 1. јануара 1919. и ушла је у састав Руске СФСР, али већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и преименована је у Белоруску ССР. Након рата западних сила против Лењинове Русије Белоруска ССР је постала део СССР-а[6], док је Западна Белорусија уључена у састав Пољске.[7] После Октобарске револуције, Белорусија је постала једна од конститутивних република Совјетског Савеза и преименована је у Белоруску ССР. Данашње границе добила је 1939. након Совјетске инвазије на Пољску и враћања Западне Белорусије, коју је Пољска заузела 1921.[8][9][10][10] У току Другог светског рата, Белорусија је претрпела страховита разарања, изгубила је готово трећину популације и више од половине економских ресурса.[11] Привреда је обновљена у пост ратним годинама. Белоруска ССР је била један од оснивача УН-а, заједно са СССР-ом и Украјинском ССР.

Белоруски парламент је 27. јула 1990. прогласио суверенитет а након распада СССР-а и независност Белорусије 25. августа 1991. Александар Лукашенко је председник државе од 1994. године. Многе западне владе и невладине организације критикују власт у Белорусији због наводних репресалија према представницима опозиције и лажирања избора.[12][13][14] Од 2000. године Белорусија има са Русијом потписан уговор о специјалним везама са индицијама ка стварању Савеза Русије и Белорусије. Члан је царинске уније са Русијом и Казахстаном, Заједнице независних држава, Организације Уговора о заједничкој безбедности, Евроазисјке економске заједнице и партнер у дијалогу у Шангајској организацији за сарадњу.

Већина популације Белорусије живи у урбаним подручјима у и око великих градова (центара административних дивизија које се зову области).[15] Преко 80 % популације су етнички Белоруси, а најбројније мањинске заједнице су Руси, Пољаци и Украјинци. Службени језици су белоруски и руски (још од референдума 1995. год). У конфесионалном погледу највећи проценат становника су верници Руске православне цркве, а на западу земље постоје мање заједнице Римокатолика.

Садржај

[уреди] Географија

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Белорусије
Типичан Белоруски пејзаж. Језеро Струста у Витебској области
Припјат код града Мазир

Белорусија лежи између 51° и 57° северне географске ширине и 23° и 33° источне географске дужине. Географски центар земље налази се на 53°31′51″N 28°2′38″E / 53.53083, 28.04389 удаљен 70 км југоисточно од Минска. Државна територија је релативно равна, без већих узвишења. Највиши врх Дзержинска гора висок је свега 346 метара (а следи Лисаја са 342 метра), а просечна надморска висина је око 162 метра. Најнижа тачка је у долини Њемена, на граници са Литванијом, надморске висине око 80 метара. Глацијација је најзаслужнија за изразиро раван и замочварен пејзаж Белорусије. Северни делови су нешто издигнутији, испуњени језерима и благим узвишењима моренског порекла. На југу, око реке Припјат налази се велика мочварна низија Полесје (уједно једно од највећих мочварних подручја у Европи).[16]

Преко 3.000 водотока (од чега 42 су реке) и на хиљаде мањих језера чини хидролошку карту Белорусије веома богатом и разноврсном. Воде отичу у два слива: балтички и црноморски. Ка Балтичком мору отичу Западна Двина (или Даугава) и Њемен, док Дњепар и Припјат (иначе притока Дњепра у Украјини) отичу ка Црном мору. Иако су језера бројна, површином су углавном мала, просечно око 0,5 км² и више личе на мочваре. Највеће језеро је Нароч у Минској области са површином од 79,6 км².

Карта Белорусије

Око четвртине државне територије је прекривено шумама, али углавном доминирају мање галеријске шуме. Највећа је реликтна прашума Бјаловешка шума (блр. Белавежская пушча) која се простире између Бреста и Бјалистока (Пољска) и под заштитом је УНЕСКО-а. На северу углавном доминирају четинарске шуме (укључујући и брезу и јову), док у јужним подручјима шуме су вегетацијски много разноврсније.

Иако континентална земља, због близине Балтика (удаљен свега 257 км) Белорусија има умерено континенталну климу, што представља прелаз између океанске и континенталне климе.[17] Лета су доста свежа и влажна док су зиме благе са обиљем снежних падавина. Средња годишња температура ваздуха креће се од 5,7 °C до 8,2 °C. Летњи температурни просек је око 18 °С, а зимски -6 °С. Најтоплији су јужни и југозападни делови земље. Просечна количина падавина се креће између 500 и 800 мм годишње са максимумима падавина током лета и јесени, највише у централним и северозападним рејонима.[18]

Белорусија је доста сиромашна рудним богатствима. Постоје једино нешто веће залихе тресета, затим скромне залихе нафте и природног гаса, гранита, доломита (кречњака), лапорца, креде, песка, шљунка и глине.

[уреди] Последице Чернобиљске хаварије

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Чернобиљска катастрофа

Белорусија је највише осетила последице нуклеарне хаварије у Чернобиљу из 1986. године. Правац ветра првих дана и недеља након хаварије довео је до тога да је од укупне количине радиоактивног цезијума 137 који је пао на Европу, чак 70 % се задржало над Белорусијом.[19] О коликој хаварији је била реч најбоље сведочи податак да је чак у јулу 1991. цела територија Белорусије била проглашена зоном еколошке катастрофе. Радијацији су биле најизложеније јужне области Могиљовска и Гомељска, док је озрачено преко 2 милиона људи.

Око 7.000 km² је било контаминирано радиоактивним цезијумом 137 а ниво радијације износио је 15 Ci (односно 550 GBq) по квадратном километру. Године 1996. и даље је било контаминирано 22 % територије (што је за само 1 % мање него 1986.) са нивоом радијације од 1 Ci/km² (37 GBq/km²).[20]

Последице нуклеарног акцидента и данас су видљиве. Број оболелих од разних врста канцера је вишеструко увећан, док је број генетских абнормалности код новорођенчади повећан за 40 % у односу на период пре хаварије. Слична ситуација је и са биљним и животињским светом, док је количина радијације у мочварним подручјима и даље изнад нормале. У 1995. години је за санирање катастрофе утрошено скоро 15 % укупних буџетских средстава државе за ту годину.

