Pređi na sadržaj

Леш у библиотеци

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Leš u biblioteci
Orig. naslovThe Body in the Library
AutorAgata Kristi
Jezikengleski jezik
Žanr / vrsta delaKriminalistički
Izdavanje
Datum1942.
Broj stranica240
Tip medijaMeki povez
Klasifikacija
ISBN ?978-86-521-2723-8
Hronologija
PrethodnikN ili M?
NaslednikPet prasića

Leš u biblioteci je detektivski roman Agate Kristi i prvi put objavljeno u SAD od strane izdavačke kuće „Dodd, Mead and Company” u februaru 1942.[1] i u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće „Collins Crime Club” u maju iste godine.[2] Američko izdanje se prodavalo po ceni od 2 dolara,[1] a izdanje u Velikoj Britaniji za sedam šilinga i šest penija.[2] U romanu se pojavljuje njena izmišljena detektivka amater, gospođica Marpl.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Služavka u Gosington Holu budi gospođu Bantri i kaže: „U biblioteci je telo!“ Doli Bantri tada budi svog muža, pukovnika Artura Bantrija da siđe dole. On pronalazi mrtvo telo mlade žene na tepihu za ognjište u biblioteci, sa teškom šminkom, platinasto plavom kosom i haljinom išaranom srebrom. Pukovnik zove policiju, a gospođa Bantri svoju staru prijateljicu gospođicu Marpl. Među policijskim istražiteljima su pukovnik Melčet i inspektor Slek.

Pokušavajući da prepozna ovu mrtvu mladu ženu, Melčet odlazi u obližnju kuću Bazila Blejka, ali Blejkova devojka Dina Li, platinasta plavuša, veoma je živa i stiže u kuću dok je Melčet razgovarao sa Blejkom. obdukcija dr. Hejdoka otkrila je da je mlada žena, zdrava, ali ne u potpunosti zrela, umrla između 22:00 i 12:00 prethodne večeri, bila je drogirana, a zatim zadavljena i nije bila zlostavljana. Gospođica Marpl primećuje da izgled ove devojke nije u redu, od izgriženih noktiju do stare haljine. Ona deli ova zapažanja sa Doli.

Gost hotela Konvej Džeferson prijavio je da je Rubi Kin, 18-godišnja plesačica u hotelu "Mažestik" u Dejnmautu, nestala. Džosi Tarner, zaposlena u hotelu, prepoznaje telo kao telo njene rođake Rubi. Gosti su videli Rubi već u 23 sata kako pleše sa Džordžom Bartletom, ali Rubi se nije pojavila na svojoj plesnoj tački u ponoć. Konvej govori policiji da je revidirao oporuku kako bi sve ostavio Rubi dok se zakonsko usvajanje ne završi.

Doli i gospođica Marpl se sele u "Mažestik" da dalje istraže. Konvej poziva ser Henrija Kliteringa da se pridruži istrazi. Ser Henri vidi gospođicu Marpl u hotelu i zauzvrat je poziva da istraži.

Konvej je napravio velika finansijska poravnanja za svoju decu u vreme kada se svako od njih venčao. Tada su njegova supruga, sin i ćerka poginuli u vazduhoplovnoj nesreći pre osam godina. Troje ožalošćenih preživelih, zet Mark, snaja Adelajd i Konvej, činili su domaćinstvo. Igrali su bridž te večeri sa Džosi. Policija u početku isključila zeta i snaju, misleći da je svaki od njih dobro finansijski postavljeno, ali oboma nedostaje novca kako su otkrili Slekova istraga i Adelajdin razgovor sa Doli.

Bartletova izgorelia kola pronađena su sa ugljenisanim lešom unutra. Iz jedne cipele i jednog dugmeta, leš je prepoznat kao leš 16-godišnje Pamele Rivs koju su roditelji prijavili kao nestanak prethodne noći.

Policija traži od gospođice Marpl da razgovara sa drugim devojkama na događaju i moli ser Henrija da ispita Konvejevog sobara Edvardsa. Gospođica Marpl od prijateljice Florens je saznala da je sa Pamelom prišao filmski producent i ponudio joj ulogu te večeri zbog čega nije otišla pravo kući. Edvards je izvestio da je video sliku Bazila Blejka kako ispada iz Rubine torbe dok je bila sa Konvejom što je ukazalo na Blejka. Slek je već našao bačen tepih za ognjište iz Blejkove kuće.

