Глобално загревање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Глобално загревање је назив за повећање просечне температуре земљине атмосфере и океана нарочито у 20. веку.

[уреди] Узроци и последице

О узроцима и крајњим последицама глобалног загревања не постоји научни консензус.

Најзаступљенија је теорија према којој је глобално загревање последица угљен-диоксида и метана пореклом од индустријских постројења у развијеним земљама. Према тој теорији повећана концентрација поменутих гасова доводи до такозваног ефекта стаклене баште у атмосфери. Под притиском покрета за заштиту околине многе су владе прихватиле ту теорију и потписале Протокол из Кјота, чији је циљ смањивање емисије тих гасова.

[уреди] Противници глобалног загревања

С друге стране, у последње време јавио се одређен број научника који оспоравају теорију глобалног загревања као последицу емисије индустријских постројења и нуде алтернативна објашњења, било у облику промена сунчеве активности - за шта се као доказ користе недавно откривене климатске промене на Марсу (отапање ледене поларне капе) - било у облику цикличне измене хладних и топлих периода у Земљиној историји, за шта постоје геолошки, палеонтолошки и историјски докази.

Навођење сличних промена на другим планетама као против доказ теорији глобалног загревања је започео руски астроном Хабибуло Абдусаматов. Он је објавио чланак у „Националној географији“ о томе да су се ледени полови Марса које чини чврсти угљен-диоксид, смањили за претходне три године. Међутим, повећање температуре на Марсу су изгледа последица пешчаних олуја великих размера које мењају струјање и прозрачност атмосфере и краткорочна су појава. Повећање температуре на Нептуновом месецу Тритону, који се такође наводи као доказ је последица његове путање, јер директна Сунчева светлост пада на његову јужну хемисферу више него иначе. На Јупитеру је такође уочена појава повећања температуре, али и појава нове црвене мрље у горњем слоју његове атмосфере која може бити ново жариште релативно малих размера. На Плутону је уочен пораст температуре, али на основу два посматрања у размаку од 14 година.[1]

[уреди] Извори

  1. ^ Политикин забавник број 2963, датум: 21.11.2008. „Зашто? Како?“; страна 20. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.


екологија Овај незавршени чланак Глобално загревање везан је за екологију.
Користећи правила Википедије, можете га проширити.

Са других Викимедијиних пројеката :