[уреди] Национални паркови

Име Основан Величина (ha) Слика
Национални парк Бјаловјешка шума 1921. 87 363 BelarusBNP09.JPG
Национални парк Нарачански 1999. 94 000 Krajavid, Miadzielski rajon.jpg
Национални парк Браславска језера 1995. 69 115 Ilmienak - 1.jpg
Национални парк Припјатски 1996. 85 841

[уреди] Историја

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Белорусије

[уреди] Порекло имена

Данашњи термин Белорусија се веже са појмом "Бела Рутенија" ("Бела Рус" или "Белая Русь") односно лат. Ruthenia Alba. Постоји неколико објашњења о пореклу имена "Бела Рус".[21] Према етно - религијској теорији тај термин се користио да би се описале руске (рутенијске) земље које су биле у саставу Велике кнежевине Литваније а које су насељавали христијанизовани Словени, за разлику од "Црне Рутеније" која је била насељена претежно паганским Балтима.[22] Друго могуће тумачење имена долази из чињенице да је локално Словенско становништво на тим просторима носило искључиво белу одећу.[21][23] Једна пак легенда каже да је то био назив за старе руске земље (Поласје, Витебск и Могиљов) које нису биле покорене од стране Татара. Други пак извори говоре да су земље које пре 1267. нису покорене од стране Монгола означаване као "Бела Рус".[21] Историчар Алеш Бели је 2008. на Литванском институту за историју у Вилњусу успео да одбрани докторску дисертацију на тему Одређивање хоронима Бела Русија на примеру европских докумената и мапа из периода од XII до средине XVIII века[24] према којој је "Бела Русија" подручје Новгородске републике која је покорена од стране Велике московске кнежевине 1478. године, а односи се на територију данашње источне Белорусије.

У разним изворима често је долазило до мешања појмова Рутенија (Рус) и Русија, тако да је често Бела Рутенија (или Бели Рус) изједначавана са појмом Бела Русија. То погрешно тумачење често су ширили Московски намесници након пада Кијевског Руса да би себе приказали као легалне наследнике целе Рутеније (односно источно словенског етноса) и користили су ту чињеницу као casus belli (повод за рат) против Пољске и Литваније (са циљем ослобађања подручја западне Рутеније).[25] Први пут се појам "Бела Русија" појавио у средњовековним германским и латинским списима, а папа Пие VI је користио латински назив "Alba Russia" у папској були из 1783. године.[26] Током XVII века руски цареви су користили термин "Бела Рус" као одредницу за територије одузете од Литваније.[27]

Белорусија је службено добила име Беларусија (рус. Белоруссия) у времену царске Русије а руски цар је имао титулу "цар свих руских земаља". Током совјетске ере термин Белоруссия се усталио као део националне свести. Термин Белоруссия се службено користио све до 1991. године када је врховни совјет БССР-а одлучио да се нова држава убудуће зове Беларусь (иако се у многим светским језицима, па и у српском држава означава и даље старим именом Белорусија). Конзервативне странке су се противиле промени имена земље и покушале су да блокирају уношење те измене у устав.[28] И данас постоје многи који користе стари термин за име земље. Службено име државе је Република Беларус (Рэспубліка Беларусь, Республика Беларусь).[29][30]

[уреди] Праисторија

Археолошким истраживањима доказано је постојање Homo erectus и неандерталског човека на овом подручју у раном палеолиту.[31] Први индоевропљани на територији Белорусије су се појавили током III миленија пре нове ере.

[уреди] Од средњег до XX века

Поштанска маркица са крстом свете Ефросиније из 1992.

Словени насељавају просторе данашње Белорусије између VI и VIII века. Тадашњи Источни Словени сусрећу се с Варјазима и оснивају прву велику државу источне Европе – Кијевску Русију. У саставу те државе налазиле су се и кнежевине чија су средишта била у данашњим белоруским градовима Полак, Минск, Туров и Пинск.[32]

У XIII веку након монголске провале у којој је Кијев био до темеља уништен, Кијевска Русија се распала на неколико мањих кнежевина, а кнежевине које су се налазиле на подручју Белорусије, ушле су у састав Велике Кнежевине Литваније. Полоцка и Турово-Пинска кнежевина су припојене Литванији у XIII веку док је Минску кнежевину освојио литвански кнез Гедимин у току XV века. До краја XV века, та кнежевина ће се нагло проширити на источну Европу и обухватити простор од Балтичког до Црног мора.

Источни Рус у оквирима Кнежевине Литваније

Велика кнежевина Литванија је ушла у персоналну унију са Краљевином Пољском 1386. године чиме белоруске земље улазе у састав Пољске. Руски цар Иван III Васиљевич је 1486. године започео освајања на истоку са циљем поновног обнављања Кијевске Русије.[33] Литванско - пољска унија је престала да постоји 1795. дисолуцијом Пољске од стране Царске Русије, Прусије и Аустрије. Белоруске територије су тако потпале под власт Царске Русије (под Катарином Великом) и у њеном саставу су се задржале све до пропасти царства 1917. год.

[уреди] XX век

Уз свесрдну помоћ Немачке Белорусија је 25. марта 1918. прогласила независност и тако је основана Белоруска Народна Република. Немачка је на тај начин покушала да интензивира процес германизације словена на том подручју. Међутим, БНР није била дугог века, јер већ 1919. године немачке трупе су се повукле а на њихово место је дошла совјетска Црвена армија. У Смоленску је 1. јануара 1919. проглашена ССР Белорусија која је ушла у састав Руске СФСР. Већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и преименована је у Белоруску ССР, а 3. фебруара је донесен и њен устав.[6][34] Након завршетка Пољско-совјетског рата (од 1919. до 1921.)

Грб Белоруске ССР

Белоруска ССР је постала део СССР-а[6], док је Западна Белорусија, сходно мировном уговору из Риге укључена у састав Пољске.[7]

Захваљујући совјетском моделу привредног развоја кроз петогодишње планове, Белорусија је током 1930-их доживела убрзану индустријализацију. Током марта 1924. и децембра 1926. БССР-у су враћени делови Витебске, Смоленске и Гомељске губерније који су јој одузети током 1919. године.