Gospođica Marpl zna ko je ubica i traži dokaze o svom zaključku. Ona posećuje Dinu Li. Bazil se vraća kući i otkriva kako je oko ponoći pronašao leš na ognjištu kada je došao kući prilično pijan nakon žurke. Premestio je leš u dom Bantrijevih pošto nije mnogo voleo Bantrija. On nije ubio devojku. Policija ga hapsi.

Vrativši se u hotel, gospođica Marpl traži od Bantrijevih da pronađu venčanicu u Samerset hausu. Ona traži od ser Henrija da se obrati Konveju. On pristaje da kaže Marku i Adelajd da će sledećeg dana promeniti oporuku i ostaviti novac hostelu u Londonu. Ser Henri upozorava policiju i pokazuje venčanicu Marka i Džosi. U 3 sata ujutru uljez, Džosi Tarner, ulazi u Konvejevu spavaću sobu i policija je hvata na delu pre nego što je uspela da naudi Konveju špricem napunjenim digitalinom.

Gospođica Marpl objašnjava svoj postupak Konveju i policiji. Telo u biblioteci bilo je telo Pamele Rivs, našminkano da manje-više liči na Rubi sa izgriženim noktima koji su odavali njenu mladost. Rubi je izgorela u kolima. Stoga su pokrića u hotelu bila beskorisna. Gospođica Marpl nije verovala u podatak od strane Džosi („ljudi su previše poverljivi za ovaj opaki svet“) i osetila je da je plan pošao po zlu.

Sumnjala je da su Mark i Džosi venčani. Osim što su želeli da Konvej umre, nakon što su saznali da planira da usvoji Rubi, napravili su plan dvostrukog ubistva. Mark je namamio Pamelu u hotel na izmišljenu audiciju za ulogu. Džosi ju je obukla, ofarbala joj kosu i doterala da liči na Rubi, a zatim ju je drogirala. Tokom bridža, Mark je napravio pauzu i odneo Pamelino telo do Blejkovog kamina gde ju je zadavio kaišem. Nešto pre ponoći, kada je Rubi otišla da se presvuče za izložbeni ples, Džosi ju je pratila i ubila inekcijom ili udarcem. Posle ponoćnog plesa, odvela je Rubi obučenu u Pamelinu odeću u Bartletovim kolima do kamenoloma gde je zapalila kola. Tokom policijskog saslušanja, Mark se slomio i priznao sve pojedinosti.

