Trovanje alkoholom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Trovanje alkoholom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostNeuropsihijatrija, Toksikologija
Urgentna medicina

Trovanje alkoholom ili intoksikacija alkoholom je akutno, prolazno stanje (nastalo jednokratnim unosom alkoholnog pića) ili hronično, dugotrajno stanje (nastalo prolongiranim unosom veće količine alkohola u organizam, koje se fenomenološki manifestuju sindromom zavisnosti od alkohola-alkoholizam).

Farmakokinetika alkohola[uredi | uredi izvor]

Alkohol je mali, hidrosolubilni, slabo naelektrisan molekul, koji lako prolazi kroz ćelijske membrane i brzo se, primarno, resorbuje iz tankog creva, manje iz želuca i debelog creva. Nakon resorpcije iz gastrointestinalnog trakta u krvotok, tokom prvog časa prelazi oko 70% alkohola.

Od momenta unosa u organizam koncentracija alkohola u krvi maksimalnu koncentraciju postiže za 40–60 minuta. Njegov metabolizam najizraženiji u jetri (90–98%), a preostali alkohol eliminiše se u nepromenjenom obliku preko bubrega, pluća i kože.

Odrasla osoba, prosečne telesne težine od 70 kilograma, oksidiše oko 10 ml (oko 8 g) etanola za jedan čas.[1]

Akutno trovanje alkoholom[uredi | uredi izvor]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Akutno trovanje alkoholom je prolazno stanje koje nastaje jednokratnim unosom alkoholnog pića i dovodi do poremećaja svesti, kognicije, opažanja, raspoloženja i drugih psihičkih (i fizičkih) funkcija, a najčešće se ispoljava poremećajem ponašanja.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Alkohol deluje na nivou neuronskih ćelija specifično i selektivno. Naime tokom akutnog trovanja alkoholom dovodi do facilitacije GABA-ergičke transmisije uz istovremenu inhibiciju NMDA receptora.

Opioidni peptidi su medijatori nekih efekata alkohola (euforija), dok serotonin igra ulogu u regulaciji motivacionog i apetitivnog ponašanja.[2]

Znaci i simptomi trovanja[uredi | uredi izvor]

U akutnom trovanju alkohol u simptomatologiji dominiraju različiti psihički i somatski simptomi koji to stanje uvrštavaju i među psihičke poremećaje.

Mada je ova vrsta trovanja reverzibilna i relativno kratkotrajna, težina kliničke slike zavisi od količine i vrste unetog alkohola, a pres svega procenta alkohola u krvi. Znaci i simptomi trovanja mogu se kretati od laganih ili slabo izraženih, sve do izraženik sa pratećom komom i smrtnim ishodom.

Težina kliničke slike akutnog trovanja alkoholom zavisi od njegove količine u krvi

Koncentracija alkohola u krvi (u ‰) Mogući poremećaji
0,5–1,5
 Vazomotorna ekscitacija, muskulomotorna ekscitacija, psihomotorna ekscitacija
1,5–2,5
 Znaci prve faze, uz nepouzdanost u pokretima i hodu, smanjenje koncentracije i otežano shvatanje
2,5–3,5
 Vazomotorna oduzetost, muskulomotorna oduzetost i psihomotorna oduzetost
> 3, 5
 Nepravilan rad vitalnih funkcija, somnolencija, sopor, koma, moguća i smrt

Laboratorijski testovi za dokazivanje akutnog trovanja alkoholom[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Utvrđivanje alkoholisanosti

Kod akutnih trovanja alkoholom, kada je prošlo relativno malo vremena od poslednjeg pijenja alkohola, najčešće se koriste, u zavisnosti od potreba, dokazivanje alkohola u krvi koristi se; test alkotestiranja izdahnutog vazduha (koje se obično izvodi na terenu) i testovi za direktno određivanje alkohola u krvi i i urinu, koja se obavlja u laboratoriji.[3]

Alkotestiranja izdahnutog vazduha[uredi | uredi izvor]

Godinama unazad širom sveta službena lica koja učestvuju u kontroli saobraćaja, koriste ovaj test, a zajedno sa dijagnostičkim test trakama za alkohol imaju takođe široku primenu u rutinskim ili nenajavljenim kontrolama zaposlenih osoba radi procene korišćenja alkohola i drugih sredstava zloupotrebe na radnom mestu.

Za merenje koncentracije alkohola u izdahnutom vazduhu najčešće se koriste uređaji (različitih modela) poznati pod zajedničkim nazivom „alkometri“ ili „bredanalizatori“ . Savremeni alkometri rade na principu elektrohemijske redoks reakcije, pri kojoj se na anodi alkohol oksidira do sirćetne kiseline. Mikroprocesor meri električnu struju nastalu reakcijom, u funkciji koncentracije alkohola u izdahnutom vazduhu.

Ovi testovi brzi i jeftini, ali da su namenjeni uglavnom za kvalitativnu ili semikvantitativnu analizu sadržaja alkohola, pa stoga nemaju veći sudskomedicinski značaj. Glavni razlog je taj što objektivne okolnosti mogu uticati na rezultat alkotestiranja, u koja spadaju stanja ispitanika (vitalni kapacitet pluća, plućna oboljenja, febrilna stanja, koncentracija hematokrita, fizička aktivnost, hiperventilacija i sl.), ali i uslovi sredine u momentu merenja (temperatura, atmosferski pritisak, vlažnost i sl.).

Testovi za direktno određivanje alkohola u krvi[uredi | uredi izvor]

Određivanje nivoa alkohola u krvi je najpouzdaniji način koji se sprovodi savremenim analitičkim procedurama. U slučajevima koji zbog svoje prirode mogu prouzrokovati određene pravne posledice (telesna oštećenja, veća materijalna šteta, smrt itd.), sudovi zahtevaju obaveznu primenu ovih analiza.