Нацистичка Немачка и СССР су 1939. извршили инвазију на Пољску, а делови североисточне Пољске (који су ушли у њен састав сходно одредбама Ришког мира из 1921.) су враћени у састав БССР-а као Западна Белорусија.

Тврђава у Бресту, место херојског отпора нацистичком окупатору

Немачка је 22. јуна 1941. напала СССР а Белорусија се прва нашла на удару. Након само месец дана територија целе БССР-а је окупирана од стране Вермахта. Током трогодишње окупације, Белорусија је доживела страховита разарања. До темеља је разрушено 209 градова (од укупно 290), 85 % индустрије је девастирано, а погинуло је између 2 и 3 милиона људи (што је чинило око трећине тадашње популације), уништено је и преко милион грађевина. На подручју Белорусије успостављено је 287 концентрационих логора кроз које је прошло више милиона људи.[35] Јеврејска популација је током Холокауста у Белорусији збрисана са лица земље и никада се није опоравила. Белорусија се вратила на предратни број становника тек 1971. године.[36]

По завршетку Другог светског рата, почео је велики процес обнове разрушене земље. Белорусија је убрзо претворена у велико градилиште, а потом и у главни центар индустријске производње целог совјетског запада. То је довело до отварања нових радних места, али и до интензивнијег насељавања руског становништва из унутрашњих делова СССР-а.[36] Белоруска ССР је (независно од СССР-а) била потписница повеље о оснивању ОУН-а (26. јун 1945.) и имала је властиту столицу у УН-у.[37] У августу 1945. на основу договора о разграничењу између Пољске и СССР-а (а сходно Керзонској линији[38]), Белорусија је изгубила област око Бјалистока и три рејона око Бреста који су враћени Пољској.

Карта Белоруске ССР из 1940.

Стаљин је спроводио интензивну политику "совјетизације", посебно на западу СССР-а са циљем да се спречи ширење западних утицаја.[39] На руководеће позиције у земљи су обично постављани кадрови из Москве, а била је ограничена и употреба белоруског језика. Стаљинову политику је наставио његов наследник Никита Хрушчов под паролом "Што пре сви проговоримо руским, брже ћемо изградити комунизам".[39]

У нуклеарној централи код Чернобиља у Украјини, на самој граници са Белорусијом је 26. априла 1986. дошло до хаварије услед које је велики део територије Белорусије био захваћен радијацијом, што је оставило озбиљне последице на становништво и живи свет.[40]

Током јуна 1988. у шуми Куропати крај Минска је пронађена масовна гробница у којој су сахрањене жртве совјетске тајне полиције НКВД из периода између 1937. и 1941.[41][42] Белоруски националисти су та открића користили као "кључни доказ" о тежњи Совјетских и руских власти да униште Белорусе као народ (иако се у тим гробницама налазе сви противници тадашње совјетске власти, без обзира на нацију) што је јачало тежње за независност од СССР-а.

Белоруска застава од 1991 до 1995 на поштанској маркици из 1992.

Међутим на изборима за Врховни совјет БССР одржаним у марту 1990. присталице независности Белорусије (Белоруски национални фронт - Партыя БНФ) је освојио свега 10 % места у совјету.[43]

Врховни Совјет Белоруске ССР је 27. јула 1990. је усвојио декларацију о суверенитету Белорусије (за је гласало 229 од 232 депутата).[44] На референдуму од 17. марта 1991. чак 83 % грађана Белорусије се изјаснило за очување и реформисање СССР-а.[45] Независност је проглашена 25. августа 1991. године када је декларација о суверенитету из 1990. уврштена у Устав Белорусије, а усвојене си и декларације о политичкој и економској независности Белорусије те суспензији Комунистичке партије Белорусије. Држава је преименована из Белоруске ССР у Републику Белорусију (блр. Рэспубліка Беларусь) 19. септембра '91, а убрзо су установљени нови грб, застава, устав и пасош. Лидери Белорусије, Украјине и Русије, Станислав Шускевич, Леонид Кравчуг и Борис Јељцин су 8. децембра 1991. у Бјаловешкој шуми прогласили формалан распад СССР-а и формирање Заједнице независних држава (ЗНД).[46] По Уставу из 1994. Белорусија је председничка република. На првим председничким изборима 1994. године у два круга гласања победио је до тада анонимни Александар Лукашенко (у првом кругу освојивши 45% гласова, а у другом чак 80%).[47] Лукашенко је добио и председничке изборе 2001. 2006. и 2010. године.

[уреди] Демографија

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Белорусије

Према попису из 2009. године Белорусија има 9.503.807 становника.[48] Национални састав становништва је следећи:

Coat of arms of Belarus.svg
 Белоруси Руси Пољаци Украјинци Јевреји Јермени Татари Роми Азери Литванци остали
Број 7.957.252 785.084 294.549 158.723 12.926 8.512 7.316 7.079 5.567 5.087 261.712
% 83,7 8,3 3,1 1,7 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 2,8

Према попису из 2009. у Белорусији живи 130 различитих националности. Поред Белоруса, који су највећа етничка заједница у земљи, најбројније националне мањине су Пољаци и Украјинци, док Руси имају статус конститутивног народа у држави. Према Уставу Белорусије, поред белоруског језика, службени је још и руски језик (и то на територији целе државе). Међутим, чак 72 % од укупне популације се изјаснило да им је матерњи језик руски, док је белоруски језик на другом месту са 12 %.[49] Главни мањински језици су пољски, украјински и јидиш. Просечна густина насељености износи око 50 становника по км².