Adelajd je rekla da je pristala da se uda za svog dugogodišnjeg udvarača Hjuga što se Konveju svidelo. Novom oporukom je ostavio novac Adelajd, a ostatak njenom sinu Piteru.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Gospođica Marpl: stanovnica sela Sent Meri Mid koja ima mnogo iskustva u rešavanju ubistava.
  • Pukovnik Melčet: načelnik policije Radfordšira gde je pronađeno prvo telo.
  • Doli Bantri: Pukovnikova žena, prijateljica njene komšinice iz sela gospođice Marpl.
  • Pukovnik Artur Bantri: penzionisani vojnik, Dolin muž i vlasnik velike zemlje.
  • Inspektor Slek: istražuje osumnjičene za oba ubistva i hapsi. I pored prezimena, temeljan je u poslu.
  • Dr. Hejdok: obducent prvog tela pronađenog u Bantrijevoj biblioteci.
  • Konvej Džeferson: bogat čovek koji odseda u hotelu "Mažestik" sa svojim zetom, snajom i unukom. Izgubio je noge u vazduhoplovnoj nesreći, istoj nesreći u kojoj je nekoliko godina ranije izgubio suprugu Margaret, sina Frenka i ćerku Rozamund. On je stari prijatelj Bantrijevih.
  • Mark Gaskel: udovac Rozamund Džeferson. On je uglađen i zgodan čovek, kockar po ličnosti. Živi sa tastom u zajedničkoj žalosti nakon vazduhoplovne nesreće, ali njegovom tastu se nikada nije baš dopao izbor njegove ćerke.
  • Adelajd Džeferson: udovica Frenka Džefersona. Ona ima sina Pitera Karmodija od 9 godina. Piter je rođen nakon smrti njenog prvog muža Majka Karmodija. Ona je dobra majka i pouzdana žena.
  • Edvards: sobar Konveja Džefersona. On pristaje da razgovara sa Kliteringom i policiji govori samo potrebne podatke.
  • Rubi Kin: plesačica koja koristi to umetničko ime, rođena Rozi Leg. Konveju Džefersonu se svidela toliko da je rekao da će je usvojiti i učiniti je naslednicom kada promeni svoju oporuku. Odgajana je siromašno, a njen izgled je ličio na njegovu ćerku Rozamund. Ona je bila drugačija od Rozamund po ličnosti jer je Rubi bila grebatorka.
  • Džosi Tarner: Rubina sestra od tetke koja ju je zamolila da dođe u hotel da je menja na plesnom podijumu dok joj gležanj zaceli nakon pošto ga je uvrnula. Ona je lukava, praktična i želi novac.
  • Rejmond Star: rođen Tomas Ramon Star. Radi kao teniser i plesač u hotelu "Mažestik". On se nada da će se udvarati Adelajd kada ona bude spremna da razmisli o ponovnom braku. On ljubazno gubi.
  • Ser Henri Klitering: penzionisani načelnik Skotland Jarda i prijatelj gospođice Marpl. U pomoć u istrazi ga poziva njegov prijatelj Konvej Džeferson.
  • Nadzornik Harper: iz policije Glenšira gde se hotel nalazi. On se pridružuje istrazi.
  • Bazil Blejk: mladić koji se nedavno uselio u vikendicu nedaleko od Sent Meri Mida i uživa u preziranju starije generacije. On radi za filmski studio udaljen oko 48 kilometara i pojavljuje se u kući uglavnom vikendom. Gospođica Marpl zna za njegov raniji život kao ARP koji je spasao živote u zapaljenoj zgradi pri čemu se povredio. Ovo je jedina aluzija na rat koji je u toku.
  • Dajna Li: žena sa platinasto plavom kosom koja se pojavljuje u Blejkovom domu. U baku su, ali nikome u selu ne govore.
  • Džordž Bartlet: Rubin poslednji plesni ortak. Ima kola parkirana na otvorenom prostoru hotela koja su ukradena i prijavljena kao nestala jutro nakon Rubinog ubistva. On je stidljiv čovek.
  • Pamela Rivs: Meštanka od 16 godina i vodič za devojke. Ona je prisustvovala događaju Vodiča one noći kada je Rubi ubijena, njeni roditelji su prijavili njen nestanak policiji u 21 sat, nekoliko sati nakon što je stigla kući. Sledećeg dana je imenovana kao leš pronađen u Bartletovim ukradenim i spaljenim kolima.
  • Florens Smol: prijateljica Pamele Rivs kojoj je poverila priču o ekranizaciji u hotelu. Florens je svoju živčanicu odala gospođici Marpl koja ju je odabrala za devojku da pita šta se zaista dogodilo te večeri.
  • Hjugo Maklin: dugogodišnji Adelajdin prijatelj koji je želeo da se oženi njom i na kraju je uspeo.

Naslov[uredi | uredi izvor]

U svom autorskom predgovoru, Kristijeva opisuje „Telo u biblioteci“ kao otrcani detektivski roman. Ona navodi da je, kada je pisala sopstvenu varijaciju na ovu temu, odlučila da biblioteka bude potpuno konvencionalna dok bi telo bilo krajnje neverovatno i senzacionalno.[3]

Još jedan primer ove otrcanosti uključen je u prvu epizodu druge sezone („I mesečevi zraci ljube more“) televizijske serije Inspektor Luis, telo majstora pronađeno je u Bodlijanskoj biblioteci. DP Džejms Hatavej iznosi opasku DI Robiju Luisu: "Shvatate šta imamo, zar ne, gospodine... Telo u biblioteci."

Ipak, nedavno, u romanu Filipa Pulmana "La Belle Sauvage", objavljenom 2017. godine, protagonista pozajmljuje knjigu pod nazivom Telo u biblioteci.

U svetlu ovih napomena, ovaj roman se može smatrati svesnom preradom žanra.