Za direktno određivanje sadržaja alkohola u krvi (ili drugim biološkim materijalima) preporučuju se metode gasne hromatografije i hemijske metode.[4][5]

Metode za direktno određivanje alkohola u krvi.[6]

Metode određivanja alkohola Komentar Nivo dokaza Stepen preporuke
Gasna hromatografija sa plameno-jonizacionim (ili masenim) detektorom
  • Jedina je validna metoda koja se koristi u sudsko-medicinskim analizama.
  • Omogućava razdvajanje etanola od metanola.
A
I
Hemijske metode
  • Neophodna je veća količina uzorka za analizu i nije moguće razdvojiti etanol od metanola.
A
IV

Hronično trovanje alkoholom[uredi | uredi izvor]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Prolongiran unos veće količine alkohola u organizam dovodi do njegove adaptacije na alkohol i funkcionalnih (a kasnije i organskih) promena u centralnom nervnom sistemu (CNS) koje se fenomenološki manifestuju sindromom zavisnosti od alkohola ili kao alkoholizam.[7]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Dugotrajni unos alkohol dovodi do aktivacije mezolimbičkog sistema (koja je centralne komponente u organizaciji „fenomena nagrade“), a mezolimbički put uključuje dopaminske neurone čija su tela smeštena u ventralnoj tegmentalnoj arei, a projektuju se u prednji mozak, naročito u jedru akunbensa (nc. accumbens).[8]

Imajući u vidu da alkohol utiče na funkcionisanje značajnih neurotransmiterskih sistema, kao posledična adaptacija nastaje promena aktivnosti u sistemu neurotransmisije.

Dugotrajno pijenje alkohola dovodi do redukcije broja i senzitivnosti GABA receptora,[a]) dok se suprotan efekat postiže na nivou glutamatergičkih NMDA receptora,[b][9]). Ovim oštećenjima uspostavlja se „nova ravnoteža”, koja dalje dovodi do razvoja suštinskih fenomena zavisnosti od alkohola — tolerancije i apstinencijalnog sindroma.[10]

Uporedni prikaz farmakodinamike akutnog i hroničnog trovanja alkoholom[uredi | uredi izvor]

Akutno trovanja alkoholom
Potencijacija GABA na nivou GABA receptora Inhibicija glutamata na nivou NMDA receptora Povećano oslobađanje dopamina
Relaksacija, intoksikacija, anestezija Intoksikacija, amnezija, anestezija Euforija
Hronično trovanja alkoholom
Alteracija GABA-ergičke funkcije Povišenje broja NMDA receptora Redukcija oslobađanja dopamina
Tolerancija, anksioznost, konvulzije Disforija, konfuzija, halucinacije, konvulzije Disforija

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ GABA receptori su grupe mobilnih receptora, endogenih agonista γ-aminobuterne kiseline (GABA), glavne kočnice neurotransmitera u nervnom sistemu kičmenjaka.
  2. ^ (NMDA receptori omogućavaju tkivima predominantni molekulski mehanizam kontrole sinaptičke plastičnosti i memorijskih funkcija

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ .Zakhari S. Overview: how is alcohol metabolized by the body? Alcohol Res Health. . 29 (4). 2006: 245—54.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  2. ^ Walker, B. M.; Koob, G. F. (2008). „Pharmacological evidence for a motivational role of kappa-opioid systems in ethanol dependence”. Neuropsychopharmacol. 33 (3): 643—52. PMC 2739278 Slobodan pristup. PMID 17473837. doi:10.1038/sj.npp.1301438. .
  3. ^ A.W.Jones; The Relationship between Blood Alcohol Concentration (BAC) and Breath Alcohol Concentration (BrAC): A Review of the Evidence; Department of Forensic Genetics and Forensic Toxicology, National Board of Forensic Medicine, Linköping, Sweden; June 2010; Department for Transport London (Road Safety Web Publication No. 15).
  4. ^ Broussard LA. Chromatographic Measurement of volatile Organic Compounds (VOCs). In: Bertholf RL, Winecker RE, editors. Chromatographic Methods in Clinical Chemistry and Toxicology. Chichester: John Wiley & Sons; (2007). str. 127-38.
  5. ^ Lee XP, Sato K. Methanol and formic acid. In: Suzuki O, Watanabe K, editors. Drugs and Poisons in Humans. A Handbook of Practical Analysis. Berlin, Heidelberg, New York: Springer; 2006. 123-33.
  6. ^ A. R.Gainsford, D.M. Fernando, R.A.Lea and A.R. Stowell; A Large-Scale Study of the Relationship Between Blood and Breath Alcohol Concentrations in New Zealand Drinking Drivers, Journal of Forensic Sciences, January 2006. (173-178).
  7. ^ Spanagel, R.; Heilig, M. (2005). „Addiction and its brain science”. Addiction. 100 (12): 1813—22. PMID 16367982. doi:10.1111/j.1360-0443.2005.01260.x. 
  8. ^ Vengeliene V, Bilbao A, Molander A, Spanagel R. „Neuropharmacology of alcohol addiction”. Br J Pharmacol. 154 (2): 299—315. 2008. .
  9. ^ Clinical Implications of Basic Research: Memory and the NMDA receptors, Fei Li and Joe Z. Tsien, N Engl J Med, 361:302, July 16, 2009
  10. ^ Allgaier, C. (2002). „Ethanol sensitivity of NMDA receptors”. Neurochem Int. 41 (6): 377—82. PMID 12213224. S2CID 23689178. doi:10.1016/S0197-0186(02)00046-3. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тровање_алкохолом&oldid=27545692”