Територијална распрострањеност 4 најбројнија народа по попису из 2009.
Belarusians in Belarus 2009.png
Russians in Belarus 2009.PNG
Poles in Belarus 2009.PNG
Ukrainians in Belarus 2009.PNG
Белоруси Руси Пољаци Украјинци

Као и већина европских земаља, и Белорусија има негативну стопу раста становништва и негативан природни прираштај (природни прираштај износи -0,06 %). Белоруска популација је 2007. године опала за 0,41 % јер је Коефицијент фертилитета свега 1,22, што је недовољно за одржање тренутног броја становника. Миграциони биланс је позитиван и износи +0,31 на 1000 становника (што значи да је број досељених или имиграната већи од броја оних који су напустили земљу, емиграната).[50] Старосно највећи број становника је између 14 и 64 година старости (70 %), што значи да је Белорусија држава са зрелим становништвом јер је просечна старост 37 година. Међутим, због негативног прираштаја Белорусију у наредним деценијама очекује процес старења нације (до 2050. просечан Белорус ће имати између 55 и 65 година старости).[51] На једну жену дође 0,88 мушкараца. Очекивани животни век 2008. године износио је око 70,5 година (за мушкарце 64,7 а за жене 75,6 година).[52] Стопа писмености је изразито висока и износи 99 %.

[уреди] Религија

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Руска православна црква
Храм Васкрсења Христовог у Бресту. Највећи храм у Белорусији.

Према члану 16 Устава, Белорусија је секуларна држава без службене религије и свим грађанима је загарантовано право на слободу вероисповести.

По подацима комесаријата за вере Републике Белорусије, 2010. године као верујући се изјаснило око 60 % укупног становника. Од тога 82,5 % се изјаснило као верници Руске православне цркве (Белоруски егзархат), 12 % су римокатолици, а 2 % протестанти. Од овог броја свега 18 % православних верника редовно посећује цркве, док је број католичких верника који посећују цркве нешто већи.

До Другог светског рата Белорусија је имала велику јеврејску заједницу, али данас је тај проценат мањи од 1%. Ислам као религију исповедају Татарска и Азерска мањина.

[уреди] Образовање

Академија наука Белорусије (НАН Беларуси)

Образовни систем у Белорусији се дели на следеће нивое:

  • Предшколско образовање (јаслице и вртићи);
  • Обавезна основна школа (почиње са 6 година, траје 9 година и бесплатна је);
  • Средња школа (бесплатна и обавезна): техничке школе, гимназије и лицеји.
  • Високо образовање (постоји око 40 државних и 20 приватних факултета).

Настава се одвија на оба службена језика. Међутим у градским срединама и на универзитетима у највећем броју случајева настава се одвија на руском језику, док је белоруски језик у настави заступљен углавном у руралним срединама.[53] Белоруско школство још увек није укључено у Болоњски процес (а то би се могло десити 2012. године).[54]

Највиша научна институција у земљи је "Национална академија наука Белорусије" (блр. Национальная академия наук Беларуси, НАН Беларуси).

[уреди] Највећи градови

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак градова у Белорусији

Број градског становништва из године у годину се повећава, на штету руралне популације. Тако је само у 2008. број сеоског становништва опао за око 58.000 у односу на годину раније, док се број градске популације попео за 45.000. На селима живи око 26 % укупног становништва (или 2.5 милиона људи), док је број градског становништва троструко већи. Године 2009. 23 града су имала више од 50.000 становника, док само један град има популацију већу од милион људи (престоница Минск).[55]

Минск
Минск
Гомељ
Гомељ

 Поредак Град Популација Поредак Град Популација

Витебск
Витебск
Гродно
Гродно
1. Минск 1.865.100 11. Орша 117.200
2. Гомељ 482.700 12. Мозир 108.800
3. Могиљов 358.300 13. Солигорск 102.300
4. Витебск 347.900 14. Новаполацк 98.100
5. Гродно 327.500 15. Лида 97.600
6. Брест 310.000 16. Маладзечна 94.300
7. Бобрујск 215.100 17. Полацк 82.500
8. Барановичи 162.800 18. Жлобин 76.000
9. Борисов 147.400 19. Свиетлахорск 70.000
10. Пинск 130.400 20. Речица 65.000
БЕЛСТАТ [56]


[уреди] Политика

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Белорусије
Трг Победе у Минску

Према Уставу, Белорусија је председничка република са председником као шефом државе и Народном скупштином (блр. Нацыянальны сход Рэспублікі Беларусь). Председник се бира на петогодишњи мандат на директним изборима са неограниченим бројем мандата (у складу са изменама Устава из 2004). Од 1994. председничку функцију обавља Александар Лукашенко. Народна скупштина је дводомни парламент кога чини 110 чланова Представничког (доњег) дома и 64 члана Савета Републике (горњи дом).

Представнички дом именује премијера, предлаже амандмане на устав и предлаже смернице спољне и унутрашње политике. Све одлуке доњег дома морају проћи потврду у горњем дому који чак има овлаштења за опозив или реизбор председника државе.[57] На челу Владе је премијер и пет потпредседника. Министре у Влади бира председник државе. Највиша судска инстанца је Врховни суд који надгледа рад нижих судова и ревидира њихове одлуке уколико за то има потребе. Уставни предмети и тужбе се шаљу на разматрање Уставном суду Републике Бјелорусије. Судије Врховног суда именује предсједник државе са одобрењем Савета Републике.[57]

Последња два круга председничких избора (из 2006. и 2010.) пратиле су бројне контроверзе. У оба случаја актуелни председник А. Лукашенко је остварио убедљиве победе, али су припадници опозиције изборе прогласили нелегитимним. Посматрачи из Русије и ЗНД-а су изборе сматрали фер и легитимним, док су посматрачи углавном западних организација, попут ОЕБС-а (OSCE) доводили резултате избора у питање.[58][59][60]

[уреди] Политички систем

Председник Лукашенко је свој начин владавине описао као ауторитативан демократски систем.[60] Са друге стране "Западне владе" су белоруском председнику пришили етикету "диктатора" што је у Белорусији протумачено као мешање у унутрашње ствари.[61]

Стара застава је данас симбол опозиције у Белорусији

Савет Европе је 1997. суспендовао Белорусију из свог чланства због "неправилности" на изборима годину дана раније и наводних репресалија које владајућа странка врши над опозицијом, невладиним организацијама, новинарима и мањинским групама.[62][63]