Književni značaj i prijem[uredi | uredi izvor]

Moris Vilson Dišer iz časopisa Književni dodatak je u svojoj recenziji od 16. maja 1942. bio zadivljen ženskim pogledom na život umetnutim u rešenje zločina. „Neke odane duše možda uzdišu za Herkulom Poaroom, ali sigurno će biti i drugih kojima će biti drago da nađu njegovo mesto u 'novoj Agati Kristi' gospođice Marpl. Ono što ovo olakšanje znači je da profesionalni detektivi nisu par starijih usedelica (nisu sve tako starije), sa određenom obukom da gledaju ispod antimakasar, koje su sada veoma u modi. Čak i dok u potpunosti uzimamo u obzir ovo, teško nam je da ne budemo zadivljeni logikom stare devojke. Kada gospođica Marpl kaže 'Haljina je bila potpuno pogrešna“, ona očigledno posmatra činjenice skrivene muškom oku – činjenice koje su od veoma živog interesa. Telo u biblioteci bi trebalo da pretvori fakultet "Hendon" u zajedničko obrazovanje.“[4]

Moris Ričardson nije bio toliko zadivljen Kristinim naporima kao obično u svojoj recenziji od 17. maja 1942. u časopisu Posmatrač kada je zaključio: „Genijalno, naravno, ali zanimanje je prilično difuzno i lažni tragovi su izgubili svoju fosforescenciju.[5]

Neimenovani recenzent časopisa Torontonska dnevna zvezda (21. mart 1942) napisao je da „Ovo ne treba dugo da se pročita, ali su dva ubistva u njemu toliko tajanstvena da nećete hteti da odložite knjigu dok ubica ne bude uhvaćen." Recenzent zaključuje: „Policija mnogo istražuje, ali oštroumno rezonovanje – možda intuicija – Džejn Marpl je ono što pronalazi kariku koja nedostaje i otkriva dijaboličku zaveru.[6]

Robert Barnard je pozitivno gledao na ovaj roman pišući o njemu 1990. On stanje radnje naziva klasičnim, a ne otrcanim. Bio je to „Bravura performans na klasičnom stanju“. Promena mesta radnje iz sela gospođice Marpl u hotel u primorskom odmaralištu bila je dobra za priču: „Sent Meri Mid i stalni ljudi iz njega su u ovom slučaju prijatno raznoliki od strane savremenih gostiju hotela na moru i filmske publike“. Pitanje koje je postavio odnosi se na verovatnoću zločina i način njihovog rešavanja što je za njega bilo bolje od zagonetke koju je 30 godina kasnije napisao drugi autor rekavši: „Ako mislite da je malo verovatno šta se dešava sa telom posle smrti, pokušajte „realističnijeg“ PD Džejmsa i epizodu „Neprikladan posao za ženu“.[7]

Aludiranja[uredi | uredi izvor]

U 8. poglavlju autorka se proverava iz usta mladog dečaka Pitera Karmodija. Objašnjavajući da uživa u čitanju detektivskih priča, Piter kaže da ima autograme Kristijeve, Doroti L. Sejers, Džona Diksona Kara i H. K. Bejlija.

U 9. poglavlju pukovnik Melčet kaže da „još treba uraditi jednu stvar. Tražiti muškarca.“ U knjizi se to pominje kao šala i verovatno se odnosi na Herkula Poaroa, drugog poznatog Kristinog detektiva. Međutim, verovatnije je da se to odnosi na popularnu frazu 'Tražite ženu' što znači da iza ponašanja i pobude muškarca u detektivskim pričama često stoji žena. Pošto je u ovom romanu žrtva bila devojka za koju se pretpostavljalo da ima ljubavnika, detektiv je u šali promenio frazu.

Dok je objašnjavala kako je zaključila ko su ubice i kako se udovac Džeferson tako brzo zaljubio u devojku znajući tako malo o njoj, gospođica Marpl je spomenula staru priču Kralj i sluškinja prosjakinja kao uzor za takvo trenutno osećajno reagovanje. Utvrđeno je da se svi ostali likovi u romanu ponašaju kao neko koga je poznavala iz života u svom selu, uključujući ser Henrija.

U Kristinom romanu Karte na stolu objavljenom šest godina ranije, En Meredit poznaje Arijadnu Oliver kao spisateljicu knjige pod nazivom Telo u biblioteci.

Prilagođavanja[uredi | uredi izvor]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Epizoda Telo u biblioteci iz 1984. bio je deo BBC-ovog serijala o gospođici Marpl, a Džoan Hikson se prvi put pojavila u ulozi Džejn Marpl. Ekranizacija je emitovana u tri dela između 26. i 28. decembra 1984. i samo je nekoliko izmena u njoj:

  • Lik nadzornika Harpera je izostavljen.
  • Bartletova kola nisu Minoan 14 nego Vokshol koster.
  • Iznos novca koji je ostao Rubi nije 50.000 nego 100.000 funti.