Председник Лукашенко је два пута предлагао прилично контроверзне измене Устава. Прво је 1996. продужено трајање мандата председника са 5 на 7 година, те 2006. када је усвојен амандман о неограниченом броју мандата председника државе.[63]

[уреди] Међународни односи

Белорусија је једна од првих чланица и оснивача ОУН (још од 1945. као Белоруска ССР). Најближе билатералне односе Белорусија има са суседном Русијом која је један од најважнијих трговачких и дипломатских савезника Минска (још од распада СССР-а). Белоруска привреда зависи од увоза сировина из Русије, односно главнина домаћег извоза упућена је на то тржиште. Као резултат блиских односа формиран је Савез Русије и Белорусије[64] 1996. као наднационална конфедерација чији је крајњи циљ успостављање јединственог монетарног система, јединствене одбрамбене и спољене политике те увођење јединственог пасоша. Средином децембра 2007. успостављени су основни оквири будуће федерације.[65] Белоруски председник је 27. маја 2008. објавио да је Премијер Русије Владимир Путин именован за премијера руско-белоруске уније.[66]

Амблем ЗНД-а

Белорусија је такође једна од оснивача Заједнице Независних Држава. Белорусија има потписане уговоре о слободној трговини са неколико земаља чланица ЕУ-а, иако је службено ЕУ завела санкције према председнику Лукашенку и његовим сарадницима.[67] Србија са Белорусијом има потписан уговор о слободној трговини и специјалним везама [68] а билатерални односи између две земље су на највишем нивоу (Србија има амбасаду у Минску, а Белорусија у Београду).

Дипломатски односи са САД су затегнути и лоши због подршке службеног Вашингтона белоруској опозицији. Међутим две нације сарађују у борби против организованог криминала и трговине људима, те на питањима технолошког криминала и помоћи у ванредним ситуацијама.[69] Односи са НР Кином су такође на високом нивоу, посебно у економској сфери.[70] Белорусија је чланица и Организације Уговора о заједничкој безбедности, затим Покрета несврстаних од 1998. те Организације за Европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).[71]

[уреди] Војска

Амблем Министарства одбране Белорусије

Оружане снаге Републике Белорусије су формиране 1992. године на остацима некадашње Совјетске армије која је била стационирана на територији БССР-а. Трансформација некадашње совјетске армије је завршена до 1997. године, а број војника је смањен за 30.000. Оружане снаге делују у оквиру Министарства одбране и подељене су у три рода: копнена војска, авијација и специјалне јединице. Главнокомандујући оружаних снага је председник државе.[72]

Сви пунољетни младићи имају обавезу редовног служења војног рока и они уједно чине резервни састав Војске Белорусије (војни рок траје 12 месеци за високообразоване регруте, док за остале траје 18 месеци).[73] Статус професионалних војника имало је 2001. године 12.000 припадника Оружаних снага Белорусије.[74] Године 2005. је за потребе одбрамбених снага издвојено 1,4 % укупног БДП-а. Иако Белорусија не изражава интересе ка будућем чланству у НАТО-у, ипак учетвује у неким НАТО програмима попут Партнерства за мир (од 1995.) те пружа подршку мисији ИСАФ у Авганистану.[75] Од 1992. године чланица је Организације колективне безбедности заједно са још 6 бивших држава СССР-а.

[уреди] Административна подела

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Белорусије

У административном смислу Република Белорусија је подељена на 6 области или региона (блр. вобласць; рус. область) које су уједно и највише територијалне јединице а имена су добиле на основу административних центара. Области су даље подељене на округе или рејоне (блр. раён; рус. район) којих има укупно 118. Постоји 12 самоуправних градова са преко 50 хиљада становника. Град Минск има посебан статус и подељен је на 9 дистриката.[76]

Области Републике Белорусије
Област Поштански
код		 Датум оснивања Површина
км²[77]		 Становника
1.мај 2011.[78])		 Административни центар Застава Карта
Брестска област 224000 189007034. децембра 1939. 0 32.786,44 0 1.393.300 Брест Flag of Brest Voblast, Belarus.svg
Минска област Брестска област Гомељска област Гроднианска област Могиљовска област Витебска област МинскАдминистративное деление Республики Беларусь (при нажатии на изображённую область осуществляется переход на соответствующую статью)
Витебска област 210000 1846122815. јануара 1938. 0 40.050,32 0 1.218.500 Витебск Flag of Vitsebsk Voblasts.png
Гомељска област 246000 1819121415. јануара 1938. 0 40.369,51 0 1.433.000 Гомељ Flag of Homyel Voblast.png
Гроднианска област 230000 1959010320. септембра 1944. 00 25.126,98 00 1.064.300 Гродно Flag of Hrodna Voblasts.png
Могиљовска област 212000 1912021415. јануара 1938. 0 29.068,63 0 1.085.400 Могиљов Flag of Mahilyow Voblast.png
Минска област 220000 1836061515. јануар 1938. 0 39.894,75 0 1.409.500 Минск Flag of minsk province.jpg
Град Минск 220000-220141 18360615 1067. 0 307,9 0 1.865.100 Минск Flag of Minsk, Belarus.svg

[уреди] Привреда

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Белорусије
График кретања БДП Белорусије од 1995. до 2008.

До распада бившег СССР-а 1991. Белорусија је била једна од индустријски најразвијенијих чланица. Након стицања независности, готово све бивше совјетске републике су упале у економске потешкоће. Уместо "тржишног капитализма" Белорусија је увела "тржишни социјализам", политику према којој је влада била та која је контролисала кретање цена и степен инфлације, а мешала се и у рад приватних предузећа (тржиште је либерализовано тек 2008. са циљем интензивнијег привлачења иностраних инвестиција). Те мере белоруске владе, али и Унија са Русијом су помогли Белорусији да економски доста безболно преживи ту почетничку фазу транзиције.

Белоруска привреда по секторима

Захваљујући савезу са Русијом, Белорусија је добила огромно извозно тржиште за своје производе, а такође су и главни енергенти (нафта и гас) били доступни по знатно повољнијим ценама. Све је то довело до економског раста током 90-их година. Према извештају УН-а о привреди у свету у 2006.[79] Белорусија је означена као брзо растућа привреда: раст БДП-а у 2004. износио је 11 % (на другом месту у ЗНД-у), а у 2005. раст је износио 8,5 %. На основу тих поазатеља Белорусија је забележила већи раст од суседних земаља чланица ЕУ-а (Пољске, Литваније и Летоније). Раст у 2010. износио је око 6,1%.[80] Велики проблем, инфлација (која је по неким показатељима у 1999. износила 300 %) је смањена на 6,6 % у 2006. години. Међутим, у 2011. инфлација је поново доживела велики скок, и у првих 6 месеци износила је 36,2 % (у односу на 9,9 % из 2010.).[81][82]

Из бивше заједничке државе Белорусија је наследила изразито развијену и јаку индустријску и пољопривредну основу, те веома образован стручни кадар. Животни стандард је био међу највишима на подручју бивше државе. Након стицања независности и даље је задржан стари совјетски систем, а приватизације државног капитала готово да није ни било (око 80% индустрије, укључујући и највеће комбинате, су остали у власништву државе). Предузећа у државном власништву дају око 75 % целикупне вредности националног БДП-а.

Најважније природно богатство је тресет који се користи као гориво, као ђубриво и у хемијској индустрији. Економски су исплативе и залике камене и калијумове соли. Резрве нафте и природног гаса су веома скромне, тако да се већина енергената увози из суседне Русије (нафтна поља у Полесју задовољавају свега 30 % домаћих потреба). Постоје и значајније залихе уљних шкриљаца, процењене на око 8,8 милијарди тона. Најважније рафинерије нафте и гаса се налазе у Новополацку и Гомељу (50 % готових производа се извози).

Развијена је индустрија трактора и других пољопривредних и грађевинских машина, затим хемијска, текстилна и дрвопрерађивачка индустрија. Главни пољопривредни производи су кромпир, лан, конопља, шећерна репа, зоб, раж и пшеница, док у сточарству доминира млечно и месно говедарство, свињогојство и узгој пилића.

Банкнота од 100.000 белоруских рубљи

Главни спољно трговачки партнери Белорусије су Русија, Пољска, Украјина и Немачка.[83]

Нуклеарна хаварија у Чернобиљу 1986. године оставила је веома негативне последице и на белоруску привреду. Због појачане радијације, дошло је до загађења земљишта, многа села (посебно на југу земље) су у потпуности напуштена а становништво пресељено. Процес контаминације загађених подручја је јако скуп и дуготрајан.

Мапа најважнијих друмских линија у Белорусији

Укупан БДП у 2007. износио је 110,6 милијарди долара,[84] а БДП по глави становника износио је $10.841 (2008.).[80] Стопа незапослености у јануару 2010. износила је свега 0,9 %.[85] Спољни дуг земље у 2010. износио је 22,06 милијарди америчких долара.[86] Сектор услуга чини 51 % укупног БДП-а, индустрија 27,1, а пољопривреда 13 %.[87]

Развијене су све врсте саобраћаја. Укупна дужина железничких пруга износи 5.512 км, а национални железнички превозник су Железнице Белорусије (преко љих се одвија 3/4 укупног теретног и око 1/2 путничког саобраћаја у земљи). Укупна дужина асфалтираних путева износи 83.000 километара. Национални авиопревозник је Белавија из Минска.

[уреди] Култура и уметност

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Белорусије

[уреди] Књижевност

Франциск Скорина је стандардизовао белоруски језик и штампао прву књигу на ћириличном писму

Почеци белоруске књижевности се везују за период Кијевске Русије (између XI и XIII века) и углавном се базирала на литургијске списе и житија. Из тог периода датирају житија и поуке светог Кирила Туравског кога су савременици називали "руским Јованом Златоустим" (богословска академија у Минску носи његово име).[88] Прве штампане књиге на белоруском језику су се појавиле почетком XVI века када је данашња Белорусија била у границама Литванске кнежевине у којој је старобелоруски језик имао статус службеног језика. Прву штампану књигу на белоруском језику "Псалтир" објавио је 1517. године у Прагу Франциск Скорина. То је уједно била и прва књига штампана на неком од источно словенских језика.

Период модерне белоруске књижевности почиње са краја XIX века, и комбинује елементе романтизма, импресионизма, реализма и модернизма. Најважнији књижевници из тог периода су били Максим Богданович и Јанка Купала у поезији и прозаиста Змитрок Бјадуља.

[уреди] Музика

Тек средином XIX века у већим градовима широм земље почињу се отварати оперске и балетске куће, а класична музика је доживела велики напредак током совјетске ере. Национални балетски театар из Минска је 1996. године добио награду за најбољу балетску кућу на свету.[89]

Дмитри Колдун је представљао Белорусију на Песми Евровизије 2007.

Током 1970-их година планетарну славу су стекли чланови групе Пјесњари који су комбиновали фолк музику са савременим роком, и били су први совјетски бенд који је имао турнеју по САД-у. Тренутно најпопуларнији домаћи бенд је Љапис Трубјецкој (Ля́пис Трубецко́й) који на својим наступима промовишу алтернативни рок.

Од 2004. године Белорусија се такмичи на Избору за песму Евровизије и на тај начин промовише властиту музику и културу на глобалном нивоу. Највећи успех на том такмичењу до сада су остварили 2007. године у Хелсинкију када је певач Дима Колдун са песмом «Дай мне силу» (или на енглеском «Work Your Magic») заузео 4. место у финалној вечери.[90]

Народна ношња Белорусије на поштанској марки из 1961.

У граду Витебску се сваке године традиционално одржава међународни музички фестивал "Славјански базар" (Славянскі Базар у Віцебску) који промовише све словенску културу и уметност. На Славјанском базару су чак четири пута гран при фестивала освајали певачи из Србије (попут Жељка Јоксимовића и Светлане Славковић).