Drugu ekranizaciju romana napravio je ITV 2004. godine kao deo svoje tekuće serije Marpl. U ovoj ekranizaciji glumili su Džeraldin Mekjuan kao gospođica Marpl, Džejms Foks kao pukovnik Bantri, Džoana Lamli kao Doli Bantri, Ijan Ričardson kao Konvej Džeferson i Džejmi Tikston kao Mark Gaskel. Iako je ova ekranizacija bila u velikoj meri verna izvornom romanu, bilo je nekoliko promena:

  • Džosina saučesnica i ljubavnica je Džefersonova snaja Adelajd, a ne njegov zet Mark Gaskel kao u romanu.
  • Datum je promenjen u posle Drugog svetskog rata sa dve povezane promene:
    • Konvejeva žena i deca poginuli su u udaru V2, a ne u vazduhoplovnoj nesreći. (Ovo je prikazano u prologu.)
    • Mark, Frenk i Piterov otac Majk su svi bili piloti KRV-a u ratu.
  • Likovi Kliteringa, Edvardsa i Maklina su izostavljeni.
  • Konvej je video sliku Blejka koji ispada iz Rubine torbe.
  • Drogiranje prve žrtve otkriva se kasnije.
  • Objašnjenje zločina gospođice Marpl dolazi pre zamke za hvatanje ubica, a ne posle.

Treća ekranizacija došla je kao deveta epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi. Epizoda je prvi put emitovana 2011. godine.

Četvrta ekranizacija emitovana je kao deo korejske televizijske serije iz 2018 Gospođica Ma, Nemezis.

Radio[uredi | uredi izvor]

Radio adaptacija je proizvedena za BBC Radio 4 1999. godine.[8]

Od tada je ponovo emitovana 15 puta na BBC Radiu 7 i njegovom nasledniku BBC Radiu 4 Ekstra.

Na spisku glumaca su se našli Džun Vitfild kao gospođica Marpl, Ričard Tod kao pukovnik Melčet, Polin Džejmson kao Doli Bentri, Džek Votling kao pukovnik Bentri, Grejem Krauden kao ser Henri Klitering i Ben Krou kao Džordž Bartlet.

Produkciju je dramatizovao Majkl Bejkvel, a režirao Enid Vilijams.

Istorija publikacije[uredi | uredi izvor]

  • 1941, Dodd Mead and Company (New York), February 1942, Hardback, 245 str.
  • 1941, Collins Crime Club (London), May 1942, Hardback, 160 str.
  • 1946, Pocket Books (New York), Paperback, (Pocket number 341), 152 str.
  • 1953, Penguin Books, Paperback, (Penguin number 924), 190 str.
  • 1959, Pan Books, Paperback, 157 str. (Great Pan G221)
  • 1962, Fontana Books (Imprint of HarperCollins), Paperback, 191 str.
  • 1972, Ulverscroft Large-print Edition, Hardcover, 305 str.; ISBN 0-85456-102-1
  • 2005, Marple Facsimile edition (Facsimile of 1942 UK first edition), Hardcover; ISBN 0-00-720844-8

Roman je prvi put objavljen u SAD u The Saturday Evening Post u sedam delova od 10. maja (tom 213, broj 45) do 21. juna 1941 (tom 213, broj 51) sa ilustracijama Haja Rubina.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Marcum, J S (maj 2007). „American Tribute to Agatha Christie: The Classic Years: 1940 - 1944”. Pristupljeno 3. 1. 2020. 
  2. ^ a b Peers, Chris; Spurrier, Ralph; Sturgeon, Jamie (mart 1999). Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Second izd.). Dragonby Press. str. 15. 
  3. ^ Cook, Michael (12. 10. 2011). Narratives of Enclosure in Detective Fiction: The Locked Room Mystery. Palgrave Macmillan UK. str. 43—44. ISBN 978-0-230-31373-6. Pristupljeno 3. 1. 2020. 
  4. ^ Disher, Maurice Willson (16. 5. 1942). „Review”. The Times Literary Supplement. str. 249. 
  5. ^ Richardson, Maurice (17. 5. 1942). „Review”. The Observer. str. 3. 
  6. ^ „Review”. Toronto Daily Star. 21. 3. 1942. str. 11. 
  7. ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 189. ISBN 0-00-637474-3. 
  8. ^ „The Body in the Library, Miss Marple - BBC Radio 4 Extra”. BBC. Pristupljeno 2017-09-25. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леш_у_библиотеци&oldid=27536402”