[уреди] Народна ношња

Белоруска народна ношња датира из времена Кијевске Русије и израђена је углавном од лана или вуне, а детаљи се разликују од регије до регије (етнографи су утврдили постојање око 30-ак различитих варијанти ношње), а доминирају бела и црвена боја. Неки од традиционалних узорака се чак налазе и на белоруској застави.[91]

Белоруске писанице

[уреди] Кухиња

Белоруска традиционална кухиња почива на обиљу поврћа, месу (углавном свињетини) и хлебу (углавном ражени хлеб, јер природни услови много више погодују узгоју ражи у односу на друге житарице). Храна се углавном служи кувана. У знак добродошлице домаћин госта традиционално дочекује са хлебом и сољу (што је традиција у већини словенских народа). Најпопуларнија пића су водка и квас. Квас је безалкохолно пиће које се прави од пшеничног или раженог брашна (начин припреме је сличан као код припреме "бозе" која се прави од кукурузног брашна). Квас се често комбинује са свежим поврћем за справљање освежавајуће хладне супе зване "акрошка".

[уреди] Телекомуникације

Године 2008. на целој територији Републике Белорусије је регистровано 3.720.000 претплатника фиксне телефоније и 8.640.000 корисника мобилне телефоније (национална телефонска агенција је Белтелеком и у државном је власништву). Постоји око 113.000 интернет хостова који задовољавају потребе око 3,5 милиона корисника интернета.[92] Највећа медијска кућа у земљи је Национална Радио-телевизија Белорусије (НГТРК РБ)која емитује радијски и тв програм преко земаљских и сателитских фреквенција.

Према Уставу Белорусије загарантована је слобода медија, међутим став 5 Устава забрањује клевете на рачун председника државе и високих државних званичника. Због тога чланка у Уставу, многе невладине организације сумњају у стварну слободу медија у Белорусији. Тако су ОЕБС и Freedom House рангирали Белорусију као земљу у којој је угрожена слобода медија.[93][94]

[уреди] Спорт

[уреди] Национални празници

[уреди] Спољашње везе

Са других Викимедијиних пројеката :

[уреди] Литература

[уреди] Референце

  1. ^ Устав Републике Белорусије Члан 1, поглавље 17
  2. ^ Национални статистички комитет Белорусије. Belstat.gov.by. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  3. ^ ММФ Белорусија 2011. Imf.org (14. 9. 2006.). Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  4. ^ "Human Development Report 2011" Уједињене нације 2011. Приступљено 7. децембра 2011.
  5. ^ Белоруске шансе - табела 15, страна 66, УН.
  6. ^ а б в (Birgerson 2002:105–106)
  7. ^ а б Miniature empires: a historical dictionary of the newly independent states.Greenwood Press. Џејмс Минахан 1998.
  8. ^ Клоков В. Я. Великий освободительный поход Красной Армии. (Освобождение Западной Украины и Западной Белоруссии).-Воронеж, 1940
  9. ^ Минаев В. Западная Белоруссия и Западная Украина под гнетом панской Польши.—М., 1939.
  10. ^ а б Трайнин И. Национальное и социальное освобождение Западной Украины и Западной Белоруссии.—М., 1939.—80 с.
  11. ^ Axell, Albert (2002). Russia's Heroes, 1941–45. Carroll & Graf Publishers. p. 247. [1][2]
  12. ^ "Office for Democratic Institutions and Human Rights – Elections – Belarus" 28. децембар 2010.
  13. ^ "Belarus's election: What should the EU do about Belarus?" 28. децембар 2010
  14. ^ "Foreign Secretary expresses UK concern following Belarus elections" 28. децембар 2010.
  15. ^ Подаци УН о Белорусији Канцеларија УН у Минску
  16. ^ Географија Белорусије The World Factbook. Central Intelligence Agency. 2007.
  17. ^ Клима и време у Белорусији. Belarus.by. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  18. ^ Maxim Savtchenko, Alexandr Pesikov, Yuri Sergeev. Климатска слика Белорусије. Svali.ru. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  19. ^ Документы ЧАЭС: Загрязнение территории Беларуси " ЧАЭС Зона отчуждения. Chernobil.info (16. 11. 2009.). Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  20. ^ Чернобиљска хаварија у Белорусији. Chernobyl.info. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  21. ^ а б в Запрудник 1993. стр.2
  22. ^ Аб паходжанні назваў Белая і Чорная Русь (Eng. "About the Origins of the Names of White and Black Ruthenia"), Язэп Юхо (Joseph Juho), 1956.
  23. ^ Минахан 1998. стр 35
  24. ^ О защите диссертации Алесем Белым на тему "Локализация хоронима Белая Русь по европейским письменным и картографическим источникам XIII—середины XVIII вв.". Ehu.lt (18. 6. 2008.). Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  25. ^ Snyder, Timothy (2004). The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569–1999. Yale University Press. p.24. [3]
  26. ^ de Courson 1879 страна 281.
  27. ^ Plokhy 2001 страна 327.
  28. ^ Ryder 1998 страна 183.
  29. ^ О имену Републике Белорусије. Pravo.kulichki.com (9. 2. 2011.). Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  30. ^ Влада Републике БелорусијеThe World FactbookCentral Intelligence Agency 13. децембар 2007.
  31. ^ Гісторыя Беларусі: У 6 т. — Т. 1. Старажытная Беларусь: Ад першапачатковавга засялення да сярэдзіны XIII ст. / рэдкал.:[4] страна 334.
  32. ^ Rambaud, Alfred; Edgar Saltus (1902). Russia. P. F. Collier & Son. pp. 46–48.
  33. ^ Nowak, Andrzej (1 January 1997). Историја Руско-пољских сукоба Rice University
  34. ^ Understanding Belarus and How Western Foreign Policy Misses the MarkRowman & Littlefield Publishers, Inc. p. 57.ISBN0-7425-5558-5.
  35. ^ «Хатынь» — Политика геноцида | Концентрационные лагеря, гетто. Khatyn.by. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  36. ^ а б Историја и култура Белорусије iExplore.com
  37. ^ Повеља о оснивању ОУН на руском језику
  38. ^ (Olson 1994:95)
  39. ^ а б Белорусија - стаљинизација и русификацијаLibrary of Congress. Хелен Федор 1995.
  40. ^ Чернобыль между домыслами и фактами. Ibrae.ac.ru. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  41. ^ [5] «Куропаты — дорога смерти» Зенона Познијака
  42. ^ Перестројка у Белорусији библиотека Library of Congress; Хелен Федор 1995.
  43. ^ Белорусија - увод у независност библиотека Library of Congress; Хелен Федор 1995.
  44. ^ Принятие Декларации о государственном суверенитете: факты, цифры, цитаты. Naviny.by (27. 7. 2009.). Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  45. ^ Мартовски референдум 1991. Russian History Encyclopedia on Answers.com
  46. ^ Соглашение о создании Содружества Независимых Государств Спољни комитет ЗНД-а; проверено 14. јануара 2008.
  47. ^ "World Factbook: Belarus" Central Intelligence Agency. 20. октобар 1994. Проверено 21. децембра 2007.
  48. ^ Основные демографические и социальные характеристики населения Республики Беларусь по итогам переписи населения 2009 года. Belstat.gov.by. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  49. ^ "Tres de cada cuatro bielorrusos emplean en su vida cotidiana el ruso "Три од 4 Белоруса у свакодневном животу користе руски језик! "According to results announced today from an investigation by The Center for Information and Analysis of the Presidency of Belarus ... [f]or 72% of the population, Russian in the primary language used in everyday life ... According to the study, only 11,9 % of inhabitants primarily speaks Belarusian, while the rest uses a mix of Russian and Belarusian. 29.4%... speaks, reads, and writes in Belorusian, while 52,5 % only speaks and reads it ... [O]ne in ten does not understand Belorusian [at all].
  50. ^ "CIA World Factbook (2007) – Белорусија - становништво"
  51. ^ Популациона пирамида за Белорусију до 2050.. JPEG). U.S. Census Bureau. 2006. Приступљено на дан 26. 4. 2010.
  52. ^ Анастасия Янушевская, БелаПАН. Старсосна слика становника Белорусије у 2008. News.tut.by. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  53. ^ Зашто нема белоруског језика у образовању? Naviny.by, 14.08.2010
  54. ^ Решение о включении Беларуси в Болонский процесс может быть принято в 2012 году БелТа 28. октобар 2010.
  55. ^ Национальный статистический комитет Республики Беларусь: Предварительные итоги переписи населения 2009 года. Belstat.gov.by. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  56. ^ Статистичка служба Републике Белорусије подаци за 2009. годину
  57. ^ а б "Поглавље IV:Председник, Парламент, Влада, Судство"Устав Белорусије Прес служба председника Белорусије
  58. ^ "OSCE Report on the October 2004 parliamentary elections" ОЕБС
  59. ^ Реакције на председничке изборе од 2006. Парламентарна скупштина савета Европе
  60. ^ а б Профил Александра Лукашенка BBC News. 20 March 2006
  61. ^ Последњи европски диктатор BBC News 2001
  62. ^ Белорусија суспендована из Савета Европе Прес служба СЕ 17. јануар 1997. потврђено 26. марта 2006.
  63. ^ а б Људска права у Белорусији 2007 Amnesty International
  64. ^ Службена страница Белоруско - руске уније. Soyuz.by. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  65. ^ "Russia-Belarus Union Presidency Dismissed" Московско "Време" 10. децембар 2007.
  66. ^ Путин именован за премијера РБ Уније. Associated Press. 27 May 2008.
  67. ^ Министарство спољних послова Републике Белорусије. Web.archive.org (17. 2. 2008.). Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  68. ^ Споразум о слободној трговини између Србије и Белорусије Г17+
  69. ^ Односи између Белорусије и САД Министарство спољних послова Белорусије
  70. ^ "China's Xi promises Belarus $1 billion in loans" Guardian.co.uk. 24 March 2010
  71. ^ Министарство Спољних послова РБ Чланство у међународним организацијама
  72. ^ Историјат настанка О. С. Б.-а Министарство одбране РБ
  73. ^ Routledge,IISS Military Balance 2007, pp.158–159
  74. ^ Војска Белорусије. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 2005. Retrieved 9 October 2007.
  75. ^ Односи НАТО - Белорусија МСП Белорусије
  76. ^ http://www.levonevski.net/pravo/razdel2/num6/2d686.html. Levonevski.net. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  77. ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» (по состоянию на 1 января 2011 г.)
  78. ^ «О демографической ситуации за январь-апрель 2011 г.» (по состоянию на 1 мая 2011 г.)
  79. ^ Cover.indd (PDF). Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  80. ^ а б … о качестве жизни в Белоруссии на мировом фоне
  81. ^ Инфляция в Беларуси в 2011 году может составить 33-39% - Минэкономики, interfax.by
  82. ^ TUT.BY | НОВОСТИ - В июне цены выросли на 8,6%, за 6 месяцев - на 36,2% - Экономика и бизнес - 8.07.2011, 20:41; на руском језику
  83. ^ Отрицательное сальдо внешней торговли товарами превысило $1,2 млрд; на руском језику
  84. ^ CIA — The World Factbook — Country Comparison :: National product. Cia.gov. Приступљено на дан 10. 9. 2011.
  85. ^ Минтруда: безработица в Беларуси составляет 0,9 %
  86. ^ Народна банка Белорусије
  87. ^ Досье страны / Беларусь
  88. ^ Житије светог Кирила Туровског
  89. ^ Водич кроз Белорусију Класична музика Белорусије
  90. ^ Белорусија на песми Евровизије 2004.
  91. ^ Орнаменти на застави Белорусије
  92. ^ Белорусија на The World Factbook, Central Intelligence Agency. Добављено 28. јула 2011.
  93. ^ Слобода медија у Белорусији. Policy Archive. United States Department of State (30. 5. 2003.). Приступљено на дан 26. 4. 2010.
  94. ^ Извештај Freedom House за Белорусију. 2003 (2009). Приступљено на дан 28. јула 2011.



- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Белорусија&oldid=5583934